"Ako mi Šarapova ne kupi Mercedes, upucaću se"

Kada trenirate Pita Samprasa, Mariju Šarapovu, Lindzi Devenport i Trejsi Ostin i svi oni pod vašom trenerskom palicom osvoje 24 Grend slem titule i svi su članovi Kuće slavnih (osim Šarapove, kojoj to uskoro sledi).

Jasno je da ste se zlatnim slovima upisali u istoriju ovog sporta, a taj čovek je Robert Lansdorp, američki teniski trener koji je preminuo u 86. godini.

 

Teniska legenda, Robert Lansdorp, smatra se jednim od najboljih trenera svih vremena pogotovo kada se radi o udarcima nakon što loptica udari u pod i tehnika ravnog udarca forhendom nazvana je "Lansdorpov forhend" upravo po njemu.

"On je najbolji trener za takve udarce u istoriji tenisa", rekla je Trejsi Ostin.

Lansdorp je radio sa barem 20 tenisera i teniserki koji su bili u Top 50, poput Brajana Tičera, Eliota Telšera, Roberta Vant Hofa, Džona Ostina, Majkla Džojsa, Džefa Taranga, Derika Rostanja, Džastina Gimelstoba, Erika Amenda, Anastasije Miskine, Kimberli Po, Stefani Rej, Aleksandre Stivenson, Ane Mari Fernandes i Melise Gurni.

 

 

 

 

Lansdorp je neko ko se nije libio da kaže ono što mu je na umu, često je bio i kritikovan zbog svojih izjava.

"Nikada ništa nisam dobio od svojih igrača. Nisam dobio ni 500 dolara na poklon, a svi su multi milioneri i nikada mi ništa nisu poklonili. Kažem vam, ako mi Marija Šarapova ne kupi i doveze Mercedes kabriolet, upucaću se", rekao je Lansdorp 2004. godine.

Ipak, uvek je znao šta radi i kako da pomogne igračima i da ih podigne.

"Udarci sa visokim lukom će vam doneti školarinu na fakultetu, ali od toga nećete postati šampioni", govorio je Lansdorp.

Kada Pit Sampras kaže da ste ga svemu naučili, sve je jasno:

"Robert je me je naučio svemu, naučio me je kako pravilno da udaram lopticu", izjavio je Sampras.

Njegove lekcije nisu fine, njegovi treninzi su naporni i nisu za svakoga. Lansdorp je bio trener stare škole i verovao je da je ključ svega veliki broj ponavljanja.

 

Profimedia

Što više ponavljaš udarac, to će biti opasniji i doneće ti više – što smo često viđali u košarci i borilačkim sportovima, ali je Lansdorpov trening bio poznat po vežbi "20".

Vežba "20" je vežba gde teniser udarce mora da izvede 20 puta i da svaki put to uradi savršeno i kada god bi pogrešio, morao bi da počinje ispočetka, pa makar imao i 19 uspešnih.

Umor nije postojao, samo naporan rad.

"U jednom trenutku, to je postalo mučenje, prava tortura. Sve je rađeno u svrhu filozofije, svaka vežba je imala razlog i svako ponavljanje je igrača vodilo negde", rekla je Marija Šarapova o treninzima Roberta Lansdorpa.

Lindzi Devenport tvrdi da joj je Robert bio kao drugi otac, da su jako bliski i pokazala da ima i drugu, onu nežniju stranu.
 

SAEED KHAN / AFP / Profimedia

Robert Lansdorp je rođen u Indoneziji 12. novembra 1938. godine, ali o svom detinjstvu gotovo nikada nije govorio. Njegov otac je bio biznismen, trgovac, a dva puta je završavao u logoru – prvi put od strane japanske i potom od strane indonežanske vojske.

U periodu Drugog svetskog rata, Lansdorp i njegova majka su dolazili na konju do zatvoreničkog kampa kako bi Robert kroz žicu mogao da vidi svog oca i da mu maše.

Kada se rat završio, porodica Lansdorp se preselila u Holandiju i tamo je Robert počeo da igra tenis da bi 1960. godine otišli u Južnu Kaliforniju.

Lansdorp je postao sjajan teniser i igrao na Peperdinu gde je imenovan za jednog od najboljih igrača nacije 1962. godine. Nije bio dovoljno dobar da bi postao teniser svetske klase, ali je znao kako nekoga da nauči nečemu.

Rođeni instruktor, profesija koja je pronašla njega, a posebno je pomagao igračima oko bekhenda i forhenda.

"Odmah mogu da vidim kako ljudi udaraju lopticu pogrešno i kako to rade ispravno", još tada je govorio Lansdorp koji je radio kao trener na Morli Fildu u San Dijegu.

Potom je zamenio legendarnog Vika Brejdena u Džek Kramer klubu odakle je "lansirao" Trejsi Ostin krajem 70-ih godina.
 

 

Mnogi treneri su pokretali sopstvene akademije, klubove, kampove i radili na sopstvenoj promociji koliko god su mogli, ali Lansdorp to nikada nije radio.

U duhu sporta kakav je tenis, Robert je bio individualac od početka do kraja. Možda nije imao dovoljno talenta da samostalno osvaja Grend slem titule, ali jeste imao talenta da igračima pomogne da to urade.

Da ih nauči kako da od odličnog postanu šampioni.

Stefan Nikolić