Prlainović: "Partizan mi je dao odlične uslove, ali sam prvo izabrao Srbiju"

Dok uživa u zasluženoj penziji, u novom podkastu "Plivaj i pričaj" voditelja Ivana Srdanova, trofejni as rođen u Herceg Novom je otkrio kako je doneo odluku da nastupa za Srbiju.

"Najpre sam odlučio da igram za Srbiju, pa sam potom došao u Partizan, koji mi je ponudio odlične uslove. Porodično smo nacionalno opredeljeni kao Srbi – majka mi je iz Beograda, u Herceg Novi je došla 1986. Odmah sam dobio šansu na Evropskom prvenstvu 2006, imao sam punu podršku selektora Dejana Udovičića i ljudi iz Saveza", rekao je Prlainović.

Za Srbiju je osvojio 24 zlatnih medalja, a poslednju u nizu na Olimpijskim igrama 2021. godine u Tokiju posle čega se povukao iz nacionalnog tima.

"Bio sam spreman. Umorio sam se od putovanja, hotela i odvojenosti od porodice. Pakovanje mi je postalo naporno, nije me više privlačilo. Deca su tada imala pet i sedam godina i želeo sam da provodim više vremena s njima. Od 2005. sam prošao bezbroj priprema i turnira – 16 godina u kontinuitetu. Rekao sam sebi ‘dosta’ i nisam pogrešio. Poslednjih nekoliko leta koristim na najbolji način i uživam u slobodnom vremenu".

Peđa Milosavljević/Starsport

U Tokiju je bila poslednja, a prva zlatna medalja je osvojena na Banjici i posebno je važna za, od ovog leta, vaterpolistu Radničkog iz Kragujevca.

"Sećam se jednog prvenstva na Banjici, prvog koje smo osvojili sa generacijom ’85. Igrao sam sa starijima i pobedili smo Bečej u finalu. Dao sam neki gol i imam snimak toga na VHS-u koji sam kasnije prebacio. Ujak je tada živeo u Beogradu i snimao je utakmicu – to je prvi videozapis mog vaterpola".

Istakao je da je majka bila ta koja ga je "gurala" na vaterpolo, a da je otac prepustio njemu da donese odluku. I najviše mu je zahvalan na tome.

"Porodica je veoma važna, ali mislim da ono ‘guranje’ može da bude mač sa dve oštrice. Majka me je vozila na treninge i čekala me, a otac, koji je bio ozbiljan vaterpolista, odveo me je na prvi trening u Herceg Novom. Posle toga je došao još nekoliko puta da me gleda do moje osamnaeste godine. Dao mi je potpunu slobodu i nikada nije rekao da moram da budem vaterpolista. Uvek mi je pružao podršku, ali me je pustio da sam izaberem svoj put. Zahvalan sam mu beskrajno na tome. Nikada nisam osećao pritisak – zavoleo sam vaterpolo i ostao toliko dugo jer sam ja to želeo", rekao je Prlainović, između ostalog, u podkastu "Plivaj i Pričaj".