O kolenima i kraljevima

"Velika trojka" je besmrtna u istoriji tenisa. Oni su zadali parametre i standarde koji decenijama neće biti dostignuti. Rekorderi su otkako postoji ova igra. I sada, sva trojica mogu da kažu da su u jednom trenutku imali istu muku - povredu kolena.

Novak Đoković je poslednji malerozni primer kako naizgled bezazleno klizanje može da uzme veliki danak.

Milion puta u karijeri je proklizavao, njegovi čudesni zglobovi pretrpeli su tone i tone opterećenja u ove dve decenije i držali su se, sve do ponedeljka i meča sa Fransiskom Serundolom.

Ali sve ima svoj kraj, pa je i Novakovo desno koleno popustilo, što nije neobično ako se uzme u obzir da je Novak pre tačno dve nedelje proslavio 37. rođendan.

Ruptura meniskusa, nimalo bezazlen problem. Naročito ako se ima u fokusu šta je Novakov cilj ove sezone.

Nekada je raspon između onog što želimo i onog što nam se dešava ogroman. Želja i strast vuku u jednom smeru i otuda je Novak želeo da nastavi bitku za odbranu krune u Parizu, toliko da je uzeo i krajnju moguću dozu lekova za bolove. Treba ga razumeti.

Ali volja sudbine bila je drugačija, povreda je zaustavila njegov pohod. Da li samo za Pariz? Da li i za Vimbldon, ili što još više boli, olimpijski turnir?

Samo Novak zna kako se oseća u ovom trenutku i u kojoj je tački. Možda je otuda, posle svega, nerazumno insistirati na priči o ranom povratku, uprkos njegovom šampionskom karakteru, iako svi žele da ga vide sa medaljom koju je žarko želeo još kada je počinjao da igra tenis. Zdravlje mora da bude ispred svega, i Novak to dobro zna.

Profimedia/CHRISTOPHE SAIDI/SIPA

Neće ga boleti predaja trona mlađanom Janiku Sineru, momku koji je odličnim igrama u poslednjih šest meseci, pokazao da je dostojan nasledstva. Boleće ga, ako zbog kolena, ne bude mogao ponovo u Pariz, u olimpijskom pohodu.

Medicina je čudo, ona napreduje brzinom svetlosti, sada se mnogo toga rešava i  matičnim ćelijama, tako da ne bi trebalo odbaciti sasvim i ono što deluje nemoguće. Ipak, treba biti oprezan.

Rafael Nadal je 2019. takođe imao povredu kolena, pored mora drugih koje su ga zadesile od početka karijere. 

Veliki šampion, koji je pokušao da se vrati u orbitu na mestu svog najvećeg uspeha, na terenima u Parizu, priznao je ranije ove godine da su se prioriteti u njegovom životu promenili. Da je sada bitnije da može da se igra sa sinom i trči za njim bez bolova u kolenima, nego da li će dodati još jedan pehar u nestvarno bogatu kolekciju.

I Novak bi morao da razmišlja slično - zdrava kolena biće mu važna i zbog Stefana i Tare i svega onoga što život nosi po završetku kaarijere profesionalnog tenisera. I o tome treba misliti.

Jer povreda kolena, što autor ovih redova odlično zna, može da nastane iz pukih banalnosti, kao što je nesmotreno trčanje za autobusom. Jedno kvrc može da bude vrlo bolno.

Uostalom, to najbolje zna treći iz trijumvirata kraljeva, Rodžer Federer. 

Švajcarac je 2016. godine u Melburnu, poražen baš od Đokovića u polufinalu, kada ga je po povratku sa meča, u hotelu, zadesila povreda kolena. 

Profimedia

Rodžer nije bio sa reketom u rukama, nije radio nikakve vežbe niti slično, već je, verovali ili ne spremao kadu za kupanje svojih kćerki bliznakinja. Napravio je nezgodan pokret i...

"Bio je to vrlo jednostavan pokret koji sam verovatno izveo milion puta u životu. Nisam mislio da je nešto posebno u tom trenutku. Nešto je samo kvrcnulo", rekao je tada Federer.

Početkom februara te godine, uradio je atroskopiju kolena. Morao je da bude odstranjen jedan komadić meniskusa. Uspeo je da se kasnije oporavi, čak i da naredne godine uzme pehar u Melburnu. To je signal i za Novaka da ne misli da je sve završeno.

Istina, višestruko načeta kolena, ukupno tri operacije u nekoliko godina, dokusirile su Federera. Poraz u četvrtfinalu Vimbldona 2021. od Hurkača, kada su opet počela da ga muče, bili su signal da je kraj blizu.

Federer je kasnije priznao da ga je upravo povreda kolena naterala da se na kraju povuče iz tenisa. Poslušao je telo i povukao se i pored silne želje da nastavi GOAT trku sa Novakom i Rafom.

I da se vratimo na Novaka i jednu od posledica ove zlehude pariske priče, a to je gubitak prvog mesta na ATP listi.

Siner je, kako god se okrene, već neko vreme bio Novaku za petama. Dobio je njihov poslednji grend slem obračun, imao svoju računicu u Parizu. Bolno je što je Novak morao da preda tron na ovakav način.

Profimedia

Mats Vilander je u poslednjoj kolumni sa Garosa za "Ekip", ipak rekao nešto što je veoma bitno naglasiti.

"Usponom Janika Sinera na prvo mesto i time što ćemo dobiti novog šampiona na Rolan Garosu, svedoci smo smene generacija. Ali kralj nije svrgnut. Ova promena je zahvaljujući povredi, ne porazu na bojnom polju. Za mene, to menja mnogo stvari. Znam veoma dobro da je Siner imao izuzetan prvi deo sezone i da kompjuter ne laže. Isto tako, ne zaboravljam da Novak Đoković ostaje branilac trofeja na US Openu i ATP Finalu i da je bio finalista Vimblodona prošle godine. Sve dok je tu, za mene ostaje najbolji. Videli smo pred kraj meča sa Serundolom da. čak i povređen, kada uđe u taj 'Đoko mod', skoro je nepobediv. U stvari, pao je na drugo mesto zbog zdravstvenog problema, ne poraza", konstatovao je Šveđanin. 

Nema se tu šta dodati. Jasno je da vreme ide i da nosi neke nove šampione, a povrede u sportu nemoguće je predvideti. 

Đoković napušta Pariz sa brigama, Siner i Alkaras se oštre za prvi od brojnih budućih obračuna. Sve prolazi, sve se menja. Tenis će se igrati i dalje. 

Zna Novak da samo zdrav može da ostvari sve što želi. Poželimo mu da se brzo oporavi. Jer biće još dana za megdana...