Fredi Haus za B92.sport: "Palo mi je na pamet da treniram Partizan – sa Dejanom Milojevićem"

Nije to nostalgija biv&scaron;eg igrača koji se priseća lepih dana, već zrelo sećanje čoveka koji razume koliko ga je jedno mesto promenilo.Posle zavr&scaron;etka igračke karijere, njegov put se prirodno nastavio u ko&scaron;arci, ali iz druge uloge. Nije tražio reflektore, niti je želeo da gradi karijeru na staroj slavi. Trenerski posao za njega je postao način da vrati igri ono &scaron;to je ona njemu dala &ndash; znanje, strukturu i razumevanje detalja koji često ostaju skriveni iza poena i statistike.&quot;Pre&scaron;ao sam u trenerske vode jer ima mnogo ljudi kojima je potrebna pomoć u ko&scaron;arci. Nije poenta u tome da stalno postiže&scaron; poene, već kako može&scaron; da bude&scaron; vredan timu na duge staze. Svako može da igra ko&scaron;arku, ali pitanje je da li može&scaron; da savlada&scaron; samu igru &ndash; trikove i detalje kako da spreči&scaron; protivnika da poentira. To sam naučio igrajući za Partizan&quot;, započeo je razgovor Fredi Haus za B92.sport.Derbi kao merilo identitetaU Beogradu, derbi nikada nije bio samo utakmica. Za stranca koji prvi put kroči na taj parket, to je test &ndash; ne talenta, već karaktera.Haus je te utakmice doživeo kao vrhunac pritiska, ali i kao mesto gde se najjasnije vidi ko si kao igrač. Iako i danas drži rekord po broju poena koje je strani igrač postigao u večitim derbijima, on taj podatak nikada nije stavljao u prvi plan.Za njega, lični učinak nikada nije bio cilj sam po sebi. U derbijima se, kako kaže, nije tražila inspiracija, već odgovornost &ndash; prema timu, saigračima i navijačima koji su živeli za te večeri.&quot;Poeni mi nikada nisu bili veliki cilj. Bilo mi je važno da budem dominantan na terenu, da ne dozvolim ljudima da poentiraju protiv mene. Da sam imao mentalitet da mi je poentiranje najvažnije, mogao sam da postignem vi&scaron;e poena, ali ja sam timski igrač koji samo želi da pobeđuje.&quot;A ono &scaron;to derbije u Beogradu čini jedinstvenim nije samo rivalstvo na terenu. To je energija koja dolazi sa tribina i koja, prema Hausu, menja samu dinamiku igre.&quot;Navijači su najbolji. Obožavam atmosferu, pesme i skandiranja. Oni su &scaron;esti igrač u ko&scaron;arci. To je velika stvar.&quot;Prvi dolazak i susret sa gradomSrdjan Stevanovic/StarsportphotoKada je stigao u Partizan, Haus nije imao luksuz iskustva u Evropi. Sve je bilo novo &ndash; sistem, stil igre, grad, jezik. Nervozu nije skrivao, ali ju je pretvorio u motiv. Umesto prilagođavanja na minimum, odlučio je da se nametne radom, svesno birajući put koji je u Beogradu uvek imao najveću vrednost.&quot;Da, Partizan je bio moj prvi tim, bio sam nervozan, ali sam znao da ću učiniti da me tim i grad zavole kroz posvećenost i naporan rad na terenu.&quot;Vremenom, ono &scaron;to je počelo kao profesionalni izazov preraslo je u ne&scaron;to mnogo ličnije. Beograd je prestao da bude samo grad u kojem igra ko&scaron;arku.&quot;Najbolje vreme je bilo samo to &scaron;to sam bio tamo. Nikada nisam želeo da odem. Nije bilo do novca, jednostavno sam se zaljubio u grad, kulturu i samu igru.&quot;Pohvalio je potom Beograd rekav&scaron;i da je uvek bilo nečega interesantnog za raditi.&quot;Kada smo imali slobodne dane nisam uop&scaron;te imao kontakt sa teretanom, samo bih &#39;pratio&#39; ostale u ekipi. Beograd je takav grad da je uvek bilo mnogo toga da se radi &ndash; &scaron;etnje, odlazak u zoolo&scaron;ki vrt, ručak na brodu ili &#39;pačiko&#39;&quot;, nasmejao nas je Fredi, pa se odmah izvinio zbog pogre&scaron;nog izgovora.&quot;Znam da sam pogre&scaron;no to rekao, izvinite!&quot;.Prerano prekinuta pričaKada se jedna sportska priča zavr&scaron;i naglo, bez najave, ona često ostavlja najdublji trag. Hausov odlazak iz Partizana nije bio planiran, niti željen. Povreda ruke, nastala nakon saobraćajne nesreće, presečena je linija kontinuiteta koju je želeo da gradi.Danas o tome govori mirno, bez gorčine, ali sa jasnom sve&scaron;ću da je jedna verzija budućnosti zauvek ostala neostvarena.&quot;Razmi&scaron;ljam o tome s vremena na vreme, o tome &scaron;to sam slomio ruku. Da se to nije desilo, to bi bila dobra godina i za tim i za mene.&quot;Vujo&scaron;ević i tiha &quot;borba&quot; razumevanjaSrdjan Stevanovic/StarsportphotoOdnos sa Du&scaron;kom Vujo&scaron;evićem bio je sve samo ne jednostavan. Jezička barijera često je stvarala nesporazume, ali iza toga je postojalo međusobno po&scaron;tovanje.Haus priznaje da mu evropska pravila i sistem igre nisu odmah legli, ali upravo u tom procesu učenja vidi Vujo&scaron;evićevu najveću vrednost.&quot;Du&scaron;ko je sjajan čovek i veoma inteligentan trener. Cenim to &scaron;to je odvojio vreme da radi sa mnom dok sam bio tamo. Bio sam frustriran jer nisam mogao da pohvatam pravila, ali kada sam ih konačno razumeo, stvari su se okrenule jer je bio strpljiv sa mnom.&quot;Komunikacija je bila te&scaron;ka, ali cilj nikada nije bio izgubljen.&quot;Svi razgovori su bili te&scaron;ki jer on nije govorio engleski, a ja nisam govorio srpski. Ali smo uspeli.&quot;Pedja Milosavljevic / STARSPORTDejan Milojević &ndash; brat, ne samo saigračAko bismo morali da izdvojimo deo intervjua za koji smo osetili da je bio &quot;najteži&quot; za Hausa Hausov &ndash;onda je to onaj u kojem je govorio o Dejanu Milojeviću. Njihov odnos je rastao godinama, kroz različite sredine i uloge, sve dok nije prerastao sport.&quot;Dejan je bio momak protiv kog sam igrao, zatim saigrač u &Scaron;paniji, a onda smo postali braća kada je živeo u Sjedinjenim Državama. Bio je sjajan čovek i veliki prijatelj. O ko&scaron;arci smo mogli da pričamo ceo dan.&quot;Jedna želja ostala je neispunjena.&quot;Govorio mi je da mu je žao &scaron;to on i ja nismo igrali zajedno u Partizanu.&quot;Peđa Milosavljević/StarsportVest o njegovoj smrti ga je duboko pogodila &ndash; tog dana su se čuli, maltene neposredno pred sve &scaron;to se izde&scaron;avalo.&quot;Bio sam sa njim u Dalasu kada su igrali protiv Maveriksa. Moj sin i on bi se igrali za stolom dok smo ručali kada je on u gradu. Pozvao sam ga tog dana kada je preminuo i rekao je da je sa ekipom i da će me pozvati kasnije. Rekao sam: &#39;U redu.&#39; Dobio sam poruku od prijatelja da je preminuo i nisam mogao da verujem. Pozvao sam jednog trenera iz stručnog &scaron;taba i on mi je rekao &scaron;ta se dogodilo. Bio je veličanstven čovek&quot;.Srdjan Stevanovic/Starsport.rs &copy;Partizan &ndash; za Hausa danas, sutra i zauvekHaus i dalje prati Partizan, iako je daleko i jasno je stavio do znanja da ono &scaron;to Beograd ima &ndash; ne može niko drugi u svetu time da se pohvali i da je nemoguće da to neki igrač ne oseti i ne razume.&quot;Pratim tim preko dru&scaron;tvenih mreža. Mislim da su dosad radili dobar posao. Vidim da su doveli dobre igrače i novog trenera. Borba klubova u Beogradu je za mene najbolja stvar, jer je to kao Superbol ili NCAA turnir. Ceo grad gleda i sve je stvar po&scaron;tovanja. Obožavao sam utakmice&quot;.Povratak u Beograd i dalje je u mislima.&quot;Planiram da dovedem sina na utakmicu, ali je trenutno prezauzet fudbalom, ko&scaron;arkom i američkim fudbalom.&quot;Srdjan Stevanovic/StarsportphotoA ideja o povratku u Partizan, ovog puta kao trener, izgleda da nikada nije potpuno nestala.&quot;Palo mi je na pamet da treniram Partizan, ali mislim da su u dobrim rukama. A da sam do&scaron;ao da ga treniram, voleo bih da je Dejan bio tamo sa mnom.&quot;Za kraj, Haus je u nekoliko rečenica poku&scaron;ao da sumira sve ono &scaron;to je želeo da dopre do navijača Partizana kojima je i dan-danas jedan od miljenika.&quot;Želim da ljudi znaju da sam se zaista trudio i davao sve od sebe da budem dobar igrač, da predstavljam tim kako treba i da mi je žao &scaron;to sam se povredio jer sam želeo da ostanem tamo jako, jako dugo. Navijači Partizana su najbolji na svetu. Čak ni u Sjedinjenim Državama nema toga &ndash; pesme, ljubav prema igri. Gleda&scaron; ih kako pevaju i prave koreografije i jednostavno se oseća&scaron; neverovatno. Uživao sam u tome&quot;, zaključio je Haus u intervjuu za B92.sport.

Fredi Haus za B92.sport: "Palo mi je na pamet da treniram Partizan – sa Dejanom Milojevićem"

11 Komentari