Razmere sadašnje finanansijske krize su veće nego obično, ali teško da se može govoriti o kraju liberalnog kapitalizma. Što se tiče jugoistočne Evrope, postoje problemi u Hrvatskoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, verovatno i u ostalim zemljama. I to je prostor koji ekonomski nije bitan za svet, ali jeste sam za sebe. Tu može doći do poteškoća, ako ne bude dovoljnog finansiranja iz inostranstva, mogla bi se pojaviti kriza slična ili gora od one u bivšoj Jugoslaviji na početku 80-ih. Onda bi bilo teško održati socijalnu i političku stabilnost u tim relativno osetljivim državama, kaže ekonomski analitičar Vladmir Gligorov, sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Jesu li preterane tvrdnje da ovo stanje na berzama znači kraj liberalnog kapitalizma i uopšte kapitalizma kakav poznajemo?
Ne bih rekao da se radi o tome. Reč je o krizi finansijskog sistema, nešto većoj nego obično, ali nije to nešto što nismo viđali. O uzrocima se može raspravljati, ali posledice nisu revolucija kakva bi bila napuštanje kapitalizma. Radi se o tome da je finansijski nužno osnažiti taj sektor. Prvo uz pomoć poreskih obveznika, a posle bi se stvari vratile u normalu, s tim što bi došlo do promene u načinu na koji je regulisan taj sektor. Još nije izvesno kako će taj novi sistem regulacije izgledati.
Neki ukazuju na depresiju 1929. - 1933. koja je u SAD dovela do Ruzveltovog Nju dila, ali je u Nemačkoj produbila krizu, te odvukla Evropu i svet u rat.
Rekao bih da će se u Americi pojaviti opasnost socijalnih trzavica ili nepovoljnih političkih kretanja ako se kriza ispravno ne reši. No, razlika između sadašnje situacije i one iz 1929. to je što su sada državni i javni sektor znatno veći, a veća je i sklonost državnih vlasti da učestvuju u rešavanju problema. Zato mi se čini kako su rizici da se ondašnji događaji ponove relativno mali.
U Americi je osetljivost na poremećaje na tržištu rada velika pa ako zbog ove finansijske krize dođe do recesije, može doći i do veće državne intervencije u obliku većih javnih izdataka, pre svega, deficitarnim finansiranjem. Znači, reč je o kejnzijanski pristup rešavanju problema realne ekonomije.
U Evropskoj Uniji i njenim članicama problem je drugačiji i ako dođe do ozbiljnijih potresa u njoj, ugrozila bi se njena stabilnost i to je izazov za koji nema presedana. Ne znamo kako bi se EU ponašala - veliko je pitanje bi li tih 27 zemalja, koje se teško dogovaraju, postigle dogovor oko operacije slične ovoj u SAD-u.
Moguće je da do toga neće ni doći, što uveliko zavisi od toga koliko će biti odlučna intervencija u Americi. Ako ne bude odlučna ili uspešna, može se pojaviti recesija u Evropi, problem održanja evra u evrozoni, problem visokih stopa nezaposlenosti u nekim zemljama i pritisak za drugačija rešenja, socijalizaciju preduzeća i rizika. To može postati problem, ali još nema indikacija da su ti rizici veliki. Kada je reč o zemljama na rubu EU, ima problema u baltičkim zemljama, ali to nije presudno.
Što se tiče jugoistočne Evrope, postoje problemi u Hrvatskoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, verovatno i u ostalim zemljama. I to je prostor koji ekonomski nije bitan za svet, ali jeste sam za sebe. Tu može doći do poteškoća, ako ne bude dovoljnog finansiranja iz inostranstva, mogla bi se pojaviti kriza slična ili gora od one u bivšoj Jugoslaviji na početku 80-ih. Onda bi bilo teško održati socijalnu i političku stabilnost u tim relativno osetljivim državama.
Kada je reč o velikim zemljama - Rusiji, Indiji, Kini - svaka je zaseban slučaj. Sudbina Kine vezana je uz SAD i važno je da Amerika odgovarajuće reši problem kako ne bi došlo do destabilizacije u Kini, koja bi tada izgubila američko tržište i jako mnogo novca koji je uložila u SAD-u. Indija je relativno zatvorena ekonomija i tamo kriza nije takva. Rusija, kao i druge izvoznice nafte i plina, zavisi od cene tih energenata - ako dođe do svetske recesije, pala bi njihova cena, pa i cena sirovina, metala i tako redom.
Tako bi se pojavio problem održivosti ruske privrede, s obzirom na to da ona zavisi od te zarade, najviše od nafte i plina. A sve su to zemlje s krhkim političkim sistemima i ravnotežama, te bi ekonomska kriza u njima mogla dovesti do političke nestabilnosti. Javljaju se i problemi s obzirom na nerešena pitanja njihove sigurnosti, naoružanja itd.
Opasnosti za globalnu političku stabilnost i ravnotežu postoje. Ključno je održanje stabilnosti u Evropi: ako se ona očuva, sve drugo možda i nije periferno, ali ni uporedivo s predvorjem II svetskog rata.
Može li kriza poverenja u finansijski kapitalizam i vraćanje fizičkoj ekonomiji, na primer u EU, dovesti do toga da se zbog vlastite nezavisnosti preispita raspodela sektora u kojem Francuska održava jaku poljoprivredu, Nemačka donekle industriju, a u kojem se Britanija preusmerila na usluge, od hi-techa, preko turizma do bankarstva, što joj je donelo neke prednosti, ali je sada može oslabiti?
U Britaniji se javljaju i suprotni glasovi. Čitam članak Williama Buitera, uticajnog blogera koji je bio član monetarnog odbora Engleske banke, visoko u EBRD-u, konsultant je Goldman Sachsa. Njegov je predlog da Britanija napusti funtu i priđe evru, što je dobra ideja. Za Britaniju je to način da se stavi pod kišobran stabilnije valute i pod režim kamatnih stopa nižih od onih koje mora imati dok je izdvojena. Sumnjam da je to izvodivo, ali hoću reći da ekonomski nacionalizam i protekcionizam nisu prvo što se čuje u Britaniji.
Povratak ili promena strukture tamo zavisi od toga koliko će se produbiti sadašnja slabost funte - u tom bi se slučaju isplatila reindustrijalizacija, što bi bilo lakše izvodivo nego povratak poljoprivredi. Ako bi rad postao jeftiniji, više bi se isplatilo ulagati u, na primer, Britaniju nego u Irsku, kao što je bilo do sad.
Sada je u toku reindustrijalizacija Sjedinjenih Država, gde je industrija nestajala, ali se obnavlja jer je dolar slab, što vodi rastu izvoza i boljem položaju onih država u SAD-u koje su i u izvoznom smislu zadržale industriju. Problem evrozone druge je vrste - da zemlje kao što je Italija, a moguće i Francuska, koje nemaju mogućnost da osiguraju konkurentnost drugačije nego devalvacijom, dođu na ideju da napuste evrozonu.
Tih je zahteva i pre bilo u Italiji, kada su na vlasti bili isti premijer (Silvio Berlusconi), stranka, a mislim i isti ministar finansija kao i sada. To bi ugrozilo stabilnost u Evropi. Mislim da će taj rizik biti dovoljan da do toga ipak ne dođe.
Ironično govoreći, u SAD-u se sada morate koristiti državom kako biste vratili tržište kada je reč o finansijskim instrumentima koji su trenutno nelikvidni i ne mogu naći kupca. Traži se način na koji bi ministarstvo finansija, federalne rezerve (Fed, središnja banka) i ostale državne poluge obnovili delovanje tržišta a da ga ne zamene strukturom državnog finansiranja. Niko tu drugu opciju ne predlaže, koliko vidim. Čim se postavi pitanje kako odrediti cene čak i nelikvidnih vrednosnih papira, odmah se posegne za tržištem. Naprosto, drugog efikasnog načina nema.
Važan je izgled savremene regulacije privrede, posebno s obzirom na globalno tržište koje neće nestati, barem se valja nadati da neće, jer bismo inače zapali u situaciju sličnu onoj pred II svetski rat, kada je protekcionizam dao najveći doprinos rastu carinskih i drugih barijera i spirali zatvorenog kruga.
Za Džordža Buša i njegov najuži krug kritičari tvrde da su ekonomske stručnjake slušali malo kao i vojne ili obaveštajne u na primer slučaju Iraka. Može li se toj vladi verovati kad tvrdi da neće loše upravljati ovim rekordnim paketom hitne pomoći od oko 700 milijardi dolara? Kako će se to odraziti na sledeću vladu, uključujući posrnule međunarodne trgovinske pregovore?
Već je jasno da je ova administracija najgora vlada u istoriji SAD-a. Neko vreme se govorilo: u redu, Irak postoji, ali bar ekonomija funkcioniše, no sada je očito da je sve to bilo pogrešno. U ovom je trenutku ta administracija irelevantna u bilo čemu. Vidite da Bush mora organizovati sastanke s predsedničkim kandidatima da bi ojačao autoritet svoje vlasti i izvršio pritisak na Kongres, čija je reputacija sada takođe loša.
Problem je to što je i centralna banka dosta izgubila na autoritetu. Najpre zbog toga što je njen donedavni šef Greenspan okrivljen zbog politike niskih kamatnih stopa te ‘lakog novca’ dugi niz godina, što je bio doprinos svemu ovome, a zatim i zbog nesnalaženja njegova naslednika Bernankea - otkad je došao na čelo Feda, više je puta menjao tečaj levo-desno, gore-dole.
I u ovim se pregovorima pokazalo da je neznatan autoritet koji pred Kongresom uživa Bernanke, a i ministar finansija Paulson, koji je do juče tvrdio kako je kriza prošla i da sledi oporavak, da bi se sada celi sistem našao pred smrtnim ropcem. Kada se toj smesi loših vesti i slabih kredibiliteta doda to da se sve događa na vrhuncu izborne kampanje, kojom kandidati za Belu kuću i za Kongres žele pridobiti što više glasova, to nije dobar ambijent za ostvarivanje dobrih rezultata.
Ipak je sretna okolnost to što se rešenje gotovo nameće samo, pa ako se nešto dramatično glupo ne dogodi, nije nemoguće doći do paketa koji će povoljno delovati na stabilnost finansijskog tržišta jer je jasno što treba učiniti. Postoji skup dugova koji su nenaplativi i mora ih se imobilisati tako da ih država otkupi i stavi u neki fond. Kada dođe do oporavka, treba početi s prodajom po ceni koju se bude mogla postići. Drugo je dokapitalizacija finansijskog sistema.
Još treba razjasniti ko i kako, tako da banke i ono što preostane od tog sistema opet budu sposobni da kreditiraju pod normalnim uslovima. Ta akcija s dve strane trebalo bi da reši taj problem i to nije nešto što se pre nije radilo te bi zato trebalo biti izvodivo. Naravno, moguće su i gluposti, kakve smo već videli.
Sledeći je problem saniranje realne privrede - može se očekivati spor oko toga je li potreban fiskalni stimulans. Ako pobede demokrati, on će biti na dnevnom redu. To znači da će država stimulisati ulaganje u infrastrukturu, povećati izdatke za zdravstvenu i uopšte za socijalnu zaštitu i tako redom. To će biti podsticaj za američku privredu, ali to su i troškovi koje će porezni obveznik morati da plati jednom. Onda bi to bio realan trošak koji će se ogledati i u nižoj stopi rasta u prelaznom razdoblju.
Sledi bitka oko toga šta, kako i kada regulisati u finansijskom sistemu, na tržištu rada, za položaj SAD-a u međunarodnoj trgovini, rundu pregovora vezanu uz GATT i liberalizaciju trgovine u svetu. U ovom trenutku to nije popularno u SAD-u, ali to će slediti i posledica će krize biti shvatanje da Amerika ne može delovati unilateralno, ne samo u spoljnoj i vojnoj nego i u ekonomskoj politici.
Mora se preduzeti i inicijativa za uspostavljanje boljeg sistema i kada je reč o trgovini i finansijskim tržištima u svetu. To će potrajati. U svemu bi EU, ako ne upadne u ozbiljnu krizu i ako iz ovoga izađe ojačana, mogla imati veći uticaj, kao i preostali, sve važniji deo sveta. Neizvesno je jesu li ti koji vladaju Amerikom sposobni ispravno napraviti prvi korak. Mislim da su šanse 50:50.
S obzirom na to koliko se to odražava na obične ljude, šta im se može savetovati i jesu li u pravu oni koji traže manje zaduživanja i više štednje?
Iskreno, u ovim okolnostima nije dobro podsticati preteranu štednju jer sledeći učenje Kejnza, to bi bio recept za recesiju. Mislim da je važno da se ne reaguje panično, okolnosti još nisu takve nigde u Evropi, pa ni u Hrvatskoj. Od izuzetnog je značaja da se izvrši pritisak na vlast, recimo, da počne razmišljati o reformama. Ne mislim pri tom na nešto preko noći, ne radi se o šok-terapiji, ali trebalo bi postojati neka strateška ideja kada je reč o tzv. relativnim cenama – kursu, kamatama, platama itd. - pa i kada su u pitanju industrijska struktura, konkurentnost privrede i slično, jer je rizik u svetu povećan i država bi na to trebalo da reaguje reformama.
U suprotnom će ljudi smanjivati potrošnju i povećavati štednju i to će delovati deflatorno, voditi manjem privrednom rastu, a onda se problemi komplikuju, niži rast opterećuje javne prihode, time i javne rashode. To je problem i za zapošljavanje i svaki ekonomski zahvat jer su otpori i neizvesnost jači.
Mislim da vlade sada treba strateški da razmišljaju kako da izbegnu ili ublaže deflatorne i regresivne efekte ponašanja domaćinstava i poslovnih ljudi.
Komentari
•
Nisam imao vremena da procitam dubokoumne odgovore experta, i nije mi ni zao, jer kriza je jedino i samo izazvana nedostatkom nafte i gasa. Samo i jedino zbog toga. Kada nema dovoljno nafte i gasa, pogotovo za zapadne zemlje koje i su i bile mocne do sada bas zbog nafte i gasa onda, nema ni ekonomskog rasta. Pricace ljudi svasta, te ovo je ralog te ono je razlog, jedini pravi razlog 95% uticaja su fosilna goriva. Ko neshvata, evo jednog primera, 1 bbl (159.6 litara) je ekvivalent energije 12 ljudi (zdravih u snazi) sve sto urade u periodu od godinu dana. Znaci jedan jedini barel daje toliko energije, kao kada imate 12 robova godinu dana. Jasno kada vise nema dovoljno, onda oni koji su bazirali ekonomiju razvoj i snagu na jeftinoj energji pate. Tako je jednostavno, ali experti ce tu sada da razvijaju teorije.
Uz Boziju pomoc.
(Bogdanovic Miodrag, 6. oktobar 2008 16:52)
•
A gde se to vidi da se kriza razresava? Meni deluje da tek pocinje i da ce dugooo dugooo da traje!
(Filiop, 6. oktobar 2008 16:56)
•
V. Gligorov kaze: "...vlade sada treba strateški da razmišljaju...". Moram da ga umirim: Gospodine Gligorov, mi imamo Mladjana Dinkica, Miroslava Miskovica & Co - ne sekirajte se za strategiju!
Postojeći koment
(Milijana Djordjevic, 6. oktobar 2008 17:10)
•
Ovaj Gligorov hejtuje preko pescanika da je nikad gore i da nece biti bolje nikad, a evo ga sada.
(trader1, 6. oktobar 2008 17:35)
•
Стручњак Глигоров о решивости кризе. Па наравно да се криза може решити зато што је иста настала не Божјом вољом него рукама светских банкара. Е сада, пошто Глигоров има утицај на банкаре исто као и на појаву дуге после кише, можемо закључити да глигоров само губи време причајући бајке. Пре неколико дана је Саркози изјавио да је глобализација доживела крах, Америка подржављује банке као у златно време комунизма у СССР-у, Британија спашава приватне банке, Немачка такође, а Глигоров прича да није крај либералног капитализма? Па нека извуче Глигоров дефиницију либералног капитализма и нека упореди акције западних влада у банкарском сектору па ће видети да ли је то крах либералног капитализма или можда комунизам каква свет још није видео. У Америци народ схвата да су "профити приватизовани, а губици подруштвљени". Profits are privatized, while losses are socialized.
(Лагано, 6. oktobar 2008 17:48)
•
mnogo suplja analiza svetske krize! ali,niko trenutno ne zna ni uzroke ni posledice!
(noname, 6. oktobar 2008 18:01)
•
Ovo me podseca na onu scenu iz "Ima li pilota u avionu": dragi putnici, sve je u najboljem redu. Usput, ima li pilota u avionu?"
(Profesionalno dno dna, 6. oktobar 2008 19:26)
•
Srećom, pa barem mi imamo svesnu i ovom trenutku doraslu vladu sposobnu za povlačenje dugoročnih strateških poteza...
(n3uromancer, 6. oktobar 2008 19:50)
•
Javili se antiglobalisti da komentarisu i klicu porazu liberalne ekonomije.
Dosadice vam i to jednog dana, kada naucite da radite i stvarate.
(Igor, 6. oktobar 2008 19:54)
•
Ova kriza je losa po sve.
Ali kako mnoge stvari imaju dve strane,tako i ova kriza ima i losu i (ajd da kazem) dobru stranu.
Mi "jurimo" ka EU.Ali bas ta ista EU pocinje da pliva u sopstvenim govnima,zarazenim US virusom.
Posto smo jos uvek sa "strane"
treba videti kako ce se ta EU ponasati sada kada je na najvecem ispitu zrelosti
od svog prvobitnog nastanka.
Da li veliki mogu da pomognu malima da prebrode krizu,da li ce EU prebroditi krizu....i
pitanje svih pitanja je dali ce EU ostati kakva sada postoji.Jer cinimi se da je ovo tek pocetak......
A mi gde smo?
pa valjda smo neutralni!!
Trebalo bi iskoristiti neke njihove slabosti,na raznim poljima.Od Kosovskog pitanja,preko Sengen liste,statusa kandidata.....
Sve u svemu,trebalo bi njihove malere iskoristiti najbolje sto umemo!!!
(Dosije X, 6. oktobar 2008 20:36)
•
Ja nisam strucnjak u ovoj oblasti ali neke stvari mi se cine jasne. CEO (SADASNJI) FINANSIJSKI SISTEM POCIVA NA POVERENJU. Dolar je godinama uzivao veliko internacionalno poverenje ali to povernje se polako topi. To topljenje poverenja je, po meni, relano. Zadnjih godina se u Americi a i Evropi sve manje proizvodi (a isto ili vise trosi). Produkcija je pomerena na daleki istok jer je tamo jeftinija (i konkurentnija). Prednost razvijenih zemalja zapada bila je uvek u tome da su pravili kvalitetne produkte koje su prodavali drugim zemljama (i na tome realno zaradjivali). Trenutno ovo sve vise rade zemlje (dalekog) istoka. Zapad je sam presekao granu na kojoj je sedeo, zarad kratkorocnog profita. Napravljen potez je u pocetku omogucio velikim firmama extra profite, ali sada kada se sve proizvodi na istoku, ta prednost vise ne postoji. Posledica je da na zapadu firme nemogu konkurentno da proizvode jer je radna snaga skupa. To znaci da ili radna snaga na zapadu mora da pojeftini ili ona na zapadu da poskupi. To se moze reglisati kursem valute. A posledica tog (trzisnog)regulisanja bice manja kupovna moc gradjana na zapadu.
U ovom slucaju ce zapad morati da prihvati "realnost na terenu". U protivnom moze doci do totalnog raspada finansijskog sistema gde jedan rat izmedju "starog kapitalistickog zapada" i "novih (istocnih) tigrova" nije iskljucen.
Sto se same analize tice, licno smatram da samo naslov ima tezinu. Ako bude panike onda je rat verovatno neizbezan. Ceo zapadni sistem se u tom slucaju raspada za veoma kratko vreme. U toj sitaciji ce se potegnuti za oruzjem gde ce krivci biti izvan granica (jer usmeravanje gneva preko granice ce "kanalisati"/spreciti unutrasnje nemire). Svi znamo da nijedan politicar ne voli da bude lincovan :-).
(Dusan, 6. oktobar 2008 20:40)
•
@ kom 1
To nema NIKAKVE veze sa robovima i naftom nego gramzivoscu velikih finansijskih kompanija, a sve je pocelo na hipotekarnom trzistu prenoseci se na ostala. Kada neko ima profit 20 i vise procenata mora da postoji srazmeran rizik i zato obicno taj kad pukne nije dobro,ali sve ce to narod platiti. Oni rizikuju i zaradjuju a kad puknu drzava krpi preko naroda.
(Hmmm, 6. oktobar 2008 21:00)
•
Ne znam da li postoji takav stručnjak sa sposobnostima proroka ko može danas sa sigurnošću i objektivno da predstavi uzroke, a što je još važnije ni posledice ove krize.Pokazaće se da je ovo, "unfortunality", tačno.U celom svetu postoje takva muljanja i neistine da je potpuno nemudro zastupati čvrsto jedno gledište;kad je moguće da su nam mnoge stvari sakrivene.To važi čak i za one koji su jako blizu vatre i glavnih zbivanja.Pitam se i da li sami učesnici znaju šta proizvodi njihovo delovanje.To se zove prevelika avlija za održavanje.Uz dužno poštovanje g.Gligorovu koji je ipak veći stručnjak od mene.
(neki pišu komentar na tekst kojeg nisu pročitali?, 6. oktobar 2008 21:01)
•
Ja verujem da je kriza i dalje resive, i slazem se da je bazirana na zavisnosti od fosilnih goriva. Samo, resenje vise ne leyi u rukama zemalja NATO alijanse, jer je ocigledno da su izgubili rat za dovoljnu kolicinu naftnih polja u Aziji.
Problem je i taj što kapitalizam baziran na monopolima, novčanom profitu i hedonizmu je u ideološkoj koliziji sa rešenjem koje zahteva umerenost, balans i obzir prema svima.
Kapitalizam je ništa drugo do akumulacija kapitala, a ne vidim zašto kapital ne bi bio znanje, dobrostanje, čist vazduh i dovoljno vode i hrane za sve.
(haylee, 6. oktobar 2008 21:05)
•
Zabrinjavajuci je opseg potpuno razlichitih mishljenja ekonomskih struchnjaka povodom trenutne finansiske krize, stiche se zaista utisak da nikome do kraja i u potpunosti nije zapravo jasno sha se deshava i kako ce se stanje poboljshati, nama drugih struka ili no struka ostaje izgleda da gledamo u grah, prebranac..raspitujemo se kod komshija...
(banka nema para, 6. oktobar 2008 21:17)
Srednji kurs evra sutra će najverovatnije biti iznad 79 dinara, a može se očekivati da će domaća valuta nastaviti da slabi i u sredu, kaže Goran Nikolić.
Indikativni kurs evra, na osnovu trgovine na međubankarskom deviznom tržištu zaključene do 12.30 sati, bio je 79,1321 dinara, objavila je Narodna banka Srbije, koja je saopštila i da je danas na međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 40 miliona evra.
Uprkos intervenciji centralne banke, evro sutra iznad 79 dinara
NBS je saopštila da je time sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa i doprinela povećanju prometa na deviznom tržištu. U saopštenju se dodaje i da će NBS „u skladu sa transparentnom politikom kursa koju vodi, ukoliko bude potrebno, koristiti devizne rezerve, ali samo da bi uticala na dnevno prekomerno pomeranje kursa, a nikako ne da bi uticala na dugoročni trend, niti na nivo kursa koji se formira u skladu sa odnosima ponude i tražnje na deviznom tržištu“.
Od 11. maja do danas Narodna banka je bila prisutna na deviznom tržištu samo četiri puta sa po tri miliona evra i to dva puta na strani kupovine i dva puta na strani prodaje.
Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić objašnjava da je glavni uzrok slabljenja domaće valute očekivanje banaka da će se smanjiti priliv kapitala u Srbiju po osnovu "kros border" kredita domaćih preduzeća, odnosno njihovog direktnog zaduživanja u inostranstvu.
On je kazao da manjak deviza po tom osnovu utiče na manju ponudu evra na međubankarskom tržištu i objasnio da kapital iz inostranstva postaje skuplji i teže dostupan našim preduzećima zbog svetske finansijske krize.
Od 15. avgusta zvanični srednji kurs evra je bio neprekidno ispod 77 dinara, a od 6. do 10. avgusta bio je ispod 76 dinara, kao i 18. septembra. Najvišu vrednost u ovoj godini dinar je imao 7. avgusta, kada je srednji kurs evra bio 75,7543 dinara, što je najviša vrednost domaće valute od 16. oktobra 2004.
Evro je u ovoj godini najvišu vrednost zabeležio dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, 12. maja, kada je vredeo 83,8674 dinara.
Komentari
•
Uvek su mi zanimljivi komentari Gorana Nikolica. Recimo u julu i avgustu je govorio da dinar jaca zbog ogromnih direktnih stranih investicija!!?? Direktne strane investiciji u sred leta kada su sve firme na zapadu skoro zamandaljene!?
(Mirko, 6. oktobar 2008 15:54)
•
Ovcama se svasta moze pricati...
Proslo je letnje prikupljanje deviza od gastarbajtera i "morskih" putnika. Sada ce malo opet da dignu kurs, sa neki opravdanjem krize u Americi (koja kao nece da nas pogodi uopste) a onda ce oko Nove Godine opet da dinar volsebno ojaca. I tako "pumpaj, pumpaj...".
(Pedja, 6. oktobar 2008 18:17)
•
Ono što smo svi pretpostavljali - ostvaruje se. Možda sa manjim zakašnjenjem, ali se ostvaruje.
Dakle - nisam ekonomista, ali moja prognoza je da će dinar naglo početi da jača negde oko ... 24. decembra ...
Da li bi se neko usudio da kaže - zašto ? :) :) :)
Pa svi već vrlo dobro znamo zašto.
(aca, 6. oktobar 2008 18:37)
•
Pa mora nesto covek da napise. Zamisli da zivi od brokerskog posla ....
(MIlos, 6. oktobar 2008 19:38)
•
Ja ipak verujem da ovo "slabljenje" dinara ima veze sa izvoznickim lobijem. Zitarice su dobro rodile pa je vreme da se nesto i izveze. Opet monopolisti, to jest tajkuni, ubiraju plodove.
(B.Mikic, 6. oktobar 2008 21:28)
Na Beogradskoj berzi indeksi su drastično pali, pa je indeks Belex15 pao za 8,09 procenata, na najniži nivo do sada od 896,69 indeksnih poena.
Istovremeno, opšti indeks Belexline nazadovao je za pet i po odsto, na minimum za godinu dana od 1.790,55 poena. Promet je vredeo 72,74 miliona dinara ili oko 936 hiljada evra.
Indeksi Beogradske berze nastavili dramatičan pad
Učešće stranih investitora bilo je nepuna 24 procenta u ukupnoj i 21 odsto u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija malo više od 18, a u prodaji gotovo 24 odsto.
Gubitnik kontinuirane trgovine sa maksimalnim padom od 20 procenata je Progres [PRGS] čija hartija sada košta 240 dinara, najmanje od kako je u trgovini na Berzi. Gotovo 20 odsto pojeftinila je i Telefonija [TLFN], Galenika Fitofarmacija [FITO] je na vrednosti izgubila nešto više od 18 procenata, a Alfa plamu [ALFA] je cena pala nepunih 14 odsto.
Uobičajeno najlikvidnija AIK banka [AIKB] je skliznula bezmalo 13 procenata, na 4.008 dinara, a promet tom hartijom vredeo je 6,74 miliona dinara.
Agrobačka [AGBC] drži čelo liste akcija sa najvećim rastom, sa 16,67 odsto, i onih sa najvećim prometom, sa 8,4 miliona dinara. Dvocifreni rast ubeležila je i Politika [PLTK], od 11,36 odsto, ali uz skroman promet. U rastu su bile još samo dve akcije - Meser Tehnogasa [TGAS] i kragujevačke Kredi banke [CYBN], obe po neznatno više od tri procenta.
Među akcijama kojima se više trgovalo bio je i Energoprojekt [ENHL], holding sa A Listinga, sa prometom od 4,33 miliona dinara. Cena te hartije je pala bezmalo deset procenata, na novi minimum za godinu dana od 838 dinara.
Kada je o ostalima sa Prajm marketa reč, Tigru [TIGR] je cena skliznula desetinu procenta, Sojaproteinu [SJPT] ravno deset odsto, na novi minimum za godinu dana od 1.170 dinara, a Metals banka [MTBN] je bila u minusu gotovo osam procenata.
Solidni prometi na kontinuiranom segmentu ostvareni su i u trgovini akcijama Agrobanke [AGBN], od 2,76 miliona dinara, i Komercijalne banke [KMBN], od 2,22 miliona.
U trgovini po metodu preovlađujuće cene ulagači su i dalje zainteresovani za 7. Juli [JULS] i promet je dostigao 11,78 miliona dinara. Cena akcije poljoprivrednog preduzeća iz Siriga porasla je 8,7 odsto, na novi dosadašnji maksimum od hiljadu dinara.
Komentari
•
Eto udje i 6. oktobar u istoriju...
Ovih dana se pricalo da su ga svi ocekivali.....
(istoricar, 6. oktobar 2008 16:55)
•
Ima li onih komentatora koji su pad berze prosle godine povezivali sa Tomislavom Nikolicem? Ima li sada mudrosti da se napise neki redak i svali propast berze na opstrukciju skupstine od strane manjine ili tako nesto?
(Lagano, 6. oktobar 2008 17:50)
•
Ovo nije kraj...
(dacic, 6. oktobar 2008 19:24)
•
Ne, ljudi, nego Americka kriza, eto to je...i u celoj Evropi se tresu haljine...Mogu da pricaju sta hoce, kod globalne ekonomije se sve prenosi u manjoj ili vecoj meri finansijskim trzistem koje je povezano. Ne tvrdim da je neresivo ali je alarmantno svakako i ozbiljno ga treba shvatiti.
(Milica Bg, 6. oktobar 2008 19:45)
Akcije na evropskim i azijskim berzama beleže na početku današnjeg trgovanja veliki pad, u strahu od neuspeha američkog plana spasavanja banaka.
Evropske akcije pojeftinile su u prvim transakcijama na vodećim kontinentalnim efektnim berzama, u proseku iznad pet odsto, usled rastuće zabrinutosti investitora, nakon intervencija koje su preduzele vlade više zemalja radi stabilizacije finansijskog tržišta i garantovanja bankarskih depozita na štednju građana.
Investitori u Evropi su, takođe, zabrinuti i zbog sve učestalijih komentara da paket američke vlade vredan 700 milijardi dolara, za otkup loših akcija domaćih banaka i drugih finansijskih organiuzacija, može samo kratkoročno pomoći oporavku privrede SAD.
Panevropski indeks akcija FTSEurufirst 300, koji meri prosečnu vrednost akcija vodećih kontinetalnih kompanija, opao je jutros 5,1 odsto, na 1.033,62 poena, nakon što je prošle sedmice izgubio 1,4 procenta od predjašnje vrednosti.
Indikator FTSEurofirst 300 je od početka godine izgubio više od 30 odsto ranije vrednosti i oštro smanjenje tog indikatora oslikava opštu tendenciju pada na evropskom tržištu akcija, prenosi agencija Rojters iz Londona.
Drastičan pad zabeležen je u prometu akcijama druge po velični nemačke banke - "Komercbanke" - koje su pojeftinile visokih 13,8 odsto, nakon što je poverenje u finansijski sistem vodeće evropske ekonomije proteklih dana poljuljano, usled mogućeg bankrota velike domaće hipotekarne banke "Hipo ril istejt".
Hartije drugih viđenijih evropskih banaka su tokom današnje rane trgovine, takođe, bile na "udaru", pa su tako akcije "Sosijete ženeral" opale 6,5 odsto, "Kredi agrikola" 7,7 a banke "Deksia" čak 10,9 procenata.
Pojeftinjenje nafte, na manje od 90 dolara po barelu, što je najniži nivo kotacija te sirovine od februara, uticalo je i na pad akcija vodećih naftnih kompanija. Hartije "Rojal dač šela", BP-a i "Totala" bile su, naime, u padu za oko 5,5 odsto.
Cene akcija danas su oštro smanjene i na vodećim azijskim berzama, a takodje i na efektnim berzama u Australiji i Novom Zelandu.
Glavni Azijsko - pacifički indeks akcija - MSCI - opao je tokom današnje trgovine 3,8 odsto i trenutno je na najnižem nivou od 26. jula, izvestila je agencija Blumberg.
Terminski ugovori za hartije od vrednosti na tržištu SAD danas su, u elektronskoj trgovini, takodje bili u padu, a tržišni analitičari na osnovu svega zaključuju da je "finansijska panika", koja od pre desetak dana "trese" berze u SAD, sada zahvatila i globalno efektno tržište.
Kriza i azijskim tržištima
Akcije na azijskim berzama pale su danas jer državni planovi spasavanja banaka u SAD i Evropi nisu ublažili strahovanja o globalnoj finansijskoj krizi koja bi mogla da ugrozi svetski ekonomski rast.
Ulagači nisu našli utehu u planu Vašingtona od 700 milijardi dolara za izvlačenje banka, koji je potvđjen u petak. Današnje otvaranje berzi je pokazalo da su investitori pre pod utiskom negativnog izveštaja o zaposlenosti u SAD koji ukazuje da bi američka ekonomija - ključno izvozno tržište Azije - mogla da sklizne u recesiju.
Istovremeno, finansijska konfuzija se produbljuje u Evropi, gde je Nemačka juče objavila paket od 50 milijardi evra (69 milijardi dolara) za spasavanje Hipo Ril Estejt (Hypo Real Estate), drugog najvećeg finansijera nekretnina u zemlji, posle neuspeha spasilačkog plana privatnih preduzimača.
Širom Azije, sva tržišta su u minusu. Tokijski indeks Nikei 225 (Nikkei) danas je pao za 4,25 procenta, na najnižu vrednost u protekle četiri i po godine. Hongkongški Hang Seng izgubio je 4,3 odsto. Berze u Kini, Australiji, Južnoj Koreji, Indiji, Singapuru i Tajlandu rakodje su oštro pale.
Analitičari kažu da se ne vidi skori kraj kreditne krize. Uz bankarski potres koji se preneo na Evropu, tržišta su sada pod utiskom sve lošijih izgleda za ekonomiju SAD, gde je objavljeno da je 159.000 radnih mesta izgubljeno tokom prošlog meseca, najviše u prošlih pet godina.
Komentari
•
Veliki pad a još veći kod nas. A vlada ne radi ništa povodom toga.
(MILAN, 6. oktobar 2008 13:59)
•
Sta zna dete sta je 100 kila. Koliko ljudi iz vlade zna ista o berzi.
Medjutim problem je sto Beogradska berza kao institucija nista ne radi. O prekidima trgovanja da se i ne prica. A i sta mogu oni kad su prometi jad i beda, a trziste nula.
(Vladimir, 6. oktobar 2008 15:42)
•
Ovo počinje da liči na sveopštu paniku. U tekstu stoji da ova "kreditna kriza..." Ovde se ne radi više ni o kakvoj kreditnoj krizi. Sa njom je celo ovo ludilo počelo. Ovde je sada na sceni panika i stampedo.
(posmatrač, 6. oktobar 2008 15:43)
•
Ne razumem se baš u makro ekonomiju ; a ni u svetskom bankarstvu nisam expert; međutim trudim se da razmišljam kao ekonomista jer to i jesam.Ipak, ne mogu da se otmem dojmu da su USA smislile opet neku zvrčku Evropi , a i sve jačoj Aziji.
"Ako mi je loše pa neka i moji susedi idu zamnom" ili "pretvaraću se kao zmija da spavam,uspavaću tako suparnika pa ću da mu pustim žalac iznenada."možda je to tako....
(ecc., 6. oktobar 2008 16:09)
Na nedeljnom nivou korekcija Belexa15 bila je 9,07 odsto, dok je pad indeksa Belexline bio nešto blaži, 7,16 odsto.
Na Beogradskoj berzi prethodna nedelja bila je u znaku novih negativnih rekorda, pa je na nedeljnom nivou ostvaren promet od nešto više od 408 miliona dinara, što je u odnosu na sedmicu pre manje za čak 73 procenta.
Mnoge kompanije sa kontinuiranog metoda trgovine dotakle su minimalne godišnje vrednosti, dok je indeks najlikvidnijih akcija Belex15 zabeležio istorijski minimalnu vrednost od 958,85 poena.
Najveće interesovanje investitora ponovo je vladalo za akcijama AIK banke, čiji je ukupan nedeljni promet bio znatno manji nego u prethodnoj sedmici i vredeo je 67,6 miliona dinara.
Među najtrgovanijim akcijama našli su se i Sojaprotein i “7. Juli” iz Siriga sa realizovanih 28,4 miliona dinara, odnosno 27,3 miliona.
Učešće stranih investitora bilo je u blagom padu i kretalo se u proseku oko 40 procenata sa značajno većim prisustvom u kupovnim transakcijama.
Kategoriju najvećih nedeljnih dobitnika činili su Galenika Fitofarmacija sa rastom od više od 29 procenata, Ikarbus sa plusom od devet i po i Imlek sa 8,6 odsto.
Među većim gubitnicima našli su se Globos osiguranje sa minusom od bezmalo 30 procenata, Energoprojekt holding sa nešto više od 22 i Sojaprotein sa više od 21 odsto.
Komentari
•
Vidi njih, na nedeljnom nivou „korekcija” Belexa15...
(n3uromancer, 6. oktobar 2008 13:51)
•
Sad se kupuje i ceka barem godinu do tri godine.
(trejderr, 6. oktobar 2008 14:14)
•
@trejder: aha, tako je. Moj drugar tako kupio kuću pre 2 godine u Čikago, jer je video da cene padaju, pa, kao, ne može to više da pada, za 2 godine će se vratiti ...sad moli Boga da je proda makar za pola para koje je dao.
(Pittsburgh, 6. oktobar 2008 14:34)
•
Sta bi Tadici sad dao da su radikali na vlasti da kaze kako je njihova vlast dovela do ovoga :D
(Lazar, 6. oktobar 2008 18:39)
Trgovanje na vodećoj ruskoj berzi MICEKS (MICEX) prekinuto je danas pošto su akcije pale za više od 15 proceneta.
MICEKS - gde se odvija najveći obim trgovine - zatvoren je za jedan sat kada su cene akcija skliznule za 15,4 procenta, na 781,8 poena, potiskivane pojeftinjenjem nafte i strahovanjem o kočenju svetske ekonomije. Indeks berze RTS pao je za 13,9 odsto, ali je trgovanje nastavljeno.
Najveći gubitnici danas su Noril Nickel, čije su akcije na MICEKSU pale za 25 proceneta, državna banka Sberbank sa padom od 16 odsto i naftaški dzin Rosneft čije su akcije izgubile 17,4 procenta.
Akcije na indeksu RTS danas vrede 62 odsto u odnosu na vrh postgnut u maju.
Rusko tržište akcija cvetalo je poslednjih godina na visokim cenama nafte i prirodnog gasa, ali je počelo naglo da ponire sredinom leta zbog strahovanja ulagača oko mešanja države u poslove.
Pad se ubrzao usporavanjem svetske ekonomije. Nafta, okosnica ruske privrede, sve je jeftinija da bi danas pala na 90 dolara za barel. Petodnevni rat izmedju Rusije u Gruzije posebno je uznemirio ulagače.
Komentari
•
Eh, da ste i malo obavesteni ili posteni, objavili bi ste da se isto to desava i u drugim drzavama kao npr. Norveska, sa ili bez upliva drzave...
(Thunderhawk, 6. oktobar 2008 13:50)
•
Postoji mnogo razloga zbog cega je vazno da nafta bude ispod 90 dolara, necu nabrajati. Ali jedan od najvaznijih je cinjenica da visokim cenama nafte, Rusija, Venecuela i druge tiranije dobijaju snagu da se sire okolo po svetu i prave probleme. Dakle, najvitalniji interes zapadnih ekonomija i demokratije je taj - nafta ispod 90. Pa da vidimo braco rusi/ostali.
(blue r, 6. oktobar 2008 15:14)
•
@Thunderhawk
Ne desava se. Na ovaj nacin se desava samo kod indijanaca kao sto smo mi i Rusi. 17% ljulja ceo index, pre jedno 10ak dana skace 25% kada se predlaze u Americi 700 mlrd. intervencija. Cela Evropa skace 5-7%, Rusi 25-7%. Tako je isto kod nas. Psihologija je ista samo sto mi nemamo ni trziste.
(Vladimir, 6. oktobar 2008 15:39)
Vlada i konzorcijum privatnih banaka Nemačke razradili su novi plan za spas od propasti velike hipotekarne banke "Hipo ril istejt" (HRE).
Nemačko ministarstvo finansija je saopštilo da će federalna vlada odobriti 50 milijardi evra za kosolidaciju ugrožene hipotekarne banke, a ne 35 milijardi evra koliko je bilo predvidjeno prethodnim "spasavajućim paketom".
Hipotekarna banka „Hipo ril estejt“ inače nema veze sa Hipo Alpe adrija bankom, koja posluje u Srbiji kao deo Hypo Alpe Adria Bank International AG.
Provobitno lansirani plan spasavanja HRE je propao nakon što su Bundesbanka (centralna banka Nemačke ) i najveća komercijalna bankarska organizacija u zemlji - "Dojčebanka" - saopštile, a domaća štampana glasila ovog vikenda prenela, da posrnula banka ima znatno veće dubioze nego što se ranije mislilo.
Postojanje "Plana B" za stabilizaciju domaćeg bankarskog sistema potvrdio je danas i nemački ministar finansija Per Štajnbrik na skupu njegove Socijaldemokratske stranke u nemačkoj prestonici.
Štajnbrik je na tom sastanku ukazao da pojedinačna rešenja za regulisanje sve oštrije finansijske krize u zemlji više nisu dovoljna i da stoga treba preduzeti kompleksnije mere.
Nemačke vlasti veruju da će novi plan omogućiti ne samo da se spasi od bankrotstva ugrožena banka nego i poboljša ukupna finansijska situacija u zemlji, u periodu sve oštrije globalne kreditne krize.
Federalna vlada kancelarke Angele Merkel je ovog vikenda objavila da će garantovati sve privatne uloge svojih građana, u nameri da ih zaštiti od posledica finansijskih potresa.
Podaci koje je ranije objavila nemačka savezna statistika pokazuju da gradjani Nemačke sada imaju na štednim ulozima banaka i drugih finansijskih organizacija oko 568 milijardi evra.
"Mi želimo da se pobrinemo da se privatni ulagači ne boje gubitka ni jednog evra od svoje uštedjevine", izjavio je na konferenciji za štampu Štajnbrik.
Merkelova je, takođe, obećala, a povodom situacije nastale oko moguće propasti banke HRE, da njena vlada "neće dozvoliti da problemi jedne finansijske organizacije postanu problemi celog nemačkog finansijskog sistema".
HRE, koja se pretežno bavi finansiranjem komercijalnih projekata i javnom izgradnjom, je prva domaća kompanija, iz sastava najvažnijeg nemačkog indeksa akcija DAX, koja se našla na ivici bankrotstva.
Do toga je došlo nakon što je jedna njena podružnica koja posluje u Irskoj, iskazala ogromne gubitke zbog poslovanja sa lošim hipotekarnim hartijama koje potiču sa američkog tržišta.
U Nemačkoj su ranije od mogućeg bankrotstva već spasene četiri domaće banke, zajedničkom akcijom vlade i nekoliko vodećih finansijskih organizacija.
Komentari
•
Ova banka nema nikakve veze sa HYPO GROUPOM iz Klagenfurta ni sa bankom HYPO ALPE ADRIA Bank Srbija.
(JADRAN BRKIC, 6. oktobar 2008 11:48)
•
A sa UniCredit ???
(Nikola, 6. oktobar 2008 12:54)
•
Nema veze ni sa Unicredit (eks HypoVereinsBank) ni sa Hypo Alpe Adria. Inace, veliki broj finansijskih institucija u Austriji i Nemackoj ima prefiks hypo (kao hipotekarna), npr postoji i Hypo Landesbank u Austriji (takodje nema veze ni sa jednom od gore pomenutih).
(no name, 6. oktobar 2008 20:16)
Hipo Alpe Adrija banka koja posluje u Srbiji saopštila je da nema nikakve veze sa nemačkom Hipo Ril Estejt bankom, koja se nalazi pred finanasijskim slomom.
Hipo Alpe Adrija banka obaveštava svoje klijente da nema sumnje u uspešno poslovanje te banke i da je sigurnost uloga i poslovanja klijenata u potpunosti zagarantovana.
Hipo Alpe Adrija banka deo je Hipo Grup Alpe Adrija, finansijske grupacije sa sedištem u Klagenfurtu, u Austriji.
Na austrijskom i nemačkom finansijskom tržištu posluje mnoštvo banaka koje u svom nazivu imaju reč ili prefiks "Hipo", a koje nisu ni vlasnički ni finansijski povezane sa Hipo Grup Alpe Adrija iz Klagenfurta, piše u saopštenju banke.
Komentari
•
Hehe. :)
(DELSD7, 6. oktobar 2008 13:42)
•
Prvo bih vam odvalio ogromnu kaznu i povukao reklamu u kojoj porucujete da je budala (Bjelogrlic izjavljuje u reklami) onaj ko drzi pare u kuci. A onda bih vas pitao kad vec nemate veze sa ostalim Hypo bankama zasto se onda tako zovete, naravno i ovde bih vam odvalio kaznu. I za jos po nesto bih vas kaznio, ali da ne duzim.
(marko, 6. oktobar 2008 19:02)
“Dženeral elektrik” (GE) planira da uloži 400 miliona evra u energetski i zdravstveni sektor Republike Srpske, kaže premijer RS Milorad Dodik.
Prema njegovim rečima, ugovor bi trebalo da bude potpisan 23. oktobra, a GE namerava da 300 miliona evra uloži u energetiku, dok je 100 miliona evra namenjeno zdravstvu.
Dodik poreznim olakšicama "svoj" dio BiH želi učiniti privlačnim investitorima, no do sada nije ima velikog uspjeha.
Iako se ranije spominjao i interes kompanije GE za modernizaciju železnice u Republici Srpskoj, Milorad Dodik nije najavio ulaganje te kompanije u železničku infrastrukturu.
On je, međutim, kazao i da se vode pregovori s nemačkom kompanijom RWE o ulaganjima u energetski sektor u BiH. Nemački energetski gigant ne bi preuzeo postojeće hidroelektrane već bi mu Republika Srpska ponudila ulaganje u nove kapacitete.
Komentari
•
Jel to onaj GE koji ima gubitke i diže kredit da pokrio gubitak.
(marijo, 6. oktobar 2008 11:38)
•
Ne,
To je onaj GE koji je jedna od svetskih naj vecih i naj kvalitetnijih kompanija, i po tehnickim i po menadzerskim merilima.
Ali rdjavom ovnu i runo smeta.
(mirko, 6. oktobar 2008 16:36)
Rok za dostavljenje ponuda na tender za izbor suinvestitora za turistički kompleks "Jabučko ravnište" na Staroj planini produžen je do 3. decembra ove godine.
Tender je objavljen 16. septembra, a prethodni rok za podnošenje ponuda bio je 7. novembar. Kako se navodi u izmenjenom oglasu, tenderska dokumentacija biće dostupna zainteresovanima od 20. oktobra ove godine. U izmeni javnog poziva, smanjen je i iznos garancije za učešće na tenderu, koji sada iznosi 1,5 miliona evra, umesto ranije navedenih dva miliona evra.
Tender se odnosi na izgradnju prve faze kompleksa na površini od oko 110 hektara zemljišta u državnoj svojini, na koje pravo korišćenja ima Javno preduzeće "Babin zub" iz Knjaževca.
U prvoj fazi predviđena su ulaganja od 154 miliona evra u ugostiteljske, rekreativne i objekte za zabavu, 50 miliona u skijališta i 30 miliona evra u komunalnu infrastrukturu.
Pravo na podnošenje ponude imaju firme koja imaju iskustvo u poslovima sličnih investicionih projekata u minimalnoj vrednosti od 150 miliona evra u poslednjih pet godina.
Ponuđač mora i da posluje na međunarodnom tržištu i ima najmanje pet hotela u odmorišnom hotelijerstvu ili da može da obezbedi ugovor o upravljanju od kompanije koje posluje na međunarodnom tržištu i posluje sa najmanje 10 hotela u odmorišnom hotelijerstvu, od kojih je svaki kategorisan sa najmanje četiri zvezdice.
Minimalni kriterijumi koje ponuđač mora da ispuni je i da najmanje 14 procenata od izgradjenih objekata pripadnu Republici Srbiji. Period jedinstvenog upravljanja "Jabučkim ravništem", bio bi najmanje 20 godina.
Za period jedinstvenog upravljanja, a na ime zakupa imovine koja će pripasti Srbiji, potrebno je da ponudjač obezbedi najmanje šest odsto godišnje procentualne naknade od ostvarenih prihoda na ime imovine u vlasništvu Srbije.
Budući kupac će morati da ponudi i najmanje 14 odsto godišnje procentualne naknade od profita ostvarenog kroz poslovanje imovine u vlasništvu Srbije.
Kako je ranije saopšteno, za gradnju turističkog centra "Jabučko ravnište" na Staroj planini zainteresovane tri kompanije – austrijski Imorent, srpski Energoprojekt holding i nemačka kompanija Juril (Eureal).
Komentari
•
Ovo je protivzakonita radnja, te sve treba uciniti da se spreci. Privredne aktivnosti u zasticenim prirodnim dobrima treba izvoditi na nacin koji nece unistiti prirodne resurse tj. na odrziv nacin, odnosno u skladu sa principima odrzivog razvoja. Skijaliste je destruktivna faza masovnog turizma ostala u 20 veku.
(gugle, 6. oktobar 2008 11:58)
Američki finansijki gigant Sitigrupa je saoštila da je uspela da isposluje sudski nalog za zaustavljanje prodaje banke Vehovija banci "Vels Fargo".
Prodaja je zaustavljena do konačne sudske odluke o sporu Sitigrupe i "Vels Fargoa" oko kupovine šeste po veličini banke u SAD.
Čitav slučaj otvoren je 29. septembra, kada je najveća američka bankarska grupacija najavila da će preuzeti Vehoviju za 2,16 milijardi dolara, u okviru plana konsolidacije, pod nadzorom države, koja na taj način želi da se izbori sa trenutniom finansijskom krizom u zemlji.
Sitigrupa je trebalo da preuzme više od 40 milijardi dolara gubitaka Vehovije, dok bi država apsorbovala ostatak, u zamenu za 12 milijardi dolara u akcijama i garancijama.
Ugovor o preuzimanju nije tada potpisan, ali je Vehovija potpisala dogovor po kome će o tome pregovarati samo sa Sitigrupom, na koji se ova sada i poziva.
Međutim, u petak je "Vels Fargo" izašao sa primamljivijom ponudom - da otkupi Vehoviju kao celokupnu kompaniju, uključujući i njene nebankarske poslove, za 15 milijardi dolara, i bez pomoći države.
Najnovijom sudskom odlukom, Vehoviji je zabranjeno da pregovara ili sklapa ugovore o prodaji ili udruživanju sa bilo kojom drugom kompanijom.
Izvršni direktor Sitigrupe Vikram Pandit ocenio je dogovor Vehovije i "Vels Fargoa" kao nelegalan. Predesnik "Vels Fargoa" Ričard Kovačević je, međutim, naglasio da transakcija na kojoj radi njegova banka neće "ni centa koštati američke poreske obveznike" i da je stoga mnogo povoljnija.
Komentari
•
Wachovia Bank, ako vec pisete po "Vuku", izgovara se Vakovia, a ne Vahovia...
ovo se ne deshava cesto kod vas.
(Milorad, 6. oktobar 2008 10:44)
pretraži po celom b92.net
