Nesvrstani šansa za našu privredu?

Više članica i zemalja posmatrača je u Grupi 20 ekonomski najjačih država sveta, od kojih zavisi izlazak iz globalne ekonomske krize, kao i ekonomska budućnost sveta. Skup koji počinje sutra biće prilika i da se srpski privrednici predstave tržištima, na kojima su do pre 20 godina bili veoma zastupljeni.

"Nesvrstani" su nekada bili jedan od najvažnijih ekonomskih partnera bivšoj Jugoslaviji u kojoj je Srbija zauzimala najznačajniju poziciju kako po broju privrednih subjekata tako i po obimu poslova koji su izvođeni.

"Zlatnih" osamdesetih vrednost poslova i projekata izvođenih u zemljama Pokreta nesvrstanih na svim kontinentima dostizala je više od dve milijarde dolara, kaže savetnica u Privrednoj komori Srbije Zorica Jekić.

"Iako danas ne možemo ni da se primaknemo toj cifri, a razmena Srbije sa zemljama iz Pokreta nesvrstaniha zauzima svega oko 10 procenata ukupne razmene, i dalje postoje velike šanse za unapređenje privredne saradnje", poručila je ona. Zbog toga će srpski privrednici iskoristiti ministarski sastanak Pokreta nesvrstanih kako bi se ponovo predstavili tim tržištima, kaže Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

"To što smo mi ta tržišta zapostavili dve ipo decenije, to je isključivo naš problem. Mislim da je ovo jedna ozbiljna šansa da se i kroz ovako jedan vid susretanja zvaničnika susretnu i privrednici i da se predstave na jedan korektan način", objašnjava Bugrain.

Po rečima savetnice u Privrednoj komori Srbije Zorice Jekić, postoje veliki potencijali da se obnovi i unapredi privredna saradnja u raznim oblastima sa zemljama Pokreta nesvrstanih, među kojima su brzo rastuće svetske ekonomije kao što su Indija, Indonezija i Južnoarfička Republika.

Velike mogućnosti za saradnju su, kako je kazala, u oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije, građevinarstva, energetike, informaciono komunikacionih tehnologija, farmaceutske i hemijske industrije. Pokret nesvrstanih sačinjava danas 118 zemalja punopravnih članica, koje imaju blizu dve milijarde stanovnika.

Pokret, u kojem se nalazi većina arapskih zemalja i skoro svi ostali veliki proizvođači i izvoznici nafte, gasa, minerala i drugih sirovina u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, je važan ekonomski partner najrazvijenijih država - SAD, Japana, Kanade i zemalja zapadne Evrope. Dve zemlje snažnih ekonomija Kina i Brazil, su među državama posmatračima.

Osamdesetih godina SFRJ je sa Angolom, na primer, imala ekonomsku razmenu iznad 200 miliona dolara godišnje. Iz te zemlje novosadski "Naftagas" i dalje crpi naftu iz zajedničkih ulaganja sa najvećim evropskim i svetskim naftnim kompanijama.

U Keniji i Tanzaniji jugoslovenske i srpske firme su izgradile oko 3.000 kilometara puteva, po tržišnim cenama. Firme "Energoprojekt", "Aeroinženjering", "Planum" i PIM izgradile su širom Afrike desetine kapitalnih objekata - aerodrome, hidrocentrale, luke, kongresne centre, vodosisteme... "Energoprojekt" je u Peruu, izgradio hidrosistem vredan više od 1,2 milijarde dolara.

Po rečima predstavnice PKS, želja organizatora izložbe je podsete na sveukupne privredne odnose bivše Jugoslavije sa zemljama Pokreta nesvrstanih i predstave mogućnosti koje Srbija ima u budućoj saradnji sa tim zemljama.

"Privrednici naravno imaju želju da se pojave na tim tržištima, a da bi se pojavili i bili ozbiljni morate imati adekvatan kapacitet da odgovorite visokim zahtevima. Potrebno je stvaranje određenih klastera ili udruživanje koncerna da se pojave zajednićki na tom tržištu pri čemu ne isključujem mogućnost pojavljivanja više kompanija iz zemalja regiona što je jedna od ideja kada je upitanju sektor građevine", navodi Bugarin.

Prvi ekonomski rezultati ministarskog sastanka pokreta nesvrstanih mogli bi da se očekuju tek 2013. godine, kažu analitičari.

"Prvo je potrebno vratiti robu od poljoprivredne i prehrambene industrije da bismo mogli da idemo na građevinu i druge sektore. Uslužni sektor itekako ima potencijal, ali on se nalazi tek na trećoj ili četvrtoj stepenici. Prva stepenica je izvoz onog što već mozemo plasirati bilo gde, a što je kvalitetan proizvod iz Srbije", kaže Miroslav Zdravoković.

Ekonomsku šansu vide i zemlje susedi, pa su, ne samo iz ekonomskih razloga, odlučile da dođu na ministarski skup nesvrstanih u Beograd. To su potvrdili ministri spoljnih poslova Slovenije, BiH i Crne Gore.