Radnja ili preduzeće?

Radnja kao forma poslovanja nije uobičajena u razvijenim ekonomijama, a žilavo opstajanje i uvećavanje „preduzetnika“ u Srbiji je verovatno rezultat nasleđene prakse iz doba samoupravnog socijalizma.

Tad je otvaranje radnje bio jedini način otpočinjanja sopstvenog biznisa.Definicija radnje je da vlasnik u njoj neposredno radi uz eventuаlnu pomoć porodice ili još nekog radnika koji bi ga menjao u drugoj smeni. Danas neke radnje imaju i više od sto radnika, što govori da su to u stvari srednja ili, u nekim slučajevima, velika preduzeća.

Vlasnik radnje odgovara celokupnom imovinom za svoje poslovanje. Privredna društva su pravna lica i ona za poslovanje odgovaraju samo imovinom društva.

Građani Srbije u nekim delovima, uglavnom na jugu Srbije, pri pokretanju posla često konsultuju pogrešne osobe za savet kada biraju formu poslovanja, odnosno pitaju računovođu za savet da li da otvore radnju ili preduzeće. Od njih dobiju odgovor da je jednostavnije otvoriti radnju, jer je samim računovođama lakše da vode  knjige radnje, bar na početku poslovanja.

Uz to, računovođe im kao argument navode i kaznenu politiku za privredne prestupe, koja predviđa više kazne za preduzeća.

Ljudi koji otpočinju biznis ne bi trebalo da se rukovode kaznenom politikom pre nego što počnu da obavljaju svoju delatnost.

Za osnivanje preduzeća je potreban pravni savet i on se traži od pravnika, a ne računovođe, kao što se od advokata ne traži da vodi knjige nekog preduzeća.

Ukoliko je neko zaista ozbiljan u nameri da se duže bavi poslovima za koje osniva privredni subjekat, trebalo bi da izabere privredno društvo kao pravnu formu. Prednosti su brojne, a osnovna je da potencijal rasta nije ograničen, jer privredna društva mogu lakše da finansiraju svoje aktivnosti. Osim toga, početnika koji otpočinje posao registrovan kao privredno društvo, i drugi privredni subjekti, državni organi, finansijske institucije i poslovni partneri od samog početka će shvatiti ozbiljnije, sam sebe će shvatiti ozbiljnije, pa ni jednog trenutka neće dovesti u zabludu ni sebe ni treća lica u pogledu toga šta je njegova zarada, šta je imovina privrednog subjekta kojeg je osnovao, odnosno šta je njegova plata a šta je ostvarena dobit tog društva.

Posebno je interesantno da se na ovakav način, posle relativno kratkog poslovanja, kod privrednog društva zapravo formiraju dve kreditne sposobnosti: kreditna sposobnost privrednog društva koja zavisi od njegove poslovne dobiti ili profita tog privrednog društva i kreditna sposobnost samog direktora ili drugog zaposlenog lica koje se formira u zavisnosti od visine njegove zarade ili plate koju ostvaruje u privrednom društvu. 

Takođe, bilo koji strani partner neće biti zainteresovan da uloži pa čak ni da posluje sa preduzetnikom, upravo zbog mešanja imovine, s obzirom na to da kod preduzetnika ne postoje jasni kriterijumi šta je lična imovina preduzetnika, a šta su sredstva koja se koriste u poslovanju radnje. 

Preduzetnika na kraju okolnosti nateraju da se preregistruje u privredno društvo, jer kao radnja ne može dalje da razvija poslovanje. Nema kredita ili stranih ulaganja. Kako da dobijete stranog partnera ako ste radnja? Ko ima hrabrosti da uloži novac u vašu ličnu imovinu?

Podsećam da je osnivanjem Agencije za privredne registre, postupak registracije osnivanja sopstvenog biznisa, prema evropskim standardima, pojednostavljen i sveden na 3-5 dana, troškovi registracije smanjeni na 50 evra (za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću), a osnivački kapital smanjen na 500 evra.

Preduzetnici koji hoće da svoje radnje preregistruju u preduzeća to mogu učiniti ako ispunjavaju uslove za promenu pravne forme.  Na taj način mogu da zadrže  datum osnivanja, naziv, delatnost, i slične elemente kako bi zadržali određenu tradiciju rada.

Sve dugove koje ste kao radnja napravili ostaju preduzetniku kao fizičkom licu. Na privredno društvo se prebacuju druge stvari- delatnost, ime i slično.

Poreski tretman je potpuno isti, zapravo u praksi privredno društvo bolje stoji. Radnja je uvek dužna da plaća porez, čak i kad ne radi ili ako gubi novac. Privredno društvo, ukoliko nema promet, predaje poreske prijave, ali u njima može da iskaže i gubitak, odnosno u tom slučaju ne plaća porez.