Samprasov "njujorški krug"

Amerikanac grčkog porekla, rođen u Potomku (Kalifornija), 12. avgusta 1971. godine, postao je prava teniska ikona devedesetih godina pro&scaron;log veka, a velike uspehe imao je, naravno i na US Openu.Sedmostuki &scaron;ampion Vimbldona je odlično igrao i u Njujorku i sa pet osvojenih trofeja, sa Džimijem Konorsom i Rodžerom Federerom, najuspe&scaron;niji je igrač u Njujorku u Open eri.Sjajan servis, fantastičan forhend, besprekorna igra na mreži, Samprasov tenis bio je prava poezija za oko.Ipak, posle Samprasa, do&scaron;la je era &bdquo;velike trojke&ldquo;, pa je tako slavni američki teniser sa 14 slemova, ostao iza Rodžera Federera, Novaka Đokovića i Rafaela Nadala.Sampras i Njujork su kontrasti. On je oduvek bio tih, miran, veoma povučen, neko ko nije uživao previ&scaron;e u svetlima pozornice, ali je i tako uspeo da ostvari svoje velike teniske snove u Velikoj jabuci &ndash; gradu u kom je sve užurbano i koji nikada ne spava.ProfimediaNa Fla&scaron;ing medouzu je debitovao sa 18 godina i ispostavilo se je čovek od kog je tada izgubio u prvom kolu, Peruanac Haime Izaga, bio jedan od najnezgodnijih njujor&scaron;kih protivnika.Iako ga je Pit pobedio naredne godine u trećem kolu, Izaga je jo&scaron; jednom bio koban za Samprasa, u osmini finala 1994. godine.Te 1990. godine, kada je osvojio prvi US Open, niko nije očekivao da će momak od 19 godina postati &scaron;ampion.Iako su ga smatrali za veliku nadu američkog i svetskog tenisa, Sampras je ipak iznenadio &ndash; bilo je to leto kojim je dominirao vimbldonski &scaron;ampion Stefan Edberg, koji je bio neporažen celog leta na američkog seriji, &scaron;to mu je donelo poziciju broj 1 na ATP listi.Edberg se sapleo u prvom kolu &scaron;okantnim porazom od Rusa Aleksandra Volkova, a na terenima u Njujorku bljesnuo je &ndash; Sampras.&Scaron;ta reći za igrača koji na poslednja četiri meča na turniru pobedi takve &scaron;ampione kao &scaron;to su Tomas Muster, Ivan Lendl, Džon Mekinro i na kraju, Andre Agasi, ispostaviće se, njegov najljući rival. Bio je to početak njegovog &scaron;ampionskog ciklusa u Njujorku. Zanimljivo je da su sva četvorica igrača koje je Pit tada dobio, bili u nekom momentu u karijerama prvi na svetu, i možda je i taj Samprasov njujor&scaron;ki prvenac bio prepun simbolike u smislu toga kakva karijera je pred njim.Sampras je u naredna dva izdanja gubio od Džima Kurijera u četvrtfinalu i potom od Stefana Edberga u finalu 1992. kada je imao stomačnih problema i kada je povraćao.Ipak, vratio je titulu naredne godine kada je u finalu pobedio Francuza Sedrika Piolina.Izaga ga je pobedio 1994. godine u četvrtoj rundi, ali onda je usledilo prvo veliko finale sa Andreom Agasijem, 1995. godine, kada je Sampras do&scaron;ao do treće titule pobedom od 6:4, 6:3, 4:6, 7:5.Četvrti pehar u Njujorku osvojio je 1996. kada je u finalu u tri seta bio bolji od jo&scaron; jednog sunarodnika, Majkla Čenga, 6:1, 6:4, 7:6 (3).Petr Korda i Patrik Rafter su uspevali da ga zaustave u naredna dva poku&scaron;aja, da bi 2000. u finalu izgubio od Rusa Marata Safina, a godinu dana kasnije takođe u finalu od Australijanca Lejtona Hjuita.ProfimediaVeć tada je Sampras bio na ivici &scaron;ta da radi &ndash; razmi&scaron;ljao je o povlačenju, ali ipak je re&scaron;io da sebi da jo&scaron; jednu priliku. I bio je u pravu.Tog leta 2002. godine, krug se zatvorio &ndash; igrao je u finalu protiv čoveka sa kojim je 1990. delio megdan u prvom njujor&scaron;kom finalu, Andreom Agasijem.&quot;Andre kog sam video u finalu 2002. bio je neko sasvim drugi u odnosu na dečka kog sam video sa druge strane mreže 1990. godine&quot;, pričao je kasnije Pit u svojoj autobiografskoj knjizi &quot;Um &scaron;ampiona&quot;.Sampras je pobedio sa 6:3, 6:4, 5:7, 6:4. Bio je to njegov poslednji trijumf u Njujorku i &scaron;to je jo&scaron; bitnije &ndash; u karijeri, jer je taj meč bio opro&scaron;tajni. Kakav način da se ode u penziju!Pit i Andre bili su u tom momentu dvojica najstarijih finalista u vi&scaron;e od tri decenije i odigrali su spektakularan meč, 34. po redu kad je reč o međusobnim obračunima. &quot;Atmosfera je bila električna, sva publika na Artur E&scaron;u očekivala je ne&scaron;to spektakularno. Uvek sam imao petlju da igram velike mečeve i nisam mogao da tražim vi&scaron;e od ovoga&quot;, priznao je kasnije Sampras.Ostvario je svoju 762. pobedu u karijeri i spustio zavesu.&quot;Ispustio sam reket i podigao pesnice u vis polako. Bilo je gotovo, sve zavr&scaron;eno, dobro urađeno. Nisam znao u tom momentu, ali bila mi je to poslednja titula na US Openu kao i moj poslednji profesionalni meč. Moj poslednji meč sa Andreom, poslednje grend slem pojavljivanje. Moj poslednji momenat pred posebnim suncem koje je polako tonulo u senku kasnog letnjeg popodneva u Njujorku. Dobio sam retku priliku da odem pod svojim uslovima i iskoristio sam je&quot;, rekao je Sampras o toj poslednjoj njujor&scaron;koj pobedi. Zaista najbolji način da se ode &ndash; sa titulom u rukama.Profimedia

Samprasov "njujorški krug"

0 Komentari