Španija – ’Furija’ brani presto bez Paua

Alberto Kontador jedan je od vodećih biciklista na planeti, Rafael Nadal već godinama osvaja trofeje u tenisu, Španija je velesila u rukometu, a ni košarka ne zaostaje ni najmanje.

Zlatno doba košarkaške reprezentacije Španije počelo je statasavanjem generacije rođene 1980. godine, čiji su predvodnici Pau Gasol i Huan Karlos Navaro. ’Furija’ je trenutno aktuelni evropski i svetski prvak, a u svojoj istoriji Španci su na svetskim prvenstvima jedinu medalju osvojili upravo pre četiri godine – zlato u Japanu.

Na Olimpijskim igrama dva puta su uzeli srebrno odličje (1994, 2008), a na evropskim šampionatima, osim zlata u Poljskoj, šest puta su bili drugi na pobedničkom postolju (1935, 1973, 1983, 1999, 2003, 2007) i dva puta su uzeli bronzanu medalju (1991, 2001).

Neigranje centra Los Anđeles Lejkersa Paua Gasola najveća je razlika u odnosu na prethodna značajna takmičenja na kojima je Španija bila među najboljima. Veliko je pitanje kako će se ’Furija’ snaći bez svog lidera, ali i bez njega ima jedan od najjačih sastava na šampionatu.

Bekovsku linija Španije je zaista izvanredna i retko ko može joj pronaći manu. Huan Karlos Navaro trebalo bi da bude prvi strelac i šuter ekipe, a pored njega je 25-godišnji Rudi Fernandes. Posle odlične ruki sezone u Portland Trejlblejzersima, prošle godine imao je mnogo poteškoća sa povredom leđa, a pružao je i nešto slabije partije. Ipak, 198cm visoki košarkaš neko je u koga se trener Skariolo u svakom trenutku može pouzdati. Fernandes ima duge ruke i veoma je skočan, a odlikuje se i preciznim šutom za tri poena. Njegov zaštitni znak ipak je šut u padu, tzv. ’fejd avej’, kojim iznalazi rešenja u već izgubljenim situacijama. Sa njim na parketu ’Furija’ igra brže jer Rudi je uvek prvi u kontri spreman da zakuca i obeshrabri protivnika.

Fernandes zbog atletskih sposobnosti može da igra i na poziciji krila, pa neće predstavljati iznenađenje ukoliko ’La Bomba’ i on mnogo vremena budu provodili zajedno na parketu.

Na poziciji plejmejkera trebalo je da igraju Hose Manuel Kalderon, igrač Toronto Reptorsa. i organizator igre Barselone Riki Rubio. Prošle godine Kalderona nije bilo u Poljskoj i Rubio je dobro iskoristio priliku, a isti prostor u igri nenadano će imati i sada jer je bek Reptorsa povredio mišić leve noge na prijateljskom meču sa SAD-om i neće moći da igra u Turskoj. Šteta, jer Kalderon je svestran košarkaš – ume lepo da asistira, poseduje dobar šut za tri poena, prodoran je i ne plaši se da preuzme odgovornost u kritičnim situacijama.

Španci ipak imaju adekvatne zamene. Serhio Ljulj čeka kao zapeta puška, a sigurno ga je osokolila i nešto važnija uloga na EP u Poljskoj, kada je igrao 11,8 minuta po meču. Povredom Kalderona možda dobije još značajniju rolu, mada je naknadno u tim pozvan i iskusni Raul Lopes, koji je važio za najtalentovanijeg igrača generacije 1980', ali su ga povrede kolena sprečile da do kraja realizuje potencijal.

Poziv u nacionalni tim zaslužio je i Fernando San Emeterio, koji je pored dvojca Uertas-Spliter najzaslužniji za titulu Kaha Laborala u ACB ligi. Od solidnog epizodiste San Emeterio izrastao je u nosioca igre sa dobrim šutom za tri poena i još boljim ulazom. Postao je prepoznatljiv po ’rolingu’ koji često koristi u prodoru ka košu.

Spoljnu liniju kompletiraju 22-godišnji Viktor Klaver, ključni igrač Valensije, i borbeni Aleks Mumbru, a obojica po potrebi pokrivaju i poziciju krilnog centra.

Ipak, prvi izbor na ’četvorci’ jeste tandem Horhe Garbahosa-Felipe Rejes. Garbahosa je bezbroj puta i na klupskom i na reprezentativnom nivou bio čovek odluke, a pre četiri godine bio je u idealnoj postavi SP u Japanu. U decembru puni 33 godine i to se već pomalo oseća u igri jer Horhe nije tako brz kao ranije. Ipak, i dalje ima odličan šut za tri poena, a često mu se u karijeri događalo da postigne prelomne trojke, one koje demorališu rivala i odlučuju utakmicu. Prošle godine je u Poljskoj igrao povređen i nije se proslavio, pa će sada želeti to da ispravi.

Felipe Rejes je čovek koji je uvek na pravom mestu, jedan od onih kojima lopta ’pada u ruke’. Veoma je snažan, pa voli da igra leđima ka košu, a navijači ga cene i zbog njegove požrtvovanosti. Ima solidan šut sa distance, a u poslednjoj sezoni češće je šutirao i za tri poena, što mu je ranije bilo nezamislivo.

Pauov mlađi brat Mark Gasol (25) u potpunosti je izašao iz senke svoga brata i očekuje se da u Turskoj ponese najveći teret na centarskoj poziciji. Mark je visok 216cm i klasičan je teški centar jer se najbolje snalazi u reketu. Prošle sezone je za Memfis Grizlise imao 14,6 poena i 9,3 skoka po utakmici, pa se očekuje da u odsustvu Paua slične partije ponovi i u dresu reprezentacije.

Kada trener Skariolo poželi da ubrza igru, na terenu će pre Gasola sigurno biti Fran Vaskes. Neverovatno skočan i sa dugim rukama, Vaskes je pretnja u oba smera – dobro trči kontre, atraktivno zakucava, a u odbrani ima osećaj za rampu i postavljanje.

Španci se uvek trude da kontrama dođu do što više lakih poena, ali ni u pozicionom napadu im ne nedostaje rešenja. Tada se transformišu u strpljivu ekipu, koja velikim brojem dodavanja i sprovođenjem uigranih akcija traži najbolju poziciju za poentiranje. Pojedinačni kvalitet omogućuje im raznovrsnost u igri i sprečava odbranu protivnika da se koncentriše na jednog ili dvojicu najboljih.

Na osnovu svega navedenog, jasno je da ’Furija’ ima ekipu sposobnu da se ponovo upusti u borbu za zlatnu medalju. Čak i bez Paua Gasola.