Vetrenjače budućnost Srbije

Nakon što je vlada donela Uredbu o podsticajima za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, povećano je interesovanje investitora za ulaganje u taj sektor.

"Najveći interes postoji za ulaganje u male hidroelektrane i izgradnju elektrana koje koriste energiju vetra, a raste i interes za ulaganje u postrojenja koja koriste biomasu" , kaže Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije.

Stojadinović ističe da je usvajanjem paketa podzakonskih akata zaokružena zakonska regulativa za tu oblast odnosno da ne postoje zakonske prepreke za investiranje.

"U narednom periodu planiramo da preispitamo procedure kako bi maksimalno skratili i pojednostavili njihovu primenu i time dodatno podstakli investiranje u oblast OIE. Pored toga, predstoji i rad na usvajanju tehničkih standarda za korišćenje opreme za eksploataciju obnovljivih izvora energije. Cilj nam je da se do kraja 2012. godine poveća proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora za 7,4 odsto, odnosno sa 9,9 gigavat-časova u 2007. na 10,7 GWh u 2012. godini. Ispunjenjem zacrtanog cilja bi se, uz ulaganja od oko 200 miliona evra, obezbedila „zelena električna energija“ za oko 180.000 domaćinstava sa prosečnom mesečnom potrošnjom od 350 kilovat-sati", kaže Stojadinović.

Bivši vršilac dužnosti ministra rudarstva i energetike Slobodan Ružić kaže da bi država trebalo da insistira da nadležne institucije ne odugovlače sa izdavanjem potrebnih dozvola.

"Administrativna procedura treba da bude što jednostavnija, a država da kontroliše da li se poštuju zakonski propisani rokovi za dobijanje dozvola. Naročito treba voditi računa da li nadležna javna preduzeća daju dozvole i saglasnosti na vreme kako ne bi bilo kočenja investicija, a takvih slučajeva je dosad svakako bilo", smatra naš sagovornik.

Velika zainteresovanost za obnovljive izvore, ali se poslovi obavljaju netransparentno

Zorana Mihajlović - Milanović, bivši savetnik za energetiku u Vladi Srbije, naglašava da je „na papiru“ sve regulisano u oblasti ulaganja u obnovljive izvore energije, ali da je u praksi sasvim drugačija situacija.

"Tačno je da postoji veliko interesovanje investitora za izgradnju OIE u Srbiji, međutim problem je u tome što se ti poslovi u ovom trenutku dobijaju na netransparentan način. Primer za to je energetski sporazum koji je Srbija potpisala sa Italijom na osnovu koga je ta zemlja direktnom pogodbom dobila pravo da gradi hidorelektrane. Na taj način se eliminiše konkurencija što nikako nije dobro. Umesto toga trebalo bi, kao što je to slučaj u drugim zemljama, davati koncesije koje bi podrazumevale da se za pravo izgradnje OIE u Srbiji nadmeće više investitora, a da posao dobije onaj koji zaista da najbolju ponudu", zaključuje naša sagovornica.