Zašto je nekima problem model upravljanja Hajduka iz Splita?

Razlog je sigurno i zabrinutost povla&scaron;ćenih pojedinaca da se takav model ne pro&scaron;iri ostatkom Hrvatske.U svetu hrvatskog fudbala, a i &scaron;ire, pouzdano se uočava jedan takoreći periodičan fenomen: svaki put kad splitski Hajduk &ndash; jedini prvoliga&scaron; u Hrvatskoj čiji Nadzorni odbor većinski biraju članovi njegove navijačke organizacije &ndash; zapadne u neku upravljačku ili takmičarsku krizu, pokreće se &scaron;iroka medijska kampanja preispitivanja modela tzv. &quot;narodnog kluba&quot;.Tako je bilo i proteklog leta, sve dok se rezultati Hajduka nisu zadnjih nedelja osetno popravili. Ali, biće nesumnjivo tako i sledeći put kad u funkcionisanju kluba dođe do novih problema.U međuvremenu, Hajduk je s dana&scaron;njih približno 123.000 učlanjenih navijača dospeo nedavno među 15 najmasovnije podržanih fudbalskih klubova sveta. Poređenja radi, ispred njega je pet nemačkih klubova, tri prvoliga&scaron;a, Bajern, Borusija iz Dortmunda i Ajntraht iz Frankfurta, kao i drugoliga&scaron;i &Scaron;alke i Keln.To su svakako klubovi iz zemlje koja po tome globalno prednjači, pri čemu je u Nemačkoj takva dominantna pozicija navijača ujedno i obavezan zakonski model.Pitanje je, dakle, za&scaron;to je demokratski nadzor dobar za Nemce, a u Hrvatskoj izaziva otpor i ruganje, uz ocene da ne može &quot;ulica&quot; da vodi klub, odnosno da bi morao da se privatizuje i poveri &quot;jednom gazdi&quot;, &scaron;to bi bio zalog nekakvog reda i uspeha.Strah od &scaron;irenja &quot;ulice&quot; i van fudbalaZemanek/BPI / Shutterstock Editorial / ProfimediaDa se ba&scaron; na Hajduk zbog njegove popularnosti generalno najvi&scaron;e lepi svaki medijski senzacionalizam koji ima za metu model &quot;narodnog kluba&quot;, napominje i Kre&scaron;imir Krolo, sociolog sa Univerziteta u Zadru. On je bio član Nadzornog odbora Hajduka u pro&scaron;lom sazivu, dakle jedan je od onih koje je notorna &quot;ulica&quot; izabrala za svog predstavnika.Krolo u izjavi za DW upozorava da sva tri preostala najveća hrvatska kluba &ndash; Dinamo, Rijeka i Osijek &ndash; upravo prolaze kroz izuzetno kritičan i kontroverzan period, svaki klub na svoj način. Ali, to u javnosti nije ni približno propraćeno osudom, a kamoli idejom da bi ih trebalo npr. &quot;demokratizovati&quot;.Možda je jedino prvi, inače predstečajni period nakon uspostavljanja modela narodnog kluba, bio li&scaron;en osporavanja, podseća Krolo. Ali takav &quot;grejs period&quot; je pro&scaron;ao čim je Hajduk finansijski stabilizovan, zato &scaron;to je klub onda postao zanimljiv kao potencijalno isplativ trži&scaron;ni zalogaj.&quot;Nastavak uspe&scaron;nog &#39;narodnog&#39; upravljanje sigurno &scaron;alje &#39;lo&scaron;u&#39; poruku javnosti koja onda može da izvuče i &#39;pogre&scaron;ne&#39; zaključke: ako je tako ne&scaron;to moguće u jednom fudbalskom klubu, onda je moguće i bilo gde drugde &ndash; da parafraziram reči pokojnog Pave Grubi&scaron;ića-Čabe&quot;, citira sociolog jednog legendarnog vođu Hajdukovih navijača.Preduzetničko-političkim upravljanjem &ndash; do bankrota View this post on Instagram A post shared by Torcida Split (@srce_sjevera_)&quot;Uspe&scaron;ni narodni klub iz jednačine upravljanja isključuje i politički diletantizam, kao i trži&scaron;ni model koji u fudbalskom klubu prvenstveno vidi profit ili sredstvo ostvarivanja drugih materijalnih interesa&quot;, kaže Krolo, &quot;Osim toga, ne sme se zanemariti ni činjenica da su lokalni izbori sledeće godine, pa ovakve &#39;krize&#39; dobro dođu kao municija u političkom prepucavanju i zauzimanju pozicije različitih stranaka. Na kraju, ostaju i neki &rsquo;prizemniji&rsquo; razlozi vezani za način na koji mediji funkcioni&scaron;u: senzacionalistički, a negativan sadržaj ipak garantuje vi&scaron;e klikova&quot;.Na&scaron; sagovornik zaključuje da je Hajduk u takvom kontekstu savr&scaron;ena žrtva za većinu sportskih redakcija u kojima uzavrele strasti, povr&scaron;nost i diletantski pristup imaju prioritet nad racionalnim analizama i proverenim informacijama.Slično to vidi i Juraj Vrdoljak, fudbalski analitičar i kolumnista sportske redakcije Telesport na portalu Telegram: &quot;Hajdukov model dolazi na udar u kriznim trenucima tako &scaron;to se on predimenzionira u sve sfere, &scaron;to onda iskori&scaron;ćavaju isti oni pripadnici partikularnih preduzetničko-političkih sfera koji su klub svojevremeno, pre navijačkog spasavanja, i doveli do bankrota&quot;.Problematičan otpor establi&scaron;mentu i korupcijiMichael Zemanek/BPI / Shutterstock Editorial / Profimedia&quot;Ta činjenica je jedina koja drži vodu u tom mulju, a koji takvi pojedinci i grupe dolivaju čim se ukaže i minimalni prostor, odnosno posrnuće u nekoj oblasti rada. Fascinantno je pritom zabeležiti kako model nije &#39;kriv&#39; onda kad Hajduk dođe do trofeja i obara rekorde u marketingu i prihodu generalno. Model je isključivo i jednodimenzionalno &rsquo;kriv&rsquo; onda kad dođe do obične krize vođstva, ba&scaron; kao &scaron;to to biva u svakom klubu. Ta manipulacija ima jasno definisane korene, pogotovo kad vidimo kako se obrađuje ova aktuelna kriza u Dinamu, jo&scaron; jednom sveže demokratizovanom kolektivu&quot;, kaže Vrdoljak.Dinamom je, naime, vi&scaron;e od dve decenije isključivo upravljala volja privatnog nakupca igrača Zdravka Mamića, dok je klub nominalno bio u vlasni&scaron;tvu udruženja navijača. Tek odnedavno oni imaju izvesno pravo odlučivanja o upravljanju, iako jo&scaron; uvek ne i većinsko.&quot;U toj konstelaciji Hajduk je &rsquo;problematičniji&rsquo;, jer je njegov demokratski temelj striktno antiestabli&scaron;mentski, a on u samostalnoj Hrvatskoj nikada nije bio klub, a ni kultura koji su na vrhu ove koruptivne piramide zvane hrvatski nogomet&quot;, zaključuje Juraj Vrdoljak.

Zašto je nekima problem model upravljanja Hajduka iz Splita?

3 Komentari