Čekajući Novakovo zlato – hronologija razočaranja

Dugo čekano zlato probaće da osvoji na terenima Rolan Garosa, gde je pre malo manje od dva meseca morao da se povuče zbog povrede kolena.

Meniskus je operisao upravo u prestonici Francuske, da bi se onda ekspresno vratio već na Vimbldonu, gde je uspeo da stigne do finala.

• Novak zna za jadac
• Novak stigao na ozloglašeno mesto FOTO
• Alkaras sklonjen sa Novakovog puta

Novaka (37) u "belom sportu", u kojem je oborio sve moguće rekorde, zapravo još drže Grend slemovi, ali i ovo što ga čega u Bulonjskoj šumi od 27. jula.

Teniski turnir na programu je do 4. avgusta i ono što je sigurno da se do tada Đoković neće sastati sa Karlosom Alkarasom, drugim nosiocem.

EPA-EFE/YOAN VALAT

Do "pomeranja" je došlo usled odustajanja prvog tenisera sveta, Janika Sinera, zbog upale krajnika. U međuvremenu se sa turnira povukao i Holger Rune zbog povrede zgloba leve ruke.

Olimpijske igre su generalno jako specifično takmičenje, na kojima su prvi nosioci uglavnom slabo prolazili, izuzev Andrea Agasija, koji je trijumfovao 1996. u Atlanti.

Sasvim je drugačije igrati za svoju zemlju, nego za sebe. Pritisak i obaveza često umeju da sputaju i one najbolje.

S druge strane, ponos i inspiracija koju osećate mogu od igrača da izvuku i ono što su mislili da ne poseduju.

Đoković je, sigurni smo, osećao i jednu i drugu stranu medalje. Njegova prednost u novim duelima u dresu sa državnim grbom je upravo to – iskustvo.

EPA-EFE/ADAM VAUGHAN

Od Pekinga 2008. se nije našao na podijumu, iako se to donekle podrazumevalo. Igre su uvek, kao po pravilu, dolazile u godini nakon izvanrednih rezultata i najboljih sezona u karijeri srpskog asa, poput 2011. i 2015. godine.

Na primer ta olimpijska 2021. je bila toliko dobra da je Đoković bio nadomak osvajanja kalendarskog Slema. U tome ga je sprečio Danil Medvedev, pobedom u finalu US opena.

Čini se da je još bolnije za Novaka bilo mesec, dva ranije, upravo zbog novog neuspeha na Olimpijskim igrama, takmičenja koji mu ne da mira ni ovim, poznim igračkim godinama.

Od "onog" smeča protiv Rafaela Nadala u Pekingu, preko dva poraza od Huana Martina del Potra, pa sve do "ispuštanja" Saše Zvereva u Tokiju...

Bilo je mnogo tuge i boli u tim neuspesima, upravo zbog velike želje, a onda i razočaranja što nije stigao do najsjajnijeg odličja, velike pobede – jedine koja mu nedostaje u prebogatoj karijeri.

Peking 2008.

EPA/SRDJAN SUKI

Đoković je na Igrama debitovao u Pekingu 2008, u godini kada je stigao do svoje prve Grend slem titule, Australijan openu.

Novak je tada tek krenuo da se "meša" u rivalstvo Rodžera Federera i Rafaela Nadala, dolazeći bar do polufinala Grend slema na pet od poslednjih šest turnira uoči takmičenja u prestonici Kine.

U "džepu" je u tom trenutku imao i četiri masters titule, treću poziciju na ATP listi, tako da su očekivanja od njega već tada bila na visokom nivou.

Lako je Đoković preskočio na startu Robija Džineprija, a potom i Rajnera Šitlera, pre nego što je eliminisao i Mišu Južnog.

Gaela Monfisa je tada u četvrtfinalu morao da "okreće", nanevši mu treći od ukupno 19 poraza u međusobnim duelima. Neverovatno, ali Francuz nikada nije pobedio Đokovića.

Sve je to bila najava jednog "onih" duela Đokovića i Rafaela Nadala. Dvočasovni spektakl bio je završen posle tri seta borbe, tako što je Đoković promašio čist smeč na drugoj meč lopti za Španca.

Taj udarac ostaće mu do dana današnjeg "rak rana". Težak poraz od velikog rivala nije mnogo uticao na Đokovića u meču za treće mesto, pošto je prilično rutinski pobedio Amerikanca Džejmsa Blejka i tako osvojio bronzu.

London 2012.

Yin Gang / Zuma Press / Profimedia

Novakovi, ali i apetiti nacije, povećali su se za Olimpijske igre u Londonu, koje su bile na programu na Vimbldonu.

Na mestu je Đoković godinu dana ranije slavio prvi put, usput došao i do prvog mesta ATP liste. Dve muve jednim udarcem.

Godinu dana kasnije, Novak je bio drugi nosilac na olimpijskom turniru, odmah iza Rodžera Federera, koji ga je malo pre toga izbacio u polufinalu Vimbldona.

U istoj fazi Igara eliminisao ga je Endi Mari i tako režirao reprizu finala londonskog Grend slema. Ovoga puta, revanširao se čuvenom Švajcarcu.

Đoković je morao da se opet zadovolji mečom za bronzu, do koje ovoga puta nije došao. Huan Martin del Potro je na polupraznom stadionu slavio u dva seta.

Ako je uopšte i bitno za ovu priču, Đoković je tokom te sedmice pobedio Fabija Fonjinija, Endija Rodika, Lejtona Hjuita i Žoa Vilfreda Congu.

Rio de Žaneiro 2016.

EPA/MICHAEL REYNOLDS

Četiri godine kasnije u Rio de Žaneiru, Novak je, što se kaže, bio u "prajmu". Najbolji na svetu, sa četiri uzastopne Grend slem titule, pre kiksa u trećem kolu Vimbldona uoči Igara.

A onda, pravi pravcati šok – i eliminacija već na startu olimpijskog turnira, od starog "dželata", Huana Martina del Potra.

Da je završna faza, pa i nekako. Ali, poraz u prvom kolu i to od Argentinca, koji gotovo da zbog povrede dve godine nije ni igrao. Bilo je zaista bolno.

Ispaljivao je Delpo "projektile" kao u najboljim danima i posle dva taj-brejka naterao Đokovića da zaplače, od muke, ali i od razočaranja.

"Osećao sam se odlično pre početka Igara. Rano sam ispao sa Vimbldona i imao sam vremena da se spremim. Ali, tokom treninga osećao sam bol u zglobu. Bol je postajao sve jači i jači... Ne želim sada da tražim izgovore, ali nisam se osećao najbolje, koristio sam i injekcije. Želim za tim Igrama", prisetio se Novak nekoliko godina kasnije.

Del Potro je na talasu velike pobede išao do samog kraja, usput je izbacio i Rafaela Nadala, pre nego što ga je u finalu zaustavio Endi Mari, koji je odbranio zlato.

Tokio 2021.

EPA-EFE/RUNGROJ YONGRIT

Ako su porazi od "Diva iz Tandila" bili teško prihvatljivi, krajnje bolni, onda se isto može reći i za onaj od Saše Zvereva u Tokiju 2021. godine.

Novakova dominacija tokom čitave sezone, titule u Melburnu, Parizu i Londonu, vrhunska igra u ranoj fazi olimpijskog turnira – i onda neshvatljiv poraz.

Lako je srpski teniser preskočio Uga Delijena, Jana-Lenarda Štrufa, Alehandra Davidoviča Fokinu, Keija Nišikorija, pre nego što je izašao na megdan Zverevu.

Činilo se da sa dobijenim prvim setom, brejkom u drugom, Novak ima "autoput" ka finalu, međutim, odjednom se ugasio, izgubio osam uzastopnih gemova i dozvolio preokret.

Umor i iscrpljenost, fizička i psihička, uticali su da Đoković ne liči na sebe ni u meču za bronzu protiv Pabla Karenja Buste, koji je iskoristio šansu i trijumfovao.

Tragičan kraj misije "Tokio" bio je zapečaćen i predajom meča za treće mesto u konkurenciji miks dublova, gde mu je partnerka bila Nina Stojanović.

Delovalo je da je Pariz 2024. daleko i da Novak možda više nikada neće imati šansu da se bori za novo odličje, ali vreme je proletelo i evo nas ovde, na početku nove borbe za odličje, koje god.

Naravno da se ne bismo bunili kada bi bilo najsjajnije.