Zašto Arapi ne mogu da preuzmu klub u Nemačkoj?

Ta jedinstvena konstrukcija u Evropi i svetu i ima mnogo pristalica, ali privlači i kritike, pi&scaron;e DW.&Scaron;ta je pravilo 50+1?Pravilo 50+1 je centralni propis u nemačkom profesionalnom fudbalu, osmi&scaron;ljen kako bi se osiguralo da upravljanje profesionalnim timom ostane u rukama članova kluba.Pravilo, koje je na snazi od 1999. godine, propisuje da matični klub, na primer, Bajern Minhen, mora da kontroli&scaron;e najmanje 50 odsto plus jedan glas u svojoj izdvojenoj profesionalnoj fudbalskoj kompaniji &ndash; u ovom slučaju to je &quot;FC Bayern M&uuml;nchen Fu&szlig;ball AG&quot;.Time se osigurava da većina prava uvek pripada klubu i njegovim članovima, odnosno da oni većinom glasova mogu da donose odluke o svom klubu.Po&scaron;tovanje ovog pravila u nemačkom profesionalnom fudbalu prvenstveno nadzire Nemačka fudbalska liga (DFL).DFL je liga&scaron;ki savez zadužen za organizaciju i regulaciju Bundeslige i 2. Bundeslige.Savezni kartelski zavod, centralni organ za za&scaron;titu konkurencije u Nemačkoj, takođe igra važnu ulogu.Od 2018. godine Zavod preispituje pravilo 50+1 zbog mogućih kr&scaron;enja zakona o konkurenciji.&Scaron;ta je svrha tog pravila?Tobias SCHWARZ / AFP / ProfimediaProfesionalni fudbalski klubovi njime su &quot;za&scaron;tićeni&quot; od preuzimanja od strane eksternih investitora.Pravilo sprečava investitora da stekne potpunu kontrolu nad klubom i upravlja njime isključivo na finansijskim osnovama &ndash; potencijalno zanemarujući na primer interese navijača.Pravilo stoga ujedno i osigurava donekle slične (finansijske) mogućnosti, jer je nemoguće da neki klub u kupovinu igrača uloži mnogo vi&scaron;e novca od drugih klubova, zahvaljujući svom moćnom meceni.Nadalje, to pravilo &scaron;titi i kulturu navijača, koja je u Nemačkoj snažno razvijena. Navijači u Nemačkoj nisu samo gledaoci koji plaćaju, već aktivni članovi kluba koji mogu da učestvuju u važnim klupskim odlukama, na primer, na godi&scaron;njoj skup&scaron;tini.Velika većina organizovanih navijača u Nemačkoj protivi se komercijalizaciji fudbala. Stoga im je pravilo 50+1 od velike važnosti.Postoje li izuzeci od pravila?Noah Wedel / imago sportfotodienst / ProfimediaJedno posebno pravilo omogućuje investitorima sticanje većinskog udela, ali tek nakon 20 godina kontinuiranog ulaganja.Trenutno je klubovima Bundeslige Bajeru 04 iz Leverkuzena i VfL Volfsburgu dopu&scaron;teno da budu pod kontrolom kompanija jer su od njih primali kontinuiranu (i značajnu) podr&scaron;ku vi&scaron;e od dve decenije.&quot;Bayer 04 Leverkusen Fu&szlig;ball GmbH&quot; je, naime, u potpunom vlasni&scaron;tvu hemijskog koncerna Bajer, a &quot;VfL Wolfsburg-Fu&szlig;ball GmbH&quot; je u potpunom vlasni&scaron;tvu koncerna Folksvagen.Do 2023. godine izuzetak je važio i za TSG Hofenhajm, koji je finansijski podržavao klupski mecena Ditmar Hop, jedan od osnivača softverske kompanije SAP, a koji je posedovao većinu glasačkih prava u firmi &quot;TSG 1899 Hoffenheim Fu&szlig;ball-Spielbetriebs GmbH&quot;.Međutim, u junu 2023. godine, Hop se odrekao većinskog prava glasa i vratio glasačka prava matičnom klubu.Arne Amberg / imago sportfotodienst / ProfimediaTime je TSG ponovo postao &quot;normalan&quot; bundesliga&scaron;ki klub koji podleže pravilu 50+1.RB Lajpcig je poseban slučaj. Iako se klub formalno pridržava pravila 50+1, kritikovan je jer ima samo 23 člana sa pravom glasa, od kojih većina neguje bliske veze sa klupskim sponzorom, kompanijom &quot;Red Bull&quot;.Kritičari stoga optužuju klub da zaobilazi pravilo, iako ga tehnički ne kr&scaron;i.Savezni kartelski zavod upravo poziva RB na pobolj&scaron;anja i korekcije takve &bdquo;konstrukcije&ldquo; te zahteva otvoreniji pristup članstvu.&Scaron;to se tiče Leverkuzena i Volfsburga, preporuka je da se pravilo o izuzeću od pravila 50+1 prilagodi, jer ono vi&scaron;e nije ba&scaron; kompatibilno sa novijom sudskom praksom Evropskog suda pravde (ECJ) o sportskom antimonopolskom pravu.Ima li kritika na račun pravila 50+1?Kritičari tvrde da pravilo 50+1 nemačke fudbalske klubove stavlja u finansijski nepovoljan položaj u poređenju sa klubovima u drugim zemljama.Dok ekipe u Engleskoj, Francuskoj ili Saudijskoj Arabiji mogu da raspolažu ogromnim svotama novca zahvaljujući svojim moćnim investitorima, nemački klubovi su ograničeni ovim pravilom u prikupljanju kapitala.Potencijalni investitori su njime &quot;obeshrabreni&quot;, tvrde kritičari, jer oni zauzvrat ne dobijaju kontrolu nad klubom iako ulažu (mnogo) novca.Druga kritika je da se pravilo može zaobići u praksi (npr. RB Lajpcig), &scaron;to ga čini neefikasnim i neverodostojnim.Drugi kritičari, koji bi želeli da vide veću dozu uključivanja investitora u nemački profesionalni fudbal, u tom pravilu vide prepreku za strukturne reforme fudbala i preduzetničku fleksibilnost.Da li navijači iz drugih zemalja žele pravilo 50+1?MI News/NurPhoto / Shutterstock Editorial / ProfimediaMnogi navijači iz drugih zemalja priželjkuju model poput nemačkog pravila 50+1 &ndash; posebno kao odgovor na kontroverzna preuzimanja od strane investitora i rastući uticaj bogatih mecena.Slični zahtevi su se čuli u Engleskoj, nakon &scaron;to je saudijski državni investicioni fond PIF 2021. godine preuzeo klub Premijer lige Njukasl junajted.Žestoke rasprave je tokom 2021. godine izazvala kratkoročno najavljena mogućnost formiranja svojevrsne Superlige.Tada je spremnost na učestvovanje u takvom takmičenju najavljivalo &scaron;est (finansijski moćnih) engleskih klubova.U Francuskoj rastu kritike na račun dominacije klubova u vlasni&scaron;tvu investitora poput Pariz Sen Žermena, kojim upravlja katarski državni investicioni fond.Nica, Olimpik Lion, Olimpik Marsej, Monako i Tuluz takođe su u većinskom vlasni&scaron;tvu stranih investitora.Mnogi navijači žele vi&scaron;e uticaja na dono&scaron;enje odluka u klubu, te jaču vezu između klubova i njihove baze, odnosno članova.Fabrizio Carabelli / AFP / ProfimediaU Italiji su klubovi sa dugom tradicijom poput AC Milana i Intera iz Milana u poslednjih nekoliko godina vi&scaron;estruko menjali vlasnika &ndash; obično se u tim procesima vodilo malo ili nimalo računa o interesima navijača. Stoga su sve glasniji pozivi na uvođenje propisa koji ograničavaju uticaj investitora i &scaron;tite identitet klubova.U &Scaron;paniji najbolji prvoliga&scaron;i Real Madrid i FC Barselona ostaju i dalje klubovi u vlasni&scaron;tvu njihovih članova, ali neki manji klubovi La Lige su u vlasni&scaron;tvu stranih investitora.I u &Scaron;paniji postoje pokreti koji se zalažu za povratak strukturama koje vode sami članovi.A i u Brazilu, gde se fudbalsko trži&scaron;te investitorima otvorilo tek 2021. godine, raste zabrinutost zbog gubitka identiteta klubova.Stoga postoje razne inicijative, među navijačima, kao i među sportskim ekonomistima, pravnicima i političarima, koje se zalažu za uvođenje mehanizama pravne za&scaron;tite utemeljenih na modelu &quot;Made in Germany&quot;.

Zašto Arapi ne mogu da preuzmu klub u Nemačkoj?

0 Komentari