Oluja sa Balkana

Pobeda nad Rodžerom Federerom posle sedam poraza u isto toliko mečeva, iznenadila je mnoge, pa možda i njega samog jer ništa na nju nije ukazivalo.

Istina, dobio je Sepija, potom mu je Borna Ćorić predao meč, u trećem kolu je bio jači od Poljaka Majčraka, onda i Aleksa de Minaura. Protiv Federera, koji je pre toga počistio Gofana prepustivši mu četiri gema, nisu mu davali mnogo šansi.

Ali tenis ne bi bio tako lep sport da se takozvana sportska čuda i u njemu ne dešavaju. Ovo ipak nije čudo, Federer je u poznim teniskim godinama, uz to su ga mučila i leđa, kako se kasnije ispostavilo u tom porazu od 3:6, 6:4, 3:6, 6:4, 6:2.

Švajcarac je sa punih 38 godine bio najstariji četvrtfinalista još od Džimija Konorsa koji je igrao polufinale 1991. godine.

Grigor je, s druge strane, odavno pokazivao svoj talenat, samo što on nijeda nije bio iskazan do kraja. U meču u kojem je Federer imao 61 neiznuđenu grešku uradilo je sve što je trebalo da uradi da načini preokret i dobije meč.

Ipak, kao neko ko je na turnir stigao kao 78. na listi i sa sedam poraza u poslednjih osam mečeva pre ovog turnira, zaslužuje sve pohvale. Kod dobrih igrača ne može crna serija da traje večno, jednom mora da krene i "upali", a Grigoru se to dogodilo eto baš na US Openu.

Da ironija bude veća, baš onda kada nijedan od njegova dva trenera, Agasija i Šćepaneka nije putovao sa njim. S toga, možda nije loše da tako bude i ubuduće, jer je Grigor pokazao da bez njih u loži može da pobeđuje sve, pa i Federera.