Nole, uzmi tu titulu i beži, što pre

Ne pamti se da je jedan vimbldonski turnir bio čudniji od ovoga, barem ne u poslednjih nekoliko decenija, i razloga za to je više.

Ponajviše što je taj spektakularni, godišnji samit na čuvenoj londonskoj travi, odlukom onih koji ga vode i organiziju, mada bih pre rekao odlukom pod uticajem viših, rukovodećih državnih instanci, rešio da jednostavno iskoči iz standardnih sportskih okvira.

I o tome smo na ovim stranicama i ranije govorili, još onda kada je odlučeno da se teniserima i teniserkama iz Rusije i Belorusije, što je čist diskriminatorski akt po nacionalnoj osnovi, ne dozvoli da učestvuju.

O tome je potrošeno što bi se reklo dosta papira i mastila, ali se ništa nije promenilo.

Tvrdoglavi Britanci ostali su pri svom stavu da zauzmu jednu stranu u političkom, ne sportskom sukobu, i tako smo dobili ovaj sterilni, polu-egzibicioni turnir sa poprilično haotičnom podlogom gde više niko sa sigurnošću ne zna šta i kako dalje.

Reperkusije znamo – ATP i WTA su zauzeli potpuno nelogičan stav da kazne ne turnir, već zamislite, igrače, ni krive ni dužne, i ostave ih bez bodova sa ovogodišnjeg turnira.

Neko će reći, da to svakako i nije najvažniji aspekt takmičenja, jer se na Vimbldon dolazi zbog osvajanja titule, a ne bodova za ATP listu i biće ozbiljno u pravu.

Jer Novak Đoković, kao dečak, nije sanjao o tome kako dolazi na Vimbldon i osvaja 2.000 poena, nego kako, poput idola Pita Samprasa, podiže u vis čuveni pehar.

I to je tačno, ali ne može da se uz to ne primeti, da se ovom odlukom bez presedana, kojom se kažnjavaju sami takmičari, a ne organizatori (i dalje ne vidim kako oduzimanje poena pogađa Vimbldon, koji će ostvariti svoj redovan turnirski profit), postiže ikakav cilj.

Osim što je Novak Đoković, na volšeban način, uskraćen za pravo na odbranu poena, samim tim i svoje pozicije u samom vrhu svetskog tenisa, time mu se oduzima i šansa da stigne rekord Štefi Graf od 377. nedelja na čelu ATP liste.

Iako i sam Novak priznaje da mu prikupljanje poena za ATP listu u ovoj fazi karijere nije prioritetan cilj, opet ostaje gorak ukus što je sa vrha ATP liste prosto "gurnut u provaliju" oduzimanjem 4.000 poena u političkom treptaju oka!

Da, Melburn plus Vimbldon. Dobra vam je računica.

Koliko takva pozicija oko ovog, ničim opravdanog oduzimanjem prava na dodelu poena, žulja i one kojima je tenis oduvek bio so i hleb, poput Matsa Vilandera, ne treba ni govoriti.

Šveđanin je na početku turnira s pravom ustvrdio kako je ATP lista nepravedna, i kako ne reflektuje na pravi način stanje u svetskom tenisu.

Zbog čega? Ne zbog pobeda i poraza na terenu, što bi trebalo da bude jedini parametar bitan za kreiranje iste, već zbog političkih i kvazizdravstvenih razloga.

To da li je igrač vakcinisan protiv kovida ili nije, nikako ne bi smelo da utiče na njegov plasman na svetskoj listi.

Kako ni da li će moći da uskoči u avion za Australiju ili SAD. Pogotovo ako se domaćim (konkretno američkim) teniserima dozvoljava da dođu na US Open, kao nevakcinisani.

Ali opet, to nas vraća na onaj diskrimitorski sistem koji se prosto odomaćio u svetu sporta u poslednje vreme, ne samo u tenisu.

Ipak, Vimbldon nema problem sa tim da sada i zvanično, zameni počasne table sa imenima šampionki i šampiona i ispred imena dama pobednica, izostavi ono Mrs. ili Miss, sve u kontekstu te sve izvikanije teme o društvenoj jednakosti.

Dakle od 1877. do danas nije bilo potrebe za tim, ali sada ima? U redu, kako vi kažete.

I nije problem kada se na belu opremu, što je oduvek bio zahtev po dres kodu, zakači ukrajinska zastavica. A da je bila ruska ili beloruska?

Da li bi to razgnevilo tamošnje medijske poslenike? Ili možda srpska, što da ne? Valjda, onda, svako ima pravo da nosi svoje nacionalno obeležje?

Kakav je haos izazvala izjava francuske teniserke Aliz Korne o tome kako se na Rolan Garosu u svlačionici prećutkivalo o pravoj pandemiji među igračima na slemu u Parizu, izlišno je i govoriti.

Običnom čoveku, sluđenom od toliko kontradiktornih podataka i odluka iz poslednje dve i po godine, samo na teniskim turnirima, nije više lako da razmrsi taj moralni gordijev čvor oko toga šta je u redu, šta nije.

Pa su, sa potpuno pogubljenim kompasom i gubitkom osećaja za realnost, na Vimbldonu odlučili da ne učine ništa i sve prepustili na savest igračima i igračicama.

Ko hoće neka se testira, ko neće ne mora. Ko hoće da se povuče, neka se povuče, ko neće... Fali samo još Šekspir, da je živ, da sve to pretoči u jednu predstavu i sve to ovekoveči na pozornici, jer ovako nešto, zarad budućnosti, ne sme da se zaboravi.

A setite se samo oko čega su preganjali Novaka Đokovića u januaru u Melburnu...

U momentu kada ovi redovi nastaju, muški žreb na turniru je već tako žalosno ogoljen, što diskriminatorskim činom odstranjivanja Rusa i Belorusa sa turnira, što povlačenjem zbog kovida (poslednji slučaj Roberto Bautista Agut, polufinalista 2019.), da je taj osećaj sterilnosti ovogodišnjeg turnira, stvarno nezaobilazan.

Pogledajmo samo iz Top 20: 1. Medvedev (zabrana), 2. Zverev (povreda), 6. Rud (eliminisan), 8. Rubljov (zabrana), 9. Ože-Alijasim (eliminisan), 10. Hurkač (eliminisan), 11. Beretini (kovid), 17. Čilić (kovid), 18. Opelka (eliminisan), 19. Bautista Agut (kovid), 20. Karenjo Busta (predaja)...

Gro toga nekako slučajno baš iz dela žreba gde je aspirant na kalendarski grend slem, Rafael Nadal.

Ko se uhvatio na njegovu staru priču o stopalu, uhvatio se, ko nije, nije.

Da tu nešto ozbiljno ne štima, svedoče i reči dvojice nemačkih ortopeda, koji su za Zidojče cajtung izrazili ozbiljnu sumnju o poznatom Miler-Vajsovim sindromom kod Nadala, tačnije o nekrozi kost njegovog stopala.

"Ova bolest i takmičarski sport, to je kontradikcija. Mislim da on nema nekrozu kosti, jer ona je progresivna i nije kompatibilna sa sportskom performansom na najvišem nivou koja traje satima", konstatuje jedan od njih.

Šta god Nadal imao, to je njegova stvar, i Novaka Đokovića ne bi trebalo da interesuje.

Prosto, jer je za njega, u tom čudnim pravilima nametnutom, stešnjenom manevarskom prostoru u trci za GOAT, sada ostalo samo to da uzme titulu tamo gde još može i da beži!

Jer Nadal će, kako stvari stoje, imati ozbiljan vetar u leđa do kraja turnira, što zbog neobično proređenog žreba potencijalno opasnim protivnicima na svojoj strani, što zbog sveprisutne Nadalmanije.

Sve je izvesnije da bi mogla da se ponovi 2019. godina i Novakovo finale sa Federerom, samo što bi u ovom slučaju sa tribina grmelo Rafa, Rafa...

Ovaj korak je, koliko god to nekima bilo nezamislivo, za Nadala u stvari košarkaški dvokorak ka osvajanju kalendarskog slema.

Novak je toga svestan i zato zna šta mora da uradi, kako bi jednim udarcem sprečio dve stvari – da mu Nadal odmakne na tri titule u GOAT trci i drugo, da bude taj koji će osujetiti njegovu nameru da uspe u onom u čemu Đoković nije uspeo u 2021.

Da uzme sva četiri slema u godini.

No, kako je ovo Vimbldon čuda, ne bih isključio baš ništa, još kakvu čudesnu alhemiju.

Novak ne igra samo protiv rivala na terenu, već i protiv većine publike, sistema, nepravdi koje su ozbiljno uzele maha u svetu tenisa.

U tim okolnostima, igrati na najvišem nivou, onako šampionski, "novakovski", a gotovo sa pola snage, kao što je bio slučaj protiv Kokinakisa u drugom kolu, nije jednostavno.

Dakle, samo jedno je bitno, uzeti tu titulu i otići, što pre.