"Zbog loma ruke sam upisan u istoriji Vimbldona; Želim da uradim što niko nikada nije" VIDEO

Proslavljeni srpski dubl teniser govorio je o svojim počecima i karijeri za koju su mnogi smatrali da neće biti uspešna.

Ispričao je da je su mu idoli kao mladiću bili Majkl Džordan, Karl Luis i Brus Li, a posebno važna godina bila je 1999. godine kada je država bila "pod bombama".

"Tada sam po prvi put izborio mesto da mogu da igram. Prvi je bio Australijan open. Trenirao sam u Americi, putovao bez trenera. Francuzi su me odbili za vizu za Rolan Garos, a upozoravali su me da bi isto moglo da bude i za put u London na Vimbldon. Rizikovao sam i dobio britansku vizu, prošao tri kola kvalifikacija i onda još dva u glavnom žrebu dok me nije izbacio Gustavo Kuerten u trećem kolu", istakao je Zimonjić.

"Nedelju dana kasnije sam slomio palac u Njuportu, a iste godine je i otac imao problema sa zdravljem. Rak plućnog krila i celo plućno krilo mu je odstranjeno. Zato sam se odlučio da ne idem na sve turnire. Bilo je problema sa putovanjima, nije bilo sponzora zbog rata u državi. Bio sam u situaciji da roditelji nisu mogli da mi plaćaju sve to. Bili su zatvoreni aerodromi, vize nisu mogle da se dobijaju, puno prepreka. Ali, ako se nešto voli i želi, nađe se način da se pre ili kasnije dođe do cilja".

Ipak, istakao je da mu je najteže bilo kada je imao 18 godina, a ocu su govorili da nije dovoljan talenat da bi vratio sav uložen novac.

Ali, kada je u pitanju najbolja godina, onda je to 2008. I na sportskom i na privatnom planu. Na Vimbldonu je tada osvojio turnir u paru sa Danijelom Nestorom, ali sa rukom koju je polomio u toku turnira.

"Meni je tako suđeno, sve moram težom varijantom. Jako je teško bilo naći dobrog partnera, a bila je velika čast i privilegija da igram sa Nestorom, jednim od najboljih dubl igrača. U polufinalu sam iskrenuo zglob, pao sam i tom prilikom zadobio prelom kosti leve ruke. Taj meč je posle dva ili tri minuta prekinut zbog mraka, a uveče bolnica nije radila i nisam mogao da snimim ruku", ispričao je Zimonjić.

Meč je trebalo da bude nastavljen sutradan i tek tada je ruka snimljena.

"NIjednog trenutka nisam pomislio da neću moći da igram, jer igram 'bekhend' samo sa desnom rukom. Ali tek tada sam shvatio koliko je važna i leva ruka, sve zvezde sam video. Tako sam odigrao polufinale i finale i pobedili smo. Ušlo je u vimbldonsku knjigu da sam prvi u istoriji koji je osvojio turnir sa slomljenom rukom".

Povrede su, nažalost, ranije privele kraju njegovu karijeru.

"Malo ljudi zna, jer se nikada nisam žalio niti kukao, da su još te 2008. godine krenuli veliki problemi i sa desnim, a onda i levim kukom. Stručnjaci su mi rekli da su šanse 50:50 da će mi pomoći ortroskopska operacija. Oporavak je trebalo da traje četiri do šest meseci, a ja sam u tom momentu bio svetski broj jedan i želeo sam da igram koliko mogu", pričao je verovatno najbolji srpski dubl igrač svih vremena.

"Trpeo sam bolove. Sami ATP fizioterapeuti su se čudili kako mogu i kako uspevam. Svi su se složili da ću jednog dana morati da uradim tu operaciju, da stavim oba veštačka kuka. To sam i uradio. Mislio sam da je to kraj, ali sada pokušavam da uradim nešto što niko nikada nije uradio, da se vratim na neki profesionalni nivo. Jednostavno, volim tenis i borba je tu".

Na kraju smo saznali i da privatni producent Bili Piterson od 2015. godine snima film o životnoj priči Nenada Zimonjića.

"Želeo bih da moja priča bude inspirativna za ostale sportiste da znaju da nije kraj, čak i kada dođe teška povreda. Moguće je da se čovek vrati, makar i rekreativnom sportu. Ako ja koji za koju nedelju punim 44 godinu uspem da se vratim na visoki nivo, sigurno će svako to moći", zaključio je Zimonjić.