Nadal, izgleda, ne pamti Đokovića

Na događaju organizovanom u Madridu, u okviru UAX Rafa Nadal univerziteta, otkrio je kako se oseća sada kada je tenisu rekao zbogom, ali i sa kakvim se izazovima suočavao tokom karijere.

Nadal se povukao sa teniske scene nakon završnice Dejvis kupa 2024. godine, kada je poražen od Holanđanina Botika Van de Zandšulpa rezultatom 6:4, 6:4. Od tog trenutka, kaže, reket više nije ni dotakao.

"Nisam uzimao reket u ruke otkad sam se povukao, izgubio sam deo te borbene energije. Igram golf, ali nisam fokusiran kao ranije. Mene ne zanima da igram bez cilja. Oduvek sam bio borac, više volim da se borim do kraja nego da lako pobeđujem", rekao je Nadal.

 

• Auto-put za Đokovića do poufinala, a onda...
• Teniski klasik ili igrač koji vodi protiv Novaka – Đoković dobio potencijalna imena VIDEO
• Novakov "dželat" se iznenada povukao
• "Đoković se bori protiv nečeg teškog, a to je…"

 

Uprkos svemu, priznaje da je penziju prihvatio mirnije nego što je očekivao.

"Telo sada odmara, a ja sam konačno centriran, mirniji. Nisam loše podneo kraj karijere, za sada sam to lepo izneo", istakao je Nadal.

Prisetio se i svojih teniskih početaka, kada ga je već od treće godine trenirao njegov stric Toni, koji je bio ključna figura u njegovom razvoju.

"Odrastao sam u porodici koja mi je pružala podršku, ali ne i dodatni pritisak. Kad dođu teški trenuci, ono što si naučio ranije ti pomaže da se nosiš sa tim", istakao je Nadal.

Posebno se osvrnuo na hroničnu povredu koja ga je pratila kroz veći deo karijere – Miler-Vajsov sindrom, redak problem sa stopalom koji mu je dijagnostikovan još 2005. godine.

"Više doktora mi je reklo da više nikada neću igrati. Imao sam 19 godina... Na kraju je rešenje bilo da nosim posebno prilagođene uloške i patike sa sedam milimetara dodatne podrške. Spasili smo stopalo, ali je ostatak tela bio uništen", otkrio je Nadal.

 

• Alkaras zaboravio Đokovića
• Otkriven dosad nepoznat razgovor Đokovića i Menšika
• Rodik: "Kladio bih se na Đokovića, ako..."
• Da li će Đokoviću "domaći teren" pomoći da osvoji 100?

 

Kada je reč o mečevima koji su mu ostali urezani u pamćenje, izdvojio je dva istorijska duela.

"Finale Vimbldona 2008. protiv Federera je jedan od najtežih mečeva koje sam igrao. Posle dva poraza u finalu, ta pobeda mi je pokazala da mogu da osvajam i van šljake. Zatim, finale Australijan opena 2022. protiv Medvedeva... Gubio sam 0:2 u setovima, ali sam znao da ne smem da se predam. Za onih 4 odsto šanse se isplati boriti – to je moj moto", zaključio je Nadal.