Novak Đoković o svom ponašanju: "Čovek si od krvi i mesa" VIDEO

Đoković je u 20 i kusur godina dugoj karijeri svašta doživeo. Sve je video i proživeo, ali uvek ostaje prostora za iznenađenja.

Zbog toga, upitan je da li postoje stvari kojih se drži i koje dobro utiču na njega, a nisu u vezi sa igranjem tenisa na terenu.

"Pa, desi se! I ono, nažalost, negativno često, gde nekako moraš da se izboriš sa tim strahovima i sumnjama i mislima koje nisu baš pozitivne. Individualan sport je takav, moraš da se nosiš sa svim emocijama i oscilacijama sam, iako imaš svoj tim tu, i da pronađeš rešenje -- šta god da te zatekne na terenu fizički, emotivno i mentalno, krajnji cilj se zna koji je, da pobediš svog protivnika. Ima puno stvari koje su turbulentne i doživljavaju se, ali ima mečeva gde prosto nekada osetiš da je taj trenutak, viša sila da je sa tobom i da će ići u tvoju korist", objašnjava nam Novak. On dodaje:

"Češće moraš sebe da podsećaš ili pokušaš da instaliraš sebi u glavu da je sve u redu i da je pozitivno, što je mnogo težak posao. Čudan je um ljudski, pogotovo u trenucima kad se ne osećaš baš najbolje – tad imaš osećaj da te sve iritira, da sve ide nizbrdo i tada treba ostati što manje u toj emociji".

A kako gleda na svoje ponašanje?

"Mislim da je to relativno dosta. Postoje neki univerzalni kodeksi ponašanja, načela i vrednosti za koje se svi zalažemo u sportu i poruke koje svi pokušavamo da šaljemo kroz naš takmičarski naboj i kroz naš nastup, ali i kroz način na koji razgovaramo, kako se obraćamo, kako komuniciramo sa publikom, a pogotovo sa mladim ljudima, do kojih je meni najviše stalo. Teško je biti uvek u idealnom stanju, optimalnom stanju, i psihičkom i emotivnom, da uvek sebe predstavljaš na pravi način", priča Novak. Zatim nastavlja:

"Ja sam svestan da često sebe ne predstavljam na najbolji način i često imam izlive nervoze i besa na terenu koje ne želim, ali to sam ja. To su stvari sa kojima se i ja borim lično, na svom nivou. Nezavisno od toga što sam odigrao preko 1.000 mečeva i koliko već turnira, što imam iskustva i znam da će nekada da se stvari ponovo, prosto – čovek si od krvi i mesa i onda kada si pod pritiskom, nešto što ne želiš izađe. To je moja neka lekcija i životni put koji sebi kročim i pokušavam da budem bolja verzija sebe".

Utisak je da je sve što je opisao nekako deo srpske sportske kulture.

"Univerzalno, srpska sportska kultura, mislim da je imamo poprilično, ako je, sudeći po popularnosti sportova kao što su košarka, fudbal, pa i tenis. Olimpijada, svetska evropska prvenstva, odbojka, rukomet – to cela nacija prati i zdušno navija. Imamo neke od ne samo vrhunskih sportista, nego sportista koji su obeležili njihove sportove za vek vekova. Neke sportiste čija su imena ispisana zlatnom olovkom u istoriji tih sportova, tako da... Kada imate takve sportske uspehe, logično je da ćete imati i podršku naroda", rekao je srpski teniser. On je podvukao:

"Ja sam ponosan što Srbija ima takvu sportsku kulturu i istoriju. Imamo čime da se ponosimo i dan-danas imamo najboljeg vaterpolistu i košarkaša na svetu. To su neverovatne stvari i ja zdušno pratim to sve, svaka čast. Ne samo Srbija, i Hrvatska kakve sportske uspehe niže. Za tako male zemlje koje se takmiče sa svetskim silama i uspevaju da pobede i imaju značajne sportske rezultate, to je nešto što... Kao normalan građanin si ponosan na to".