Čekajući Đokovića

Poraz od Tomaša Mahača u polufinalu turnira iz serije 250 donela je još veću dozu sumnje u to šta od prvog tenisera sveta možemo da očekujemo u Parizu.

Neuspesi se dešavaju, ali ovoliko u tako relativno kratkom periodu, Novaku se praktično nisu događali nikada.

Srpski teniser ove sezone nema niti jednu titulu, tačnije, nema ni finale, pa je optimizam uoči jednog Grend slema svakako na minimumu.

Neubedljivi nastupi u Indijan Velsu, Monte Karlu, Rimu, a sada i u Ženevi, više se ne mogu svesti u kategoriju "Ma, Novak se samo zagreva za najbitnije".

To najbitnije u ovom trenutku je Rolan Garos, koji će Đoković startovati od Pjera-Iga Erbera, domaćeg predstavnika.

Tanjug/Martial Trezzini/Keystone via AP

Kada se žreb pogleda, on je zaista korektan, o čemu smo i pisali, ali u ovom trenutku Novaku apsolutno ništa ne garantuje uspeh u Bulonjskoj šumi.

Aleks de Minor i Kasper Rud – i nekako, ali Luka Nardi, Alehandro Tabilo i Tomaš Mahač, svakako nisu imena od kojih bi se Novakovi navijači brinuli.

Ipak, upravo su oni uspeli da se "ogrebu" o lošu formu srpskog tenisera, tako da sada ni spomenutog Erbera, pa i kasnije rivale, ovako ili onako projektovane, ne možemo tek tako da otpišemo.

Francuz, pa onda njegov zemljak Konstant Lestijen ili Roberto Karbaljes Baena, potom Lorenco Museti, Tijago Sejbot Vild, Fransisko Serundolo, Tomi Pol...

Sve su to igrači sa kojima je Novak izlazio lako na kraj, naročito na Grend slem turnirima. Ovoga puta stvar je posve drugačija.

Tanjug/Martial Trezzini/Keystone via AP

Kolege i ja smo prvi put posle dugo vremena na neki Grend slem stigli pre Novaka, očekujući ga, bukvalno i figurativno.

Đoković će fizički stići u Pariz koliko već u petak, najkasnije subotu, ali da li će glavom, mentalno biti na prepoznatljivom nivou, veliko je pitanje.

Da li je zapravo ona i problem ili je on mnogo šire prirode, spoj različitih faktora, od fizičkih, igračkih, pa do psiholoških.

Nije Novak mnogo igrao ove sezone, pa je to uticalo logično i na kondiciju srpskog tenisera, koji je na pojedinim turnirima režirao zaista neprijatne situacije.

Borba za vazduh, drhtanje ruku, pokušaji da se rashladi na sve moguće načine – jasni su pokazatelji da određeni kondicioni, fizički problemi postoje.

Tanjug/Martial Trezzini/Keystone via AP

Vratio je nedavno u svoj tim Gebharda Griča, umesto Marka Panikija, ali se čini da ni Austrijanac nije uspeo da u ovako kratkom roku napravi "zver" od Novaka.

Naravno da Novakovo (37) telo nije isto kao pre desetak godina, ali, opet, do pre samo pola godine, Đoković je dominirao svetskim tenisom.

Tri od četiri Grend slema, Završni masters, "davanje časova" mladim nadama i velikim rivalima, bilo je nešto što je oduševljavalo teniski svet.

A onda, dogodila se australijska turneja, prvi poraz u polufinalu Melburna, pa pauza, onda i rastanak sa Goranom Ivaniševićem.

Vraćamo se upravo na tu kombinaciju različitih faktora koji su uticali na to da Novak ne liči na sebe, baš u godini kada je sebi zacrtao najvažniji cilj praktično do kraja karijere – Olimpijske igre.

Tanjug/Martial Trezzini/Keystone via AP

Ovo takmičenje je na programu za dva meseca, ima vremena, ali to smo pričali i u martu kada je izgubio u Indijan Velsu, pa potom i u Monte Karlu.

Problem je što je vremena sve manje, baš kao i napretka u odnosu na prethodni period, čiju težinu Novak nije osetio praktično od 2018. godine.

Upravo je tada imao najduži post bez nekog trofeja. Čekao je, čekao i na kraju dočekao na Vimbldonu, u julu mesecu.

Da li će izlazak iz krize dočekati na Rolan Garosu, videćemo. Sreća u nesreći je što ni drugi nisu na vrhuncu iz ovih ili onih razloga.

Kao što smo ranije i kazali, čeka nas najotvoreniji Rolan Garos posle dugo, dugo vremena.