Igrao sam na Rolan Garosu, ali ne tenis FOTO

Pariski Grend slem rešio je da instalira nekoliko terena, koji će poslužiti da se svi zainteresovani posetioci turnira, ali i mi novinari, oprobamo u nečem novom.

Tenis je svima poznat, u poslednje vreme i padel, koji je zaista interesantan (i skup), ali piklbol, sport nastao u Americi pre skoro 60 godina, nije naročito rasporastranjen, barem ne na našim prostorima.

Nedavno sam čuo za njega, ali kroz priču o padelu, te sam razumeo da je slično, ne i isto. To je bilo sve, nisam se dalje raspitivao, sve dok nije trebalo da zaigram, ni manje ni više nego na Rolan Garosu, odmah pored čuvenog "Filip Šatrije" stadiona.

Ukratko bih ga opisao kao mešavinu tenisa i stonog tenisa pa i padela, mada, nekako je specifičan i nije ostavio naročit utisak, bar ne na mene.

Milan Tomić/B92.sport

Izmišljen je 1965. u Vašingtonu kao dečja igra, da bi upravo u ovoj američkoj saveznoj državi 2022. proglašen za zvanični sport.

Teren je dug 13,4 metra, širok 6,1 metar. Drška reketa je približnija onom koja se koristi u stonom tenisu, dok "glava" podseća onoj u padelu, s tim da ije šuplja već kao nekakvo veslo.

Loptica je plastična sa rupicama, tvrda i lakša od teniske, kako ne bi mnogo odskakala na terenu koji je iste veličine kao onaj u badmintonu za parove.

Visina mreže je 0,91m na krajevima, a pet centimetara niža u središnjem delu, dok se polje sastoji iz dva dela.

Sa svake strane mreže postoji deo od 2,1 metra, tzv. "non-volley" iliti "kitchen" (kuhinja). Naziv je iskoristila naša instruktorka da "baci foru".

Objašnjavajući nam pravila, spomenula je zonu "kuhinje" i kazala: "Bez muškaraca u kuhinji". Zapravo, u ovom delu uz mrežu ne smete da igrate volej. Loptica mora najpre da padne, pa tek onda možete da je udarite.

Drugi deo terena do osnovne linije je klasičan i nikakva posebna pravila tu ne važe. Jedino to da onaj koji je servirao ne sme da istrči i odigra volej nakon servisa, već mora da pusti lopticu da padne u polje, pa tek onda da je udari.

Moram da priznam da nam je trebalo malo vremena da pohvatamo pravila, koja se razlikuju od sličnih sportova. Od tog kretanja po terenu i udaraca, pa do računanja rezultata.

Poeni se računaju otprilike kao u odbojci nekada. Poen dobijate samo ako ste ga osvojili na svom servisu. Dakle, dubl koji je dobio poen na protivničkom servisu ne dobija isti na semaforu.

Mora se priznati da je sport dinamičan i brz, ali nešto mu fali nekako. Nizak odskok loptice i konstantno savijanje, ume prilično da bude dosadno i neprijatno.

Kao neko ko tenis igra manje-više redovno, mogu da kažem da standardni udarci iz ovog sporta ne prolaze baš u piklbolu.

Osnova je ista, ali kada vam se čini da ste lopticu sa osnovne linije, na primer, udarili baš kako treba, ona jedva dođe do mreže, pa se pitate šta se ovde dešava.

Naravno, ograđujem se, ipak sam prvi put uzeo piklbol reket u ruke, što bi se reklo. Za sve je potrebna vežba, ali na osnovu prvih impresija, teško da bih se pored tenisa i padela, odlučio baš za piklbol.

Istražujući malo o ovom sportu, došao sam do podataka da je najbrže rastući u Americi, ali i da ima jednu ozbiljnu manu, što kod dosta ljudi izaziva pravi prezir.

U pitanju je buka koja se pravi prilikom izvođenja udaraca. Bizarni primeri dolaze upravo iz SAD, gde su ljudi zbog buke sa okolnih terena u komšiluku izlazili na sud, neki su se i selili jer njihov komšija nema nameru da prestane da igra piklbol itd.

Kada se podvuče crta, fino iskustvo, ali svakako ne nešto što bih mogao da igram redovno. Ako ništa drugo pobeda kolege i mene nad drugom dvojicom bila je razlog za "podbadanje".

Bolje da smo ćutali, pošto su sada spremni za revanš, na kojem moramo da se pojavimo. Šta je sledeće, tenis na plaži?

Da, postoji i to, a gledajući šta se dešava na terenima širom Rolan Garosa, primetili smo da je i jedan takav instaliran. Moraćemo, izgleda, i u tome da se oprobamo.