Francuski pasijans

Što je, onako još vrele glave po izlasku sa terena, i sam izjavio.

Nije bio Erber, posle svih porodičnih problema, igrač koji je barem na papiru bio pretnja Novaku - ali papir je jedno, a teren drugo. A tenis je bitka koja se vodi između velikih porodičnih drama, kakva je bila Erberova sa zdravljem sina.

To je priča koja traži poseban prostor, ali ukratko, njegov četvorogodišnji sin, Leandr, imao je zdravstveni problem po rođenju, nekontrolisanu proizvodnju insulina. Oboljenje koje može ozbiljno da ošteti mozak. Srećom i velikom požrtvovanošću lekara u Parizu i Bazelu proteklih meseci, dečak je izlečen, ali Erber je sa suprugom preživeo momente teške drame.

"Odvesti sina u salu za operaciju je komplikovano. Uklonili su to što nije bilo u redu i rekli nam da je Leandr izlečen. Kada se razboleo, bio sam 400. na svetu. To užasno iskustvo dalo mi je neku vrstu instinkta za preživljavanjem. Nisam imao prostora za grešku. Sin mi je pomogao da se borim. Bilo je zadivljujuće videti njegovu snagu, a nema ni godinu. Sa mojom istorijom i svim bitkama kroz koje sam prošao, Rolan Garos vidim kao nagradu, kao proslavu", iskren je bio Erber u intervjuu pred meč sa Novakom.

I to je zaista bila nagrada i proslava, sporta i života. Nema pobednika i nema poraženog. I on i Novak su na neki način pobedili.

To što je Novak otišao u drugo kolo, neće mnogo boleti Erbera, koji je prošao kroz mnogo, mnogo gore stvari.

A po signalima iz majske večeri u Parizu, reklo bi se da je i Novak, začeprkao po onom šampionskom žaru koji je ostavio na tom mestu u Parizu prošle godine. I raspirio vatru nade.

"Ništa se nije promenilo od prošle konferencije. Monte Karlo, Rim, Ženeva, tamo sam dobio prve mečeve. Onda su drugi, treći bili drugačiji. Ne želim da budem previše uzbuđen. Bio sam solidan", oprezno je konstatovao Đoković u predponoćnom susretu sa novinarima u Parizu.

I nekako, to je zaista prirodno i logično posle svih krivina koje je prošao od početka ove, za njegove parametre, neobične 2024. godine.

Kada je došao u Pariz, rekao je da ne želi da ima prevelika očekivanja. I to je bio jasan signal umerene opreznosti.

Ipak, koraci koje je preduzeo prethodnih nedelja, polako počinju da daju rezultate. Pre svega na planu kondicije, očigledno je da Gebhard Fil-Grič zna kako da Novaka za kratko vreme podigne na stepenik više.

Ako nam je prethodnih meseci, naročito na startu sezone na šljaci, ali i u Americi, bilo neobično da vidimo Novaka kako se muči sa snagom već u prvom setu i kako kasni za lopticom za delić sekunde nego inače, sada je toga bilo u tragovima. Jedva vidljivim.

Meč je završio sa 84 odsto dobijenih poena posle prvog servisa, uz 29 vinera i četiri asa, ali raduje da je zaista dobro servirao.

Udarci su mu bili snažni, duboki i raznovrsni, odlično se kretao, stizao nešto što prethodnih nedelja mahom nije uspevao, vraćao lopticu u igru i kada je Erber već video poen u džepu. Da, bilo je i 18 neiznuđenih grešaka, ali ništa opasno. Novak još traži taj šampionski balans na crvenoj prašini Šatrijea.

I deluje veoma strpljivo, bez znaka nervoze ili panike, svestan da se kula pobede na šljaci gradi žestokim trudom, znanjem i iskustvom, ali i strpljenjem. 

Erberu treba čestitati na tome što je propisno istestirao Novaka (idealno za početak!), pre svega mu je onim kikovima slatim sa drugog sprata opipao puls na riternu, i Novak tu nije bio najzadovoljniji. Ali treba priznati, Erber je odlično pogađao željene tačke, počesto i klizave linije, pa je i nepravilan odskok u nekoliko navrata uticao da Novak napravi grešku.

Sve u svemu, dobar početak - Bonjour Paris, Au revoir Ženeva! Ni traga onom postženevskom mamurluku i to je dobro, jer ni Španac Karbaljes Baena, neće biti ništa manje motivisan od Erbera, možda čak i više. 

Novak u Parizu možda nije bio tako silan svih ovih godina kao Nadal, ali je od svog velikog rivala mogao da nauči podosta o toj umetnosti igranja na najsporijoj podlozi i čini se da to u ovoj fazi karijere umešno koristi.

Koridori na Rolan Garosu i dalje odzvanjaju od tog "dugog zbogom" za Nadala u ponedeljak, koji nije mogao da se oprosti od svog teniskog hrama, onako kako je želeo. Šampioni ne žele da odu tek tako. Rafa je i dalje voljan da to bude na njegov način. Zverev je bio kao stena, prejak. Tek treći koji je uspeo da pobedi Nadala na njegovom svetom mestu. Svaka čast, Saša. 

Ali Rafa i zbogom u prvom kolu? Nije pobedio, zato mu je bilo teško da reketom podvuče liniju. Svaka čast Rafo i za to "možda ću doći 2025". U srcima onih koji su strepeli za svaki poen, tinjaće bar još 365 dana nada da do kraja 2024. neće uslediti to definitivno zbogom tenisu. A dolazi i leto, i novi, olimpijski susret. Još jedna moguća živopisna istorijska priča na ovom bajkovitom teniskom kutku sveta. 

Dotle, na Novaku je da nastavi da umešno i strpljivo slaže i otvara karte u ovom francuskom pasijansu. U nadi da će još jednom sklopiti šampionski mozaik.

Ako ne sada, onda u olimpijskom "repesažu" u julu i avgustu.