Španović: Zlato u Parizu? Daću maksimum!

Posle skoro 15 godina rada sa trenerom Goranom Obradovićem i isto toliko medaljaa, Ivana i u Parizu, koji je kruna njene bogate karijere, puca na najvi&scaron;e.U intervjuu za Sportal, na&scaron;a atletičarka je rekla da pripreme traju oduvek, jo&scaron; od 2010. kada je počela priča sa Obradovićem. &quot;Pripremamo se jo&scaron; od 2010. Tu je na&scaron;a priča počela i svaki naredni dan je bila priprema uvek za Olimpijske igre. Prve zajedničke su bile 2012, pa 2016. i 2021. Sada se evo ponovo pripremamo, onako kako najbolje znamo i umemo, pa verujem u pozitivan ishod&quot;, kaže Ivana i otkriva kako se pripremala.&quot;Najsme&scaron;nije pitanje koje mi postavljaju ljudi jeste da li sam ikada na treningu skočila dalje nego na takmičenju. To nikad nije bio slučaj, niti će se verovatno desiti, već postoje pikovi u sezoni kada treba da budem najspremnija, a trening služi samo za te neke glavne provere. Eto, u principu, posle 25 godina treniranja istih stvari je i dalje zanimljivo, uvek može ne&scaron;to da se popravi, a naravno, najbitnija je atmosfera u kojoj radim. Timski smo se namestili po du&scaron;i i energiji, na&scaron;li smo se i skupili, pa je prava doza dobrog raspoloženja, motivisanog rada i zdrava atmosfera na mestu gde provodimo prilično puno vremena&quot;.Obradović se prisetio kako je sve počelo.&quot;Kada su saznali da će Ivana &Scaron;panović doći kod mene da trenira, rekli su mi: Odakle ti hrabrosti, kako se ne boji&scaron;? Kako da se bojim, ceo život sam čekao na ovo. Ja se ne bojim izazova. Ja sam ma&scaron;tao i sanjao sve rezultate koje smo postigli, i da nije tako sigurno ne bismo stigli do ovde. Ona je do&scaron;la kad je zavr&scaron;ila srednju &scaron;kolu kod mene ovde u Novi Sad, preselila se kompletno. Nije bilo lako, prvo zbog toga &scaron;to nismo govorili isti jezik, da se tako izrazim. Izgledalo je kao da ona priča &scaron;panski, ja francuski i ponekad je stvarno bilo jako te&scaron;ko da se razumemo. Kako je vreme odmicalo, postajala je sve zrelija i kao čovek, i kao sportista, a ja sam uspeo da nađem kompromis, taj neki jezik, odnosno novi oblik komunikacije. Posle Igara 2012. smo seli na jedan izuzetno ozbiljan razgovor koji je urodio plodom. Desila se 2013. ta prva medalja koja je, volim da kažem, plod slučajnosti, ali je svaka sledeća do ove 15. bila potpuno namerna i svesna. Svaki put smo znali &scaron;ta radimo, kako radimo i &scaron;ta želimo&quot;, rekao je Obradović.On je dodao i da veruje da Ivana može jo&scaron; jednom da obraduje sve u Srbiji.&quot;Ono &scaron;to je najvažnije jeste da javnost veruje u nju i da sa tim pozitivnim stavom gledaju finale Olimpijskih igara, mislim da će to možda biti ključni momenat i energija koji će prevagnuti na stranu Ivane &Scaron;panović da osvoji zlatnu medalju.&quot;&Scaron;panovićeva je otkrila da joj je zlato na ovim Igrama velika želja.&quot;Glupo je da sad posle osvojenih medalja na svetskom i evropskom prvenstvu vi&scaron;e puta ja sada govorim kako bih bila zadovoljna samo da se tamo pojavim. Nema ni potrebe. Na&scaron; govor tela je samo krajnja projekcija toga &scaron;to se desi na takmičenju. Naravno da mi je zlato u Parizu jedina stvar koja me u tom momentu zanima, bože zdravlja da se to ispuni, da to stvarno bude moje najbolje takmičenje u karijeri, ja bih to volela vi&scaron;e od svega na svetu. U krajnjoj liniji bila sam spremna za zlato u Tokiju, a desilo se to &scaron;to se desilo, zavr&scaron;ila sam na četvrtom mestu i bilo mi je krivo jer sam u kvalifikacijama imala skok za zlato, ali to nije bio moj dan, &scaron;to je sasvim u redu, ali jeste u Budimpe&scaron;ti kada sam skočila nacionalni rekord i pobedila na Svetskom prvenstvu. Učinićemo sve &scaron;to je do nas da budem maksimalno spremna i daćemo maksimum, daću i želim, a ostalo kako Bog nalaže&quot;, poručila je srpska atletičarka.

Španović: Zlato u Parizu? Daću maksimum!

6 Komentari