"Paket novih mera neće biti teret za budžet niti narušiti fiskalna pravila"

On kaže da ne očekuje da će zbog toga biti naru&scaron;ena fiskalna pravila.&quot;Radi se o meri pobolj&scaron;anja standarda stanovni&scaron;tva koja prati anticipirane fiskalne prihode, koji opet idu iz rasta i proporcije raspodele, tako da se može očekivati da neće ovom merom, čija je vrednost oko 584 miliona evra, biti naru&scaron;ena fiskalna pravila. Ja smatram da bi to i trebalo da se i desi imajući u vidu činjenicu da Međunarodni monetarni fond predviđa da će BDP na kraju ove godine u Srbiji biti 112 milijardi dolara, odnosno oko 98 milijardi evra&quot;, rekao je Đuričin za Tanjug.Istakao je da zato tih ne&scaron;to vi&scaron;e od 580 miliona evra ne bi trebalo da predstavljaju veliki teret za budžet koji je značajan deo na&scaron;eg BDP-a.&quot;Normalno, sve je za takozvanu &#39;EZI situaciju&#39;, ako bude eksternih asimetričnih &scaron;okova i drugih &scaron;okova koji su karakteristični za ovo vreme, moraćemo da računamo sa nekim novim merama, ali videćemo &scaron;ta će se de&scaron;avati. U ovom trenutku, prema sada&scaron;njem sagledavanju, Srbija je spremna da u septembru ovo učini i da onaj deo trajnih mera ostane kao trajno finansirana pozicija iz budžeta&quot;, rekao je Đuričin.On je rekao da ohrabruje i činjenica, koja povećava optimizam kod građana i kod investitora, da će vlada pri kraju godine povećati nominalno penzije.&quot;To znači da su sagledavanja nivoa priliva sredstava u budžet takva da će to i moći da se ostvari. Na taj način, vlada će nastaviti ne samo sa apsolutnim povećanjem penzija već i sa relativnim povećanjem penzija koje je u pro&scaron;lom periodu bilo značajno. Po meni, to je vodeći indikator kvaliteta ekonomije u ovom trenutku&quot;, istakao je Đuričin.Kako je naveo, fundamentalna odgovornost svake političke elite je da obezbedi rast i zaposlenost s jedne strane i da održi socijalnu koheziju.&quot;Glavno pitanje koje naru&scaron;ava socijalnu koheziju je koncentracija bogatstva i dohotka, &scaron;to znači da se ta koncentracija na neki način merama ekonomskih politika mora umanjiti kako bi dru&scaron;tvo funkcionisalo na održivoj putanji. Ovo su mere u pravcu smanjenja koncentracije bogatstva i povećanja udela najsiroma&scaron;nijih slojeva stanovni&scaron;tva u stvorenoj vrednosti&quot;, rekao je Đuričin.Podsetio je da se radi o paketu mera koje su jednokratne i trajne i da je njihova vrednost oko 584 miliona evra i dodao da će budžet morati da generi&scaron;e taj tro&scaron;ak na prihodnoj strani. Kaže da se mere, pre svega, odnose na najugroženije, socijalno najugroženije slojeve stanovni&scaron;tva.&quot;Pre svega na penzionere sa najmanjim nivoom prihoda, zatim na penzionere sa ne&scaron;to većima, jo&scaron; uvek malim nivoom prihoda, i na sve penzionere. Znači, to je prva struktura. Jednokratno, penzioneri koji imaju 31.500 dinara mesečnu penziju dobiće jednokratnu pomoć od 35.000. Zatim će ta pomoć padati u zavisnosti od slojeva stanovni&scaron;tva prema nivou prihoda, na 27.500 i na 20. 000 dinara za penzionere sa najvećim prihodima. Druga kategorija primaoca ovih sredstava su ugroženi stanovnici, njih je inače oko 2.074. 000, koji će kroz odgovarajuće vrste socijalnih pomoći dobiti značajan nivo sredstava koji treba da smanji njihovu socijalnu ugroženost&quot;, rekao je Đuričin.Podsetio je da su tu ljudi koji primaju socijalnu pomoć, dečiji dodatak i borački dodatak i dodao da se jednokratna pomoć za ove grupe ljudi kreće od 25.000 do 10.000 dinara. Paketom mera predviđeno je, dodaje, da se smanji i participacija građana u ceni lekova i to na dva načina, kroz smanjenje doplate za lekove, &scaron;to je mera oročena na 12 meseci, ali i indirektno kroz stavljanje novih lekova na recept, &scaron;to će biti i trajna mera.&quot;Ukupna doplata građana za lekove, a ima ih 742 na listi, sada će biti od 10 do 50 odsto, a u prethodnom slučaju je bila od 10 do 90 odsto. Na ovaj način na&scaron;a država nastoji da poveća stepen homogenizacije u dru&scaron;tvu&quot;, rekao je Đuričin.Kako je naveo, verovatno najbolji kriterijum za merenje stepena koncentracije dohotka i bogatstva je takozvani Palma indeks, koji meri uče&scaron;će 10 odsto najbogatijih u odnosu na 40 odsto najsiroma&scaron;nijih.&quot;Ukoliko je Palma indeks jedan i vi&scaron;e, radi se o visokoj koncentraciji dohotka i bogatstva. U slučaju Srbije, Palma indeks je iznad jedan. Srbija ne spada u zemlje visoke koncentracije bogatstva i dohotka, ali je taj indeks iznad jedan kada je u pitanju bruto dohodak, dakle dohodak bez oporezivog dela dohotka. Taj indeks je negde preko tri, a ukoliko je u pitanju neto dohodak, on je oko dva, ali u svakom slučaju iznad jedan&quot;, rekao je Đuričin.Prema njegovim rečima, vlada i političko liderstvo na&scaron;e zemlje su doneli taj skup mera da smanje raspone u bogatstvu i olak&scaron;aju život najsiroma&scaron;nijim i socijalno ugroženim. Dodao je da ima tu jo&scaron; nekih drugih indirektnih mera, kao &scaron;to su mere vezane za produženje roka za energetski ugrožene korisnike, kao i deljenje vaučera za godi&scaron;nji odmor za građane koji imaju do 80.000 dinara mesečnog prihoda.&quot;U svakom slučaju, država se mora držati fiskalnih pravila koja su precizno definisana. Dakle, tri odsto je budžetski deficit, uče&scaron;će duga u bruto domaćem proizvodu gravitira oko 40 odsto, i inflacija koja je tri plus - minus 1,5 odsto od targeta. Mi se sada nalazimo u situaciji da ove mere, prema projekciji prihoda, možemo da isplatimo, ove jednokratne u septembru, a ove koje će biti trajno opterećenje budžeta na bazi projekcije prihoda, ne naru&scaron;avajući fiskalna pravila&quot;, naveo je Đuričin.Podsetio je da je MMF ne&scaron;to smanjio na&scaron;u stopu rasta poslednjom projekcijom u junu i da ona za ovu godinu sad iznosti 2,8 odsto.&quot;Ali na&scaron;a vlada i Narodna banka smatraju da bi stopa rasta mogla biti od 3,2 do 3,5 odsto do kraja godine, čime bi Srbija nastojila da bude jedna od najbrže rastućih evropskih ekonomija. Dakle, &scaron;to se tiče rasta, on će biti u pozitivnoj zoni. &Scaron;to se tiče inflacije, MMF predviđa inflaciju od 3,6 do 5,2 odsto. To je ova gornja granica i ne&scaron;to je vi&scaron;a iznad gornjeg koridora, tri plus-minis 1,5 odsto, ali se nadamo da će NBS uspeti da inflaciju održi u granicama ciljane inflacije&quot;, dodao je Đuričin.

"Paket novih mera neće biti teret za budžet niti narušiti fiskalna pravila"

0 Komentari