Jeziva ispovest Jelene Dokić – najviše žali što je igrala za Jugoslaviju VIDEO

Među njima je i jedan trenutak na Rod Lejver Areni zbog kojeg je poželela da "nestane i da se više nikada ne vrati".

U četvrtak uveče je u bioskopima širom Australije objavljen njen dokumentarac "Nesalomiva".

Rođena u Osijeku, porodica Dokićeve se preselila u Sidnej kada je imala 11 godina, da bi pobegla od građanskog rada u Jugoslaviji.

Njen otac, Damir, tražio je tenis kao bekstvo od siromaštva i obezbedio je da njegova ćerka brzo dostigne zvezdane visine.

Četiri godine nakon što je Dokić pobegla, osvojila je Hopman kup za Australiju 1999. sa Markom Filipusisom, pre nego što je napravila prelomni uspeh.

Pobedila je bivšu prvu teniserku sveta Martinu Hingis u prvom kolu Vimbldona i stigla do četvrtfinala sa 16 godina.

Iza kulisa, međutim, bila je mračna stvarnost koja je uključivala fizička i emotivna maltretiranja njenog oca.

Dok su Dokić i Hingis izlazili na teren pre meča, čuje se Jelenin glas u filmu kako kaže: "Niko ne misli da mogu da dobijem ovo, ali moj otac to čini... Zapravo, on to zahteva od mene".

"Vidim svog oca u masi... On jedini ne aplaudira", rekla je nakon najveće pobede na začetku svoje karijere.

Damir je bio veliki pijanac i zlostavljao bi je "deset puta gore" kada je bio pod uticajem alkohola.

U jednom trenutku bila je prinuđena da spava u svlačionicama Vimbldona.

"Svako jutro sam se budila i mislila: 'Kako da osiguram da me danas ne povredi?'", rekla je Dokić u filmu.

"Udarao mi je glavu o zid. Tukao me pesnicom. Gazio mi je glavu"

Jedna scena u dokumentarcu bila je posebno uznemirujuća i gledaoce će naježiti.

"Sećam se da je bio toliko ljut da je ušao sa mnom u kupatilo, zaključao vrata i tukao me", rekla je Dokić.

"Više puta mi je udario glavu o zid. Udario me je. Potkolenice su mi bile toliko u modricama da nisam mogao da hodam. Udarao me pesnicom u glavu. I onda sam nakratko izgubila svest. Takođe je gazio moju glavu".

Jedna od sagovornica, trostruka grend slem šampionka Lindzi Devenport, rekla je da su "neki drugi igrači primetili modrice" na njenom telu.

Na US Openu 2000. Damir je bio isključen sa turnira, kao i sa WTA turneje na šest meseci, zbog besnih i zabrinjavajućih ispada.

Uprkos profesionalnom povratku gde je predstavljala Australiju zbog bekstva od očeve okrutnosti, Dokić su ostali ožiljci za ceo život.

Nakon poraza od Davenport na Australijan openu 2001. godine, Dokić je zvižducima ispraćena sa terena zbog njene najave da će igrati za Jugoslaviju.

U intervjuu za emisiju "Keri i Tomi" na radiju Foks 101.9 ranije ove nedelje, 41-godišnjakinja je izrazila koliko joj je srce slomljeno, navodeći da nije imala uticaja na tu odluku.

Nije želela da igra za Jugoslaviju

"Prihvatila bih 100 godina zlostavljanja kad bih mogla da vratim što nisam igrala za Australiju nekoliko godina", priznala je emotivna Dokić.

"Oduzeo mi je nešto što sam toliko volela. Oduzeo mi je to u tom trenutku. On sedi u hotelskoj sobi i gleda ovo dok meni zviždi 15.000 ljudi. Samo sam htela da propadnem u zemlju i nestanem i više se ne vratim".

"Prihvatila bih svako zlostavljanje, bilo šta na ovom svetu da ne prođem kroz to lično, da mi to ne oduzme moje ljude. Australijanci i moji navijači i svi koji su uvek navijali za mene, da nije bilo potrebno 10 ili 15 godina dok nije izašla moja knjiga da bi oni saznali istinu i koliko zaista volim Australiju."

Jedan od vodećih australijskih zagovornika podizanja svesti o porodičnom zlostavljanju, Dokić je ponosna na posao koji je obavila.

"Veoma sam zahvalna što je (moja priča) primljena na način na koji jeste i veoma sam ponosna na to", rekla je Dokić za "Dejli telegraf".

"To mi je dalo glas. Dalo mi je moć da povratim svoj život.. Ponosno se zalažem za sve ostale koji nemaju osećaj da to mogu i da imaju glas. Mogu da vam kažem da postoji mnogo priča u tenis i drugim sportovima koje su takve i oni su se veoma plašili da progovore baš iz tog razloga."