Danska: Da li saobraćajna pravila važe i za bicikliste?

Uz Amsterdam, dugo smatran glavnim gradom biciklističke Evrope, Kopenhagen ima veći broj bicikala nego stanovnika, a vše od trećine građana svakodnevno koristi bicikl. Ali, s povećanjem broja biciklista, raste i broj prekršaja koji oni čine.

"Biciklisti ne poštuju dovoljno propise. Na primer, voze i tamo gde je prostor rezervisan za kretanje pešaka", rekao je šef saobraćajne policije Kopenhagena, Mogens Knudsen.

Kopenhagen godinama privlači političare i novinare iz celog sveta koji istražuju prestonicu Danske i njen projekat "superstaza za bicikle". Cilj je da se 2015. godine bicikl koristi za više od 50 odsto odlazaka na posao ili u školu. Ali, ono što vide u tom gradu, plaši posetioce - kolone biciklista u punoj brzini kako jurišaju između pešaka.

Iako je u vreme propagande o mogućim klimatskih promenama usled zagađenja atmosfere jeres biti proiv bicikla, neki već počinju da škrguću zubima.

"Biciklisti misle da su iznad pravila", konstatuje novinar Kjeld Koplev, iako je, kao biciklista, teško povređen u sudaru sa automobilom.

Tom Jergensen, likovni kritičar, nazvao je bicikl 2012. godine - "saobraćajnim problemom broj jedan Kopenhagena". On je u jednom novinskom članku objasnio da biciklisti vremenom postaju egoisti koji jedva da obraćaju pažnju na ono što se dešava oko njih.

"Pešaci su potpuno nestali iz javne rasprave. Priča se o biciklistima i motociklistima, ali nikoga nije briga za one koji samo pešače", rekao je on za AFP.

Mikael L'Dus, predsednik danskog udruženja pešaka, objašnjava da su biciklisti stvorili atmosferu straha i pretnji.

"Devedeset odsto ljudi koji nas zovu, ljuto je i plaši se biciklista. Oni čak izbegavaju određena mesta zbog njih", žali se on.

Pešaci nisu jedini koje muči taj problem. Vozači su takođe počeli da se žale na gradsku politiku koja štiti bicikliste. Za novembarske lokalne izbore u Kopenhagenu, stranka Liberalne alijanse (desni centar) je vodila kampanju pod parolom: "Grad za sve - čak i za vozače".

Savez komunista i Zeleni su odgovorili lepljenjem plakata u autobusima s porukom: "Automobili na kraju". Šef te liste, Morten Kabel, osvojio je mesto pomoćnika za tehnička pitanja i okolinu, te ima nadležnost i za saobraćaj i urbanizam.

Iako je protivnik automobila, Kabel priznaje da neki biciklisti moraju promeniti ponašanje.

"Ali", dodaje on, "njihovo ponašanje u velikoj meri potiče od toga što nema dovoljno prostora za njih, iako su veoma brojni. Ako bi biciklističkih staza bilo više, i ako bi one bile šire, problem bi bio glatko rešen".

Udruženje danskih vozača (FDM) pobunilo se protiv te ideje.

"Političari žele da Kopenhagen još manje privlači vozače", žali se portparol te grupe, Torben Lund Kudsk. On navodi da je na delu, nesrazmerno širenje biciklističkih staza, zatvaranje ulica za automobile i smanjenje broja parking mesta.

Sa druge strane, novinar Koplev koji posle nesreće više ne može da vozi bicikl, predložio je radikalnije rešenje: "Ako se automobili sasvim uklone iz grada, bicikl bi se mogao koristiti kako god se poželi".

Izvor: B92, Beta