Smislen poraz Srbije – niski start za polufinale

Jer Srbija je u meč ušla svesna činjenice da je ishod susreta Mađarska – Španija (15:14) već definisao poredak u grupi i da Crna Gora nema takmičarski značaj za plasman, ali ima ogroman motiv.

Upravo zbog toga, stručni štab Srbije odlučio se za racionalan pristup: drugačiju pripremu, kalkulisanje snagom i minutažom, sa jasnim ciljem da se ekipa što manje istroši pred odlučujuću fazu turnira.

• "Hrvatska ili Italija? Nije svejedno, ali..."
• "Nema izbora, svi žele u borbu za medalju" VIDEO
• Savić: "Izuzetna utakmica" VIDEO
• Poraz koji ne boli: "Delfini" poklekli i izgubili od Crne Gore; "Opomena"; "Bio je problem"
   

Takav pristup bio je i logičan i taktički opravdan, posebno nakon iscrpljujućeg okršaja sa Mađarskom, koji je bio upravo onakav kakav se i očekivao: izuzetno fizički zahtevan, tvrd i neizvestan do poslednje sekunde (15:14). 

Taj meč ostavio je trag, a najbolje o tome je svedočio Miloš Ćuk, najiskusniji vaterpolista u timu Srbije i jedan od četvorice koji pamte zlatnu Arenu iz 2016. godine.

Srdjan Stevanovic/Starsport

Kako je pričao za B92.sport posle meča sa Mađarima, a pred duel sa Crnom Gorom, telo je i i dalje pamtilo svaki duel, svaki kontakt i svaku borbu u bazenu.

Treba imati u vidu i koliko je dvoboj sa Mađarskom bio specifičan u fizičkom smislu.

Mađari su po građi i profilu igrača potpuno drugačija ekipa – snažni, izuzetno pokretljivi, uglavnom "vidre u vodi", jedan od fizički najbolje pripremljenih timova na turniru.

Neutralisati takav stil igre zahtevalo je maksimalnu potrošnju, ogroman broj jakih duela, plivanja u punom sprintu i konstantnu borbu na svakom metru bazena.

Upravo zbog toga je pobeda bila plaćena velikom cenom u potrošnji energije, gotovo do poslednjeg atoma snage, što dodatno objašnjava odluku stručnog štaba da protiv Crne Gore racionalno rasporedi minutažu i sačuva ekipu za ključne bitke koje slede.

U takvim okolnostima, Srbija je protiv Crne Gore ušla bez rezultatskog imperativa, sa rotacijama i bez forsiranja ključnih igrača, jer misli su već u polufinalu.

To je otvorilo prostor mladom crnogorskom timu, koji je iskoristio opušteniji pristup rivala, igrao rasterećeno, agresivno i sa jasnom željom da se dokaže pred više od 10.000 gledalaca.

Crna Gora je to znalački kaznila i zasluženo stigla do pobede.

Ipak, ovaj rezultat ni na koji način ne bi trebalo da zabrine uoči polufinala. Naprotiv, on se uklapa u širu sliku turnira i dosadašnji učinak "delfina".

Krenulo se sporo, zapelo se kada je bilo potrebno protiv Španije, Izraela, Francuske i na kraju Mađarske, kada je Srbija pokazala da je spremna za najveće izazove.

U tom svetlu, poraz od Crne Gore više liči na kontrolisano trošenje energije nego na realan pad forme.

Jer, čini se da su izabranici Uroša Stevanovića namestili glavu za najvažnije bitke koje slede, poslednje dve, koje ih dele od cilja.

Dok čeka rivala u polufinalu, i ishod meča Hrvatska - Italija, pred odlučujuće mečeve, Srbija ostaje tamo gde želi da bude: fizički očuvana, taktički stabilna i mentalno spremna.