Vaterpolo se vraća kući: Neka bude 3/3

Glavni grad Srbije ugostiće 37. Evropsko prvenstvo u vaterpoliste, jedno od najuglednijih i najznačajnijih takmičenja na Starom kontinentu.Najbolje reprezentacije Starog kontinenta okupiće se u Beogradskoj areni, gde će se tokom dve i po nedelje voditi borba za titulu prvaka Evrope, koju brani &Scaron;panija.Na jednom mestu naći će se 16 nacionalnih timova: Srbija, &Scaron;panija, Hrvatska, Holandija, Slovačka, Gruzija, Italija, Mađarska, Grčka, Crna Gora, Rumunija, Francuska, Slovenija, Turska, Malta i Izrael.Arena, najveća dvorana na Balkanu, ponovo će biti pretvorena u vrhunsku vaterpolo pozornicu, kakvu pamti čitava Evropa.Beograd je odavno dokazao da pripada samom vrhu svetskog vaterpola. Evropsko prvenstvo u srpskoj prestonici već je održano 2006. i 2016. godine, a finale od pre 10 godina ostalo je zauvek upisano u istoriju sporta.Tada je 18.473 gledalaca ispunilo Beogradsku arenu, čime je postavljen svetski rekord u posećenosti vaterpolo utakmica, a Srbija je slavila pobedu nad Crnom Gorom rezultatom 10:8. Taj događaj učvrstio je reputaciju Beograda kao grada koji zna kako da ugosti najveće sportske manifestacije i stvori atmosferu dostojnu najvi&scaron;eg nivoa takmičenja.Srbija &ndash; istorija, kontinuitet i ponosPedja Milosavljevic/STARSPORTDecenijama unazad, Srbija je oličenje vaterpolo us&scaron;eha. Srpski Delfini simbol su kontinuiteta i dominacije, sa tri uzastopne olimpijske zlatne medalje &ndash; Rio 2016, Tokio 2020 i Pariz 2024 &ndash; uz brojne titule svetskog i evropskog prvaka, pobede u Svetskom kupu i rekordnih 12 trofeja Svetske lige.Od kada se pojavila kao samostalna država 2006. godine, Srbija je osvojila sedam titula prvaka Evrope (2006, 2012, 2014, 2016, 2018), dok su zlata iz 2001. i 2003. godine osvojena u okviru Savezne Republike Jugoslavije / Srbije i Crne Gore. Kada se saberu svi uspesi iz epoha Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i samostalne Srbije, dolazi se do impresivne brojke od vi&scaron;e od 20 medalja na Evropskim prvenstvima, čime se Srbija svrstavaju među najtrofejnije nacije u istoriji ovog sporta.Novi format &ndash; jo&scaron; veća borba View this post on Instagram A post shared by Total Waterpolo (@total_waterpolo)Evropsko prvenstvo 2026. donosi i novi takmičarski format, a turnir počinje grupnom fazom sa četiri grupe od po četiri reprezentacije.U svakoj grupi biće po dve ekipe koje su zavr&scaron;ile među osam najboljih na prvenstvu 2024. godine, kao i dve selekcije koje su plasman izborile kroz kvalifikacije. Svaka reprezentacija igraće protiv svih rivala u grupi, uz jedan dan odmora između mečeva.Standings provided by SofascoreStandings provided by SofascoreNakon grupne faze, tri najbolje ekipe iz svake grupe nastavljaju takmičenje u drugoj fazi, gde će biti formirane dve nove grupe od po &scaron;est timova - Grupa E (ekipe iz grupa A i C) i Grupa F (ekipe iz grupa B i D).Svi bodovi osvojeni u prvoj fazi prenose se dalje, a svaka reprezentacija odigraće jo&scaron; tri utakmice protiv novih protivnika, a nakon toga sledi nokaut faza.Dve najbolje ekipe iz svake grupe izboriće plasman u polufinale, dok će preostali timovi igrati za plasman od 5. do 12. mesta. Reprezentacije koje budu eliminisane u prvoj fazi boriće se za pozicije od 13. do 16. mesta.Posebna komisija izabraće i sedam najboljih igrača turnira, koji će biti nagrađeni individualnim priznanjima. Uz glavne trofeje, MVP nagrade biće dodeljene nakon svakog polufinala, utakmice za bronzanu medalju i velikog finala.Standings provided by SofascoreStandings provided by SofascoreEvropsko prvenstvo kroz istorijuPedja Milosavljevic/STARSPORTPrvo Evropsko prvenstvo u vaterpolu održano je davne 1926. godine u Budimpe&scaron;ti, a tačno na stogodi&scaron;njicu, u prestonici Srbije biće održano ukupno 37 izdanja &scaron;ampionata za mu&scaron;karce. Najuspe&scaron;nija nacija u istoriji takmičenja je Mađarska, sa 13 osvojenih zlatnih medalja. Beograd je bio domaćin prvenstva 2006. godine, kada su se utakmice igrale na bazenu Ta&scaron;majdan, a Srbija je tada osvojila zlato, &scaron;to je ponovila i deset godina kasnije.U mu&scaron;koj konkurenciji, Mađarska je prva pre&scaron;la granicu od 2000 golova, njihov broj je 2184. Srbija i Italija su sve bliže rekordu (1823 i 1839 golova do sada).Srbiju dele tri pobede od toga da postane drugi tim koji je ostvario 150 pobeda na Evropskom prvenstvu, posle Mađarske koja je do sada imala 176 pobeda.&Scaron;to se tiče pojedinačnih osvojenih medalja, Filip Filipović, nekada&scaron;nji vaterpolista Srbije ima najvi&scaron;e medalja, ukupno 8, uključujući 6 zlatnih, &scaron;to je takođe rekord.Do sada su jo&scaron; četiri srpska igrača osvojila po 5 titula: Slobodan Nikić, Du&scaron;ko Pijetlović, Andrija Prlainović i Živko Gocić. Nikić, Pijetlović i Prlainović imaju ukupno po 7 medalja.Jo&scaron; jedan igrač sa ukupno 8 medalja je Tama&scaron; Ka&scaron;a&scaron; iz Mađarske koji ima rezultat 2-2-4.Posebno mesto u sportskoj istoriji zauzima činjenica da je vaterpolo jedini ekipni sport u kom je Srbija osvojila zlato na svim najvećim takmičenjima: Olimpijskim igrama, Svetskom prvenstvu, Evropskom prvenstvu i Svetskoj ligi.Januar koji će obeležiti EvropuPedja Milosavljevic/STARSPORTSrbija je zemlja u kojoj je vaterpolo mnogo vi&scaron;e od sporta &ndash; on je deo nacionalnog identiteta.Na&scaron;i igrači su kroz decenije pokazivali ne samo dominaciju, već i karakter &scaron;ampiona.&quot;Zlatna generacija&quot; donela je najveće uspehe u istoriji, a kontinuitet rezultata kakav malo koja nacija ima upravo je ono &scaron;to vaterpolu daje posebnu težinu u srpskom sportu.U januaru 2026. godine, Beograd će se pretvoriti u evropsku prestonicu vaterpola.Hiljade navijača iz cele Evrope doputovaće u glavni grad na&scaron;e zemlje, dok će domaća publika, poznata po strasti i bezrezervnoj podr&scaron;ci, jo&scaron; jednom stvoriti atmosferu dostojnu najvećih &scaron;ampiona.Beogradska arena biće mesto gde će se stvarati novi heroji, gde će se svaki skok i svaka odbrana upisati u istoriju.Evropsko prvenstvo u Beogradu neće biti samo jo&scaron; jedno takmičenje u kalendaru. Biće to povratak na mesto gde su ispisane neke od najlep&scaron;ih stranica vaterpolo istorije, pred publikom koja razume i oseća ovaj sport.Srbija će jo&scaron; jednom dokazati svetu da je dom najvećih vaterpolo &scaron;ampiona, a ljubav navijača i zlatna tradicija na&scaron;ih Delfina stvoriće trenutke koji će se pamtiti zauvek. Ove zime, srpski vaterpolo neće biti samo sport &ndash; biće epopeja, slavlje snage, hrabrosti i besprekornog majstorstva na vodi.Beograd je spreman. Arena čeka. Evropa dolazi, a Srbija &ndash; ponovo sanja veliko.

Vaterpolo se vraća kući: Neka bude 3/3

4 Komentari