Ulaganja ugrozila Miškovićevo carstvo

„Bilo bi dobro da u Srbiji postoji Bil Gejts, ali mi takvog nemamo. Takvi smo kakvi smo, ali bolje od nas nemate“, izjava je kojom je Miroslav Mišković, vlasnik najjače privatne kompanije u Srbiji, Delte, 2004. godine poslao vrlo jasnu poruku tadašnjoj vladi u formiranju, ali i građanima te zemlje.

Bez potrebe za čitanjem između redova bilo je jasno šta time poručuje. Njegova kompanija, uz još nekoliko sličnih stvorenih u tajkunskoj privatizaciji i na često sumnjive načine, država je u državi. Mišković vedri i oblači, on odlučuje i usmerava, a požali li se neko, tu je i kontraargument 'boljih od nas nema'.

Prošlo je tačno pet godina od tih Miškovićevih reči. U međuvremenu, njegovo carstvo je toliko naraslo da mu je vrednost 2008. procenjena na skoro tri milijarde evra. Sam ‘veliki gazda’ uvršten je nešto pre toga čak i na Forbsovu listu kao 891. najbogatiji čovek na svetu s imovinom od 2,8 milijardi dolara.

Šta god se tada prodavalo na području bivše Jugoslavije, ali i nešto istočnije, bilo je Miškovićeva potencijalna akvizicija. Ulagao je toliko da je 2009. godina trebalo da predstavlja prekretnicu u smislu ostvarenja veće vrednosti u poslovima izvan Srbije nego u njoj.

A onda se dogodila ekonomska kriza. Samo delom neposredno zbog nje, a verovatno više zbog realnog stanja Miškovićevog carstva, koje je do tada bilo prikriveno, prvi put su obelodanjene brojke koje ovom tajkunu nisu išle u prilog.

Dug od čak 750 miliona evra koji su nagomilale sve njegove kompanije (a svotu je potvrdilo nekoliko srpskih i slovenačkih izvora), odustajanje od velikog posla u Ukrajini i kašnjenje s plaćanjem obaveza za gradnju 242,5 miliona evra vrednog trgovačkog centra u Ljubljani, samo su deo ovog popisa.

Vrtoglavi uspon

Veliki deo javnosti, posebno u Srbiji, ostao je nemalo iznenađen. A Mišković, šta je on učinio? Hazarderski do neba poslao je ponudu za preuzimanje 48,3 posto slovenačkog lanca Merkator od Pivovarne Laško. Da je pritom ozbiljno shvaćen, potvrđeno je i nedugo zatim kad je slovenački premijer, pritisnut glasom naroda, Miškovića lično zamolio da uz Ivicu Todorića ne kupi Merkator, što je bila nekoliko godina stara ideja, nego da formira megalanac od tri kompanije.

Iako mu je beogradska slobodoumna novinarska javnost od uvek bila prilično nesklona, na tom mu je potezu čak i ona čestitala. Na trenutak su tako zaboravljene nedavno izrečene prognoze da će zbog krize Mišković biti prisiljen da proda 20 odsto akcija kompanije, ali i njegov ishitren odgovor da će umesto toga uložiti novih 200 miliona evra u investicije u zemlji i inostranstvu.

Ne zaboravljene, nego tek privremeno prećutane ujedno su bile i njegove pretnje da će početi da otpušta radnike ako mu država ne omogući da poveća kredit.

Monopol u maloprodaji

Pokušavajući da opiše njegovo poslovno carstvo jedan kolega novinar otkrio je jednostavnu formulu prema kojoj je lakše reći čime se Mišković ne bavi nego nabrojati ono čime se bavi. Broj kompanija pod krovom Delte verovatno nije manji od nekoliko desetina.

Njihove sada proširene osnovne delatnosti su maloprodaja, agrarna proizvodnja, proizvodnja hrane, izvoz, uvoz, zastupanje stranih kompanija, distribucija robe široke potrošnje, prodaja automobila, nekretnine, finansijske i usluge iz oblasti osiguranja. U Srbiji kruži vic da sve što je potpisano nekom robnom markom na deklaraciji ujedno ima i naziv neke od Miškovićevih kompanija za uvoz i zastupanje. Raspon je opet velik - od Najka, preko Eskade do Alfa Romea i BMW-a.

Kad je u jednom trenutku počeo agresivno da ulazi i u poslove građevinarstva i aviosaobraćaja, ministar za kapitalne investiciji bivše vlade Velimir Ilić je preko TV ekrana Miškoviću poručio „da malo prikoči“. Da li ga je Mišković poslušao? Naravno da nije.

Širenje carstva nastavilo se i ono je 2008. ostvarilo prihod od 2,4 milijardi evra. Za ovu godinu predviđeni iznos bio je 3,4 milijardi. Broj zaposlenih narastao je na respektabilnih 25 hiljada ljudi. Delta Holding je tako uspeo da se probije i na treće mesto najjačih kompanija u Srbiji, odmah iza Naftne industrije i Elektroprivrede, dakle, čak i ispred Telekoma Srbije.

Treba li uopšte reći da je među prvih deset samo Delta bila privatna kompanija? Deo tog uspeha treba pripisati i pametnim preuzimanjima.

Sve što se u Srbiji poslednjih godina nudilo na prodaju, poput, na primer, giganta Geneksa, po pravilu bi završilo u Miškovićevom vlasništvu. Istovremeno je, istini za volju i prodavao neke kompanije, poput Delta banke italijanskoj Intezi. Uz taj slučaj vezana je afera isplaćivanja kupoprodajne cene od 277,5 miliona evra na račun na Kipru što je bilo u suprotnosti sa zakonom.

Pitanje je koliko je legalno bilo i preuzimanje C marketa, maloprodajnog lanca kog je bivši direktor Radulović, navodno za Miškovićev račun, doveo do bankrota i jeftino prodao. Tom akvizicijom Delta Maloprodaje, uz Maxi supermarkete te kvartovske prodavnice Pekabeta i „cash and carry“ centre Tempo, Mišković je zauzeo najmanje 60 odsto maloprodajne mreže.

Komisija za sprečavanje monopola pozabavila se prozivkama da je Delta upravo na taj način ostvarila monopol, ali uprkos svoj sili traženja očiglednog, komisija nije uspela da nađe ništa nelegalno.

I onda je krenuo u osvajanje inostranih tržišta. Uz ulaganje od 750 miliona evra, Delta je najavila da će do 2009. poslovati na sedam stranih tržišta. Naglasak je bio na trgovačkim lancima. U BiH je za 35 miliona evra kupljena kompanija Tropik. U Bugarskoj udeo u drugom najvećem trgovačkom lancu Pikadili za 80 miliona evra. Samo u gradnju maloprodajnih objekata u Crnoj Gori uloženo je 43 miliona. U toj zemlji javili su se pak i prvi glasovi o tome kako je Mišković dužan i da ne plaća većinu obaveza. U Ukrajini je bilo isplanirano veliko zajedničko ulaganje od 700 miliona evra s Rusom Olegom Bojkom, ali je ono propalo ili je barem odloženo zbog ekonomske krize.

Kredit u poslednji trenutak

Pričalo se i o Albaniji, Moldaviji i Belorusiji. S druge strane, Slovenija je bila najveći mamac i sanjani zalogaj, ali Merkator, koji je bio ulimativni cilj, uvek je nekako klizio niz Miškovićeve prste. Rezervna varijanta dogodila se kroz pobedu na takmičenju za gradnju trgovačkog centra u Ljubljani vrednog 242,5 miliona evra.

I odatle su glasovi o neplaćanju poslednjih dana postali sve glasniji. Rizik ulaska na ovo tržište EU, pojačan novom ponudom za Merkator, sada se čini da je bio prevelik. Tamo naime nema monopola sličnog srpskom, Delta tamo nema niti vlastitu građevinsku operativu, plate radnika su višestruko veće, a tek zakoni...

Miškovićevi kritičari, zlobnici ili samo realistični analitičari i ekonomisti čini se da su ‘namirisali krv’. Odmah potom iz naftalina su izvukli i jedno poređenje. Pitanje koje ona nudi jednostavno je – „hoće li Mišković završiti kao braća Karić“?

Njihova imperija nestala je preko noći, a protiv trojice od njih četvorice podnete su kaznene prijave. Teško je reći boji li se Mišković takvog raspleta, hoće li se još jače uhvatiti u koštac s nedaćama ili će jednostavno odustati i rasprodati svoje carstvo.

Grupa zainteresovanih državljana Ujedinjenih Arapskih Emirata, prema pisanju beogradskih novina, već je nekoliko puta poslednjih nedelja viđena kako izlazi iz zgrade Delta Holdinga. U Beogradu je odmah, tipično za duh toga grada, smišljena i prigodna šala - to su se u Arape presvukli ministri iz srpske Vlade. Naime, država je u poslednji čas odlučila pomoći Miškoviću sa zajmom za trgovce u visini od 430 miliona evra.

*Tekst, uz redakcijska skraćenja, preuzet iz magazina Lider