Dokmanac: "Iza svega ovog stoji veliki rad, rad i samo rad"

Za punih pet decenija u rvačkom sportu, 17 godina je bio aktivan kao takmičar, odradio je 412 mečeva, bio omladinski prvak države, kao i omladinski i seniorski reprezentativac.Od 1989. godine bavi se trenerskim poslom na nacionalnom nivou, a od 2004. godine je i selektor na&scaron;e seniorske reprezentacije, odnosno svih nacionaih selekcija u sva tri rvačka stila.Pod njegovim stručnim vođstvom na&scaron;i rvači ostvarili su vrhunske rezultate u svetskim okvirima, a za sve ogromne uspehe dr Milorad Dokmanac je nedavno nagrađen najvećim sportskim priznanjem u na&scaron;oj zemlji &ndash; &bdquo;Majskom nagradom za životno delo&ldquo; koju dodeljuje Sportski savez Srbije.Da je nagrada oti&scaron;la u prave ruke najbolje govore brojne trofeji, a samim tim i značaj koji je dr Dokmanac imao na razvoj rvačkog sporta u Srbiji. Za 33 godine koliko je radio kao klupski trener u Slatini, Radničkom iz Sombora, subotičkom Spartaku i Prozivki iz Subotice, sa svojim rvačima stigao je do 275 medalja i čak 21 titule ekipnog prvaka države.Takođe, za vi&scaron;e od tri decenije rada kao trener i selektor nacionalnog tima na&scaron;i rvači osvojili su 51 seniorsku medalju, od 116 ukupno u istoriji na&scaron;e zemlje.U mlađim kategorijama, u eri dr Milorada Dokmanca osvojeno je 38 od ukupno 53 odličja u istoriji na&scaron;eg rvanja.Samo na poslednja dva seniorska &scaron;ampionata sveta, osvojeno je 10 medalja, od čega čak pet zlatnih &scaron;to je istorijski rezultat, koji je Srbiju svrstao u red svetskih rvačkih velesila.&ldquo;Dugujem veliku zahvalnost onima koji su pepoznali moj rad i dodelili mi ovo laskavo priznanje. Zahvalnost ide i svim mojim saradnicima, ljudima u Savezu, pre svega Željku Trajkoviću, ali ponajvi&scaron;e mojim rvačima koji su se za sve trofeje žestoko borili na stručnjači&rdquo;, rekao je Dokmanac, jedan od ovogodi&scaron;njih laureate Majske nagrade za životno delo.&ldquo;Iza svega ovog stoji veliki rad, rad i samo rad. Proteklih 20 godina koliko sam selektor na&scaron;eg seniorskog nacionalnog tima, svakodnevno sam 10 do 12 sati posvećen radu. Svi godi&scaron;nji odmori su potro&scaron;eni na rvanje. To bez velikog razumevanja supruge Vesne i sina Slavena, koji su mi najveća podr&scaron;ka, apsolutno ne bi bilo moguće postići ovakve rezultate. U mojoj porodici sam imao mir i stabilnost, pa sam celog sebe mogao da uložim u rvanje. Jedino tako mogli smo da dođemo do vrha&rdquo;.Selektor Dokmanac prisetio se i početaka u radu na mestu selektora, kada se na&scaron;e rvanje nalazilo u nezavidnoj situaciji:&ldquo;Kada se setim te 2004. godine bili smo na apsolutnoj nuli, praktično na zgari&scaron;tu. Ali, uspeli smo da izgradimo ne&scaron;to. Prvih osam godina je bilo mnogo te&scaron;ko, jer smo nailazili na mnogo nerazumevanja i podmetanja. Međutim, Željko Trajković i ja smo imali konkretne planove i strategiju, kojih dokumenata smi se čvrsto držali i od koje nismo odstupali ni u najtežim trenucima. A, onda od svetskog zlata Davora &Scaron;tefaneka 2014. godine, uz veliki trud i rad, sve je krenulo onako kako smo želeli. Presudan je bio veliki entuzijazam na&scaron;ih rvača, pre svih &Scaron;tefaneka, Frisa i Maksimovića, koiji su pokrenuli ovu rvačku bajku, a sve to nastavila su braća Neme&scaron;, a potom i ostali&rdquo;, kratko je zastao Dokmanac i potom dodao:&ldquo;Ključni trenutak desio se te 2004. godine, kada je Željko Trajković bio predsednik Stručne komisije, a Nenad Lalović predsednik Rvačkog saveza tada&scaron;nje zajednice Srbije i Crne Gore. U konkurenciji Sretena Damjanovića, Ivice Frgića i Goran Kasuma, na&scaron;ih velikih &scaron;ampiona, Upravni odbor se opredilo da meni ukaže poverenje i kao mladom stručnjaku me imenuje za selektora seniorske reprezentacije. Paralelno sam radio na stručnom usavra&scaron;avanju, magistraturi, potom i doktoratu. Moja doktorska disertacija je preuzeta od svetske rvačke federacije i gotovo 40% implementirana u budući rad Svetske rvačke federacije kod organizacije velikih &scaron;ampionata. Okupili smo značajne ljude oko sebe i uz veliku energiju i trud krenuli da postavljamo neke nove temelje. Tako smo do&scaron;li do 51 seniorske medalje na OI, SP i EP, &scaron;to je u individualnom sportu zaista vrhunski rezultat. Na poslednja dva svetska prvenstva osvojili smo 10 medalja, &scaron;to srpski olimpijski sport i rvanje nikad nisu imali. Time smo do&scaron;li do vrhunca, koji ćemo poku&scaron;ati dodatno da kruni&scaron;emo na OI u Parizu&rdquo;.U olimpijskom timu Srbije u Parizu ovog leta biće čak petorica rvača.&quot;Od raspada SFRJ, nikada nismo imali toliko olimpijaca na nekim Igrama. Ta brojnost je bitan preduslov kako bismo se borili za medalje. Na primer, u Londonu 2012. godine bili smo Aleksandar Maksimović i ja sami i nismo napravili rezultat. Ali, već kad su tu dva, tri ili vi&scaron;e takmičara, može da se očekuje dobar rezultat. Te&scaron;ko je u konkurenciji kakva će biti u Parizu obećavati odličje, biće to najkvalitetnije takmičenje u poslednjih nekoliko godina, ali nadamo se bar jednoj medalji&rdquo;, zaključio je selektor Dokmanac.

Dokmanac: "Iza svega ovog stoji veliki rad, rad i samo rad"

0 Komentari