Transfer bomba u srpskom vaterpolu: Prlainović u Radničkom!

Naš slavni vaterpolista postaje treće pojačanje Šumadinaca za sledeću sezonu, pošto je prethodno dogovorena saradnja sa zlatnim olimpijcima Savom Ranđelovićem i Nikolom Dedovićem.

 

Prlainović ne samo da je pravi lider već i igrač koji ostale saigrače čini boljima i nema sumnje da će biti ogromno pojačanje Kragujevčana, koji najavljuju napad na sve trofeje.

"Bilo je i pre interesovanja od strane Radničkog, ali je nekako sada došao pravi trenutak. Odlučio sam da ne završavam karijeru, dobro se osećam, a Radnički je pokazao veliku želju da pređem u njegove redove. Takođe, veliku ulogu za moju odluku imale su i najviše ambicije, koje se poklapaju sa mojima, ali i veliki broj reprezentativaca u klubu, što sadašnjih, što bivših, sa kojima se jako dobro poznajem", istakao je Prlainović.

Čelnici Radničkog žele da što više naših igrača vrate u Srbiju, a koliko je veliki povratak Andrije Prlainovića najbolje govori podatak da će se u srpski klupski vaterpolo vratiti posle 11 godina u inostranstvu.

"Srećan sam što ću ponovo igrati za jedan srpski tim. Malo sam se i zasitio života napolju. Sve ima svoje. U Marseju sam proveo najviše vremena od kako sam napustio Srbiju, čitavih pet sezona i morao je doći i trenutak povratka. U poznim sam igračkim godinama, ali verujem da mogu još dosta toga da pružim", smatra Prlainović.

Andrija je imao samo reči hvale za svoj novi klub.

"Pratim Radnički još od kako je direktor Jugoslav Vasović stigao i dosta sam dobro upoznat sa situacijom u klubu, pa mi nije bilo teško da se opredelim za dolazak u Kragujevac. To je klub koji je najkonstantniji u Srbiji, u poslednjoj deceniji. Ima dug kontinuitet igranja u Evropi i Jadranskoj ligi, osvajao je domaće trofeje, ali i Regionalnu ligu, a sada su ambicije još veće. Dovedeni su naši najbolji igrači ove sezone, a sledeće će ih biti još više, što jasno oslikava visoke ciljeve kluba. Potrudićemo se da napadnemo sve trofeje", zaključio je Prlainović.

Podsetimo, Prlainović je ponikao u Jadranu iz Herceg Novog, posle čega je prešao u Partizan, a u dva navrata branio je boje italijanskog giganta Pro Reka. Igrao je još i za Crvenu zvezdu, mađarske timove Solnok i OSC i francuski Marselj, odakle i stiže u Kragujevac.

Njegovi trofeji su gotovo nemerljivi. Dovoljno je reći da je bio prvak države u svakoj zemlji u kojoj je nastupao i da je jedini igrač na svetu koji je Ligu šampiona osvajao sa četiri različita kluba – Partizanom (2011), Pro Rekom (2012. i 2015), Crvenom zvezdom (2013) i Solnokom (2017).

Sa reprezentacijom je bio još uspešniji. Kao jedan od predvodnika zlatne generacije "delfina", dva puta je osvajao Olimpijske igre (2016, 2020), dva puta bio svetski šampion (2009, 2015), pet puta prvak Evrope (2006, 2012, 2014, 2016. i 2018). Čak 11 puta osvajao je Svetsku ligu, tri puta Svetski kup, jednom Mediteranske igre…