Brzi Gonzales – trese se Novakov tron

Osam meseci čekao je na titulu i dočekao je, na istom mestu, protiv istog protivnika kao i prošle godine i ponovo u dva  seta.

Danil Medvedev, kao i mnogi drugi igrači njegovih godina ili stariji, polako ulaze u senku koju stvaraju novi, mladi igrači nove generacije, poput Janika Sinera ili Karlosa Alkarasa. I tu se ništa ne može. Vreme čini svoje.

Pred njima je nedvosmisleno buduća dekada svetskog tenisa, prožeta velikim pobedama.

Alkaras je od tog julskog vimbldonskog popodneva, kada je pobedio u finalu u pet setova Novaka Đokovića, neočekivano krenuo u sušan period kada je reč o trofejima - ništa neobično za mladog igrača, koji tek uči o teniskoj istrajnosti i postizanju rezultata u kontinuitetu.

Na njegovim licu se čitave jeseni mogla primetiti senka sumnje, lagani grč nezadovoljstva, netipična ranjivost, stvorena ne samo zbog povrede koja ga je mučila od kraja leta.

Da bi sijao poput dragulja na pustinjskiom suncu, Alkaras mora imati sve elemente na mestu, jedino tada će imati osmeh na licu. Kada stvarno uživa u igri.

A u polufinalu protiv do tada nepobeđenog Sinera u ovoj sezoni, i konačno u finalu protiv Medvedeva, vratio se taj osmeh. A to je obično loš znak za protivnika.

Ako je u Australiji bio hendikepiran odsustvom trenera Huana Karlosa Ferera, koji je zbog povrede i operacije kolena ostao u Španiji, u Kaliforniji je sve došlo na svoje mesto. 

Ferero mu je našao žicu - žestoka kritika pre dolaska u Kaliforniju kako u njegovim poslednjim turnirima nije video tu veliku glad za pobedom. Neoprostivo, Alkaras je na bačenu rukavicu morao da odgovori.

A imao je svesrdnu pomoć sa tribina. 

"Odigraj dug poen". "Poen po poen, ne razmišljaj dalje". "Ubacuj lopticu u teren i igraj, bez žurbe!" "Kada ga imaš, odluči". Saveti su konstantno stizali iz lože od "Moskita", sa kojim Alkaras kao da ima nesku tesnu telepatsku vezu, njihov kontakt očima posle svakog poena jasno govori koliko je bivši broj jedan važan mladom igraču na mečevima.

Uostalom, pokušajte da se setite Novaka Đokovića iz tih dana, kada je dobijao slične savete od Marjana Vajde. Ili čak i kasnije od Borisa Bekera. Pa i sada stalno traži aktivnost od strane Gorana Ivaniševića. Da ga on, Čarli Gomez, Marko Paniki, zasipaju idejama. Jer teniski meč nije puki fizički obračun nasumičnih udaraca, on je ta fina, precizna geometrija, strateški osmišljena u deliću sekunde, da se protivniku zada konačni udarac. Kako u glavi samog igrača, tako mora da rade i 'kompjuteri' u glavama njihovih trenera, mora da se predvidi potez protivnika, pročita namera, kroz određene signale, kretnje, ponavljanja poena. Ogroman misaoni proces, neiscrpan, a još sve to pod mentalnom presijom važnosti poena. Đavolski teško.

Pobeda Alkarasa u Indijan Velsu, počela je da se naslućuje onog momenta kada je uspešno rešio italijansku Siner-jednačinu, sa komponentama velike sile i savršenog kretanja protivnika. 

Posle 1:6 u prvom setu, trebalo je naći sredstvo za preokret i španska mašinerija, okrenula se onom što oduvek najbolje radi - inače spor  teren u Indijan Velsu, shvaćen je kao neka vrsta šljake, Alkaras se pomerio koji metar u dubinu, počeo je da šalje topspin udarce na polovinu Sinera i isisava snagu udaraca protivnika, koji je do fantastičnog niza od 16-0 došao upravo obarajući protivnike sjajnim intenzitetom igre i udaraca. A to je teralo Sinera da više razmišlja u svemu i u tom procesu više i greši.

Ovo je bila samo jedna od brojnih epizoda koje ćemo među njima gledati ove i narednih sezona, baš kao što smo nekada gledali bitke u veličanstvenom trouglu Federer - Đoković - Nadal. Uvek se naredni meč željno iščekivao zbog one nepoznanice koju će doneti.

A iz grešaka se uči, kao što je Siner izvukao lekciju iz ove kada je rekao:

"Bio sam previše predvidljiv u nekim poenima. Radio sam iste stvari iznova i iznova, i to me je osudilo na propast. To je lekcija koju sam naučio, tenis je sport ravnoteže, ponekad ste previše direktni, a ponekad je dobro zastati", priznao je Siner.

Da li je Medvedev išta naučio? Svakako. Samo je pitanje koliko ima prostora da u narednim mečevima te minuse protiv ovih mladih teniskih zmajeva i izbriše.

Jer Alkaras je protiv njega, bio ono što je od prvog dana kada je osvojio prvi veliki turnir - neumorni trkač, koji se terenom kreće u maniru crtanog filmskog junaka, Spidija Gonzalesa, poreklom nedaleko odatle, iz Meksika. S tim što u rukama ima reket, a u nogama dinamit.

Ima isuviše velikih atributa u igri na koje se protivnici, u žurbi i u silnoj želji, mogu nabosti, kao na ogroman pustinjski kaktus.

Dve najveće titule od početka sezone završile su tako u rukama - klinaca, Sinera i Alkarasa.

Teniser iz Mursije ujedno je i prvi koji je uspeo da u Indijan Velsu odbrani titulu, pre njega to je činio Novak Đoković u periodu od 2014. do 2016.

Postao je i drugi najmlađi igrač koji je pre 21. rođendana osvojio pet masters titula. Bolji od njega u tom smislu je samo Rafael Nadal sa devet.

I počeo je jubilarnu, stotu nedelju u Top 10, u koji je kročio prvi put 25. aprila 2022. godine i od tada je konstantno tu. 

Ujedno je i najmlađi igrač sa 100 nedelja u Top 10 posle Rafaela Nadala, koji je bio mesec dana mlađi kada je to uradio. Međutim, on je poslednjih 80 nedelja od tih 100 u Top2. Na vrhu je bio 36, a na drugoj poziciji 44 nedelje.

Sve su to sjajni podaci, u kojima je jasno ocrtana kontura velikog teniskog šampiona. Sve ukazuje da je pred njim izuzetna prilika da ostvari impozantnu karijeru. 

Na Mastersima, do sada se uspešno kretao u trouglu Majami - Madrid - Indijan Vels. Uz slabu formu Novaka Đokovića u prva tri meseca sezone, polako postaje prvi favorit i za pehare u Majamiju, Monte Karlu, pa i Rolan Garosu.

Nastavi li ovako, mogao bi uskoro mnogima da pobegne iz vida, veliklom brzinom, manirom Brzog Gonzalesa. 

Hiroviti pustinjski vetar, pobesneli roj pčela, naoštreni Siner, neugodni Medvedev, nisu mu mogli ništa. 

Siner je spreman da ga prati, pitanje je da li će uskoro imati još ko.

Predstojeći meseci daće nesumnjiv odgovor. 

Profimedia