"Rečeno mi je da moram da ćutim, u suprotnom će biti posledica"

Poznat kao jedna od najomiljenijih figura na teniskim egzibicionim turnirima širom sveta, Bahrami već decenijama živi u Francuskoj, ali priznaje da mu udaljenost od domovine teško pada, posebno u trenutku kada političke i društvene tenzije ponovo potresaju Bliski istok.

Poslednji put u Iran je putovao početkom 2020. godine, neposredno pre izbijanja pandemije koronavirusa, nakon čega se situacija dodatno zakomplikovala.

"Bilo je to 7. februara 2020. godine i vratio sam se u Francusku dan pre kovida. Od tada se, nažalost, nisam vraćao. Jer u jednom trenutku, da sam se vratio tamo, mogao sam da upadnem u probleme. Tokom pokreta 'Žene, život, sloboda' javno sam govorio u medijima i na društvenim mrežama. Rečeno mi je da moram da ćutim, u suprotnom će biti posledica", rekao je Bahrami u razgovoru za francuski list "L'Ekip".

Bahrami priznaje da je neko vreme odlučio da se povuče iz javnih istupa, ali da mu razdvojenost od porodice sve teže pada.

"Ćutao sam neko vreme, ali nedostaje mi porodica, nedostaje mi Iran. Ranije sam odlazio svake dve godine, makar na tri ili četiri dana da ih vidim, a sada je prošlo šest godina otkako nisam bio tamo. Jer ako se vratim, mogao bih da budem uhapšen".

Legendarni teniser tako ostaje daleko od svoje domovine, suočen sa teškim izborom između bezbednosti i želje da ponovo vidi porodicu.