Politički karakter gasnog sporazuma

Moskovski list ocenjuje da dokumenta u suštini nemaju pravnu garanciju o izgradnji Južnog toka kroz Srbiju i rekonstrukciji skladišta Banatski dvor, i dodaje da "srpskoj strani to ne smeta".

Donoseći odluku o potpisivanju energetskih sporazuma, bez obzira što je daleko od toga da su svi srpski uslovi ispunjeni, predsednik Srbije Boris Tadić je preuzeo na sebe veliku odgovornost i vezao svoju političku sudbinu sa realizacijom tih sporazuma, piše dnevnik.

Komersant navodi da će u slučaju uspešne realizacije tih projekata Srbija postati energetski lider na Balkanu, koji će raspodeljivati gas po celom regionu, "što je veoma ozbiljna poluga uticaja".

Krah sporazuma, dodaje list, Tadićevi protivnici će momentalno iskoristiti.

"Potpisivanje sporazuma ima politički karakter i to za obe strane. Rusija daje signal svetu, da bez obzira na krizu, ne odustaje od strateških projekata. Beograd se jasno opredelio u korist starteškog partnerstva sa Moskvom", rekli su neimenovani izvori iz okruženja srpskog predsednika.

Dnevnik Vreme novosti piše da je tačno 11 meseci trebalo da sporazum o kupovini Naftne industrije Srbije postane ugovor.

Ruski pregovarači uspeli da ubede Beograd da je potpisivanje pravno obavezujućih dokumenata o izgradnji gasovoda i podzemnog skladišta gasa nemoguće iz objektivnih razloga, i da su potpisana "deklarativna dokumenta", piše list. Glavni i odgovorni urednik lista "Russian Energy Weekly" Mihail Krutikin ocenio je da bi potpisivanje Energetskog sporazuma između Srbije i Rusije moglo biti dobro za NIS, jer ga preuzima firma Gaspromnjeft, koja je dosad pokazala da vodi poslove po uzoru na zapadne firme.

"Budući da kompanija koja preuzima NIS nije sam Gasprom, nego njegov ogranak Gaspromnjeft, koji se bavi pre svega naftom, mislim da su veće šanse da se uvede dobar menadžment", rekao je Krutikin za BBC.

Prema njegovim rečima, rukovodstvo Gaspromnjefta do sada je pokazalo da vodi poslove po uzoru na zapadne firme, i da se ponaša civilozovanije nego rukovodstvo samog Gasproma, gde se često vide "finansijske zloupotrebe i preuveličavanje budžeta".

Gaspromnjeft je, međutim, do sada pokazao da je pristojna kompanija, ocenio je Krutikin i istakao da bi ta firma kao novi većinski vlasnik NIS trebalo da rukovodi modernizacijom srpske kompanije.

"Ubeđen sam da to neće biti neka ruska tehnologija, jer sam Gaspromnjeft kupuje tehnologiju od zapadnih proizvođača. Rusija pri tom više ne proizvodi novu tehnologiju za preradu nafte, tako da će to sigurno biti zapadna tehnologija", tvrdi on.

Mihail Krutikin, inače, spada u posmatrače koji nisu uvereni da Gasprom zaista namerava da ispuni obećanje o realizaciji preostala dva energetska projekta sa Srbijom, odnosno da izgradi gasovod Južni tok i skladište gasa Banatski dvor, navodi BBC.

BBC je izdvojio izjavu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da rusko-srpska saradnja "predstavlja temelj energetske bezbednosti u Evropi".

Kako se navodi, novi gasovod će imati propusnost od 300 milijardi kubnih metara godišnje i predstavljaće "garanciju energetske bezbednosti Evrope", budući da su postojeći putevi snabdevanja istočne i zapadne Evrope ruskim gasom nepouzdani zbog stalnih sporova Moskve i tranzitnih zemalja, Ukrajine i Belorusije.

BBC prenosi izjavu zamenika izvršnog direktora Gasproma Aleksandra Medvedeva da će ulaganja u srpsku privredu iznositi u najgorem slučaju milijardu dolara, a da optimistički scenario pokazuje da bi sprovodjenje sva tri projekta na srpskoj teritoriji značilo ulaganje od oko 2,5 milijardi dolara.

Britanski list "Fajnenšel tajms" očenjuje da će u godinama koje dolaze planirana gasna infrastruktura učiniti Srbiju ključnom tačkom na jednom od glavnih puteva snabdevanja Evropske unije energentima. Čak se i protivnici prodaje NIS-a, piše britanski list, slažu da "Južni tok" ima smisla za Srbiju, posebno ukoliko EU ne uspe da pronadje odgovarajuću alternativu uvozu ruskog gasa.

I mediji u regionu, između ostalih bosanska novinska agencija FENA i hrvatska Hina, prenose da je sporazum potpisan i da je poslednjih sedmica to bila jedna od tema o kojima se najviše raspravljalo u srpskoj javnosti.

Dve agencije takođe iznose procenu nezavisnih ekonomskih stručnjaka da je u pitanju loš potez, jer je realna vrednost NIS-a višestruko veća i da nije dobro da jedna zemlja stavi svoju energetsku nezavisnost pod kontrolu druge države.

Slobodna Evropa ocenjuje da u delu javnosti u Srbiji preovladava skepsa po pitanju budućnosti energetskog sporazuma, a BBC prenosi ocene analitičara koji navode da postoje dileme oko toga koliko je potpis dva predsednika - srpskog i ruskog - na tom dokumentu garancija da će gasovod zaista biti i izgrađen.

Dobar socijalni program

Energetski stručnjak Zorana Mihajlović - Milanović izjavila je da Ugovor o prodaji NIS-a ima dobar socijalni program i predviđa da nema otpuštanja radnika do 2012. godine, i istakla da je u delu investicija povećan iznos za oko 47 miliona evra.

Ona nije mogla da precizira na šta će biti potrošeno taj dodatni novac za investicije, ali je ocenila da je moglo da se dobije i više da je postojala bolja strategija u pregovorima i da nije dolazilo do nesuglasica u srpskom pregovaračkom timu.

Mihajlović - Milanović je rekla da je u konačnoj verziji ugovora učinjen mali pomak u odnosu na startnu poziciju, ali i da je propušteno da se na bolji način ugovori ekploatacija naftnih nalažišta u Srbiji. Ona je ocenila da nije dobro da jedna država daje na eksploataciju domaće izvore naftne i većinski paket bilo kom partneru. "Oko dvadeset odsto godišnje srpske potrošnje čini domaća nafta koju dobijamo iz sopstvenih izvora. To nije malo, jer postoje države koje nemaju ni jedan odsto. U situaciji koja postoji danas u pitanju manjka energije, svaka država treba da čuva svoje izvore", navela je Milanovićeva.

Prema procenama, navodi ona, eskploatacija domaće nafte mogla bi da potraje narednih 50 godina, a reč je o kvalitetnom "crnom zlatu" sa malo sumpora, kakvog ima samo na nekoliko izvorišta nafte u svetu.

Mihajlović-Milanović je navela da su Rusi, u skladu sa udelom u "NIS-Naftagasu", dobili pravo na eksplotaciju nalazišta u narednih 15 godina, i ukazala i da je renta koja se plaća na eksploataciju nafte jako niska, svega tri odsto od vrednost robe koja se ekploatiše na mesečnom nivou.

"Od 2001. godine NIS nije ni plaćao tu rentu, kasnije je počeo da je plaća, ali je bila niska jer se razmišljalo da je to državna kompanija i da ne treba da bude toliko opterećena. Ali sada kada dobija novog vlasnika, nedopustivo je da taj procenat bude tako nizak", istakla je ona.

Dodala je da je Protokolom, potpisanim u januaru izmedju Srbije i Ruske Federacije, isključena svaka promena zakona i podzakonskih akata na štetu kompanije u narednom periodu.

"Ostaje da se nadamo da će vezana trgovina ugovorena Protokolom još u januaru 2008. godine ostati vezana trgovina, odnosno da se neće dogoditi da prodamo NIS, a da zauzvrat ne bude realizovana izgradnja 'Južnog toka' i skladišta 'Banatski dvor'", kazala je Mihajlović-Milanović.