Filmska priča Tomislava Vukomanovića: "Roditelji su me ostavili kao bebu u dom, nikad se više nisu javili"

Tomislav Vukomanović je borac po rođenju! Kao beba je ostavljen od strane roditelja kada je imao dva meseca i oni mu se vi&scaron;e nikada u životu nisu javili.Život u domu nije ga poremetio da skrene sa puta, &scaron;to je slučaj sa mnogim &scaron;tićenicima doma bez roditeljskog staranja. Umesto toga, Tomislav se posvetio sportu, gde je upoznao trenera Du&scaron;ka Zorića u Kik boks klubu Sveti Georgije, a on je postao njegov otac, kako danas i zove.Tomislav je takođe zavr&scaron;io državni Fakultet za fizičko vaspitanje i sport u Banjaluci, a upisao je i master studije, gde mu je ostalo jo&scaron; dva ispita.On je svoju životnu priču podelio za Bokscast, gde je otkrio kako je bilo živeti u domu bez roditelja, kako je kroz sport prona&scaron;ao svoju novu porodicu, kakva je uloga njegovog &quot;taje&quot; Du&scaron;ka Zorića, uz kojeg je postao &scaron;ampion i sada brani WBC pojas u Beogradu.&quot;Ja sam u dom stigao sa dva meseca, kao beba sam ostavljen u dečijem domu Rada Vranje&scaron;ević i tu sam proveo najveći deo svog života, zavr&scaron;io sam fakultet za fizičko vaspitanje i sport. Ono &scaron;to je najvažnije je da mi je sport otvorio sva ta vrata, bez sporta ne bih usmerio sebe ka tom putu&quot;.&quot;Život u domu, to je možda malo drugačija startna linija. Ne želim da zvuči patetično, ali u domu deca imaju sve &ndash; od hrane, medicinskih sredstava, &scaron;ta god je bilo potrebno, imali smo to na dohvat ruke. Ne mogu da budem patetičan da kažem da mi je ne&scaron;to falilo. Porodicu nisam dobio rođenjem, ali sam je stekao kroz sport i svoj matični klub Sveti Georgije. Tu sam dobio identitet, dobio sam sve ono &scaron;to je potrebno da se izgradim u ličnost kakva jesam danas. Svetog Georgija slavim sa ponosom&quot;.Tomislav je opisao i kako je bilo živeti u domu bez porodice, naročito kod nekih velikih praznika poput Božića i Uskrsa, koji se tradicionalno slave u krugu porodice.&quot;Nikada nisam razmi&scaron;ljao da mi ne&scaron;to fali, jer sam tako naučen u svom klubu da ne tražim nikakve izgovore da mi je te&scaron;ko, da kukam. Svima je te&scaron;ko, ali svako mora da pronađe i onaj zadnji atom snage, da da svoj maksimum, ako ne damo maksimum, nećemo ni&scaron;ta postići u životu, ne samo u sportu. Tako me je naučio moj otac Du&scaron;ko Zorić, koji je glavni trener boks i kik boks kluba Sveti Georgije. Tu sam do&scaron;ao sa 10 godina, prvi put sam u&scaron;ao u salu gde su se vodili treninzi&quot;.&quot;Pre toga su se održavale humanitarne revije koje je on organizovao u cilju promocije sporta i pomaganja ugroženima. Ja sam se kao dete zadesio na jednoj reviji. Bio sam pozvan, svideo mi se sport, ali nisam bio fasciniran sportom. Prvi put kada sam do&scaron;ao u salu, najvi&scaron;e me je vezala ta njegova ljubav. Prvi put kada sam do&scaron;ao, vidi nepoznatog člana, ulazi dole, pita me da li ću trenirati, rekao mi je da ću biti njegov budući &scaron;ampion. Sad se naježim kada se toga setim. To je mene vezalo da ostanem tu i ta porodična atmosfera u klubu, to je ne&scaron;to &scaron;to je najvi&scaron;e manjkalo u domu. Imao sam sve, ali sam tražio to ne&scaron;to &scaron;to nije bilo tu, ali sam prona&scaron;ao u klubu, a to je ta očinska figura, koja me i dan danas vodi&quot;.Koliko je te&scaron;ko bilo odrastati u domu gde često deca umeju da skrenu sa puta?&quot;Bilo je tu malo otežavajuće, pogre&scaron;ni uzori, pogre&scaron;no se ugleda&scaron; na nekoga ko ima lo&scaron;e pona&scaron;anje, ali to je sve i primer kako ne treba. Onda sam u jednom određenom momentu i ja krenuo nesvesno. Onda se odjednom desio preokret, kada sam se upisao i kada sam osetio taj neki porodični duh u klubu, tada sam naučio neke stvari i naučio sam ono &scaron;to me i dan danas moj otac uči &ndash; da nikada ne&scaron;to lo&scaron;e ne učini&scaron; nekom drugom. Meni je to bilo najznačajnije i &scaron;to me je vodilo ka tom ispravnom putu&quot;.Balkan BoxingDa li si imao kontakt sa biolo&scaron;kim roditeljima ili nekim od članova porodice?&quot;Nisam u kontaktu sa njima, niti su oni poku&scaron;avali da stupe u kontakt sa mnom. Imam jednog rođenog i jednog nerođenog brata, sa njima sam u kontaktu. Ali, ja svoju pravu i istinsku porodicu već imam, tako da ovu biolo&scaron;ku, &scaron;to moj otac često govori &quot;nije bitno ko te napravio, nego ko te odgojio&quot;, to je ono čime se i ja vodim. Vraćati se u pro&scaron;lost nema nikakvog smisla, već sam sve pro&scaron;ao, nema potrebe za tim da se vraćam da bih razumeo svoju sada&scaron;njost. Moja porodica je Du&scaron;ko, njegova supruga, klub i sve odatle se grana prema jednoj zajednici koja je jaka i s ponosom mogu da kažem da je velika porodica&quot;.Vaspitačica Zdravka ima značajnu ulogu u Tominom životu, posebno za period proveden u domu.&quot;Zdravka je bila vaspitačica koja je radila u određenim smenama, ona je pružala iskrenu ljubav, znala je da me motivi&scaron;e, da učim i ostanem posvećen, prenela je neke stvari na mene koje nisam osetio u tom pogledu pre toga. Ona je jedna od osoba koju ću pamtiti do kraja života iz tog perioda&quot;.Koliko je bilo te&scaron;ko zavr&scaron;iti fakultet, a živeti u domu za nezbrinutu decu?&quot;Sve vreme sam živeo u domu dok sam studirao. Morao sam da pronalazim svoj mir, nisam imao svoju sobu koju ne delim sa nekim. Čovek se saživi sa tim i naprosto ide tako. Uspeo sam da zavr&scaron;im fakultet za fizičko vaspitanje i sport. Pričam italijanski i engleski. Italijanski jezik sam naučio kad sam kao dete i&scaron;ao na Siciliju, jer su u domu imali program da decu iz doma vode u Italiju, pa da ostaju u tim porodicama koje su bile zainteresovane da preuzmu decu čitav &scaron;kolski raspust. Godinama sam i&scaron;ao kod njih, i dalje sam u kontaktu sa njima i održavam italijanski jezik na određenom nivou. Engleski sam naučio kroz sport i &scaron;kolu. Morao sam da pojačam to kroz čitanje i pisanje. Na fakultet me je usmerio moj otac Du&scaron;ko Zorić, koji mi je mnogo pomogao, otvorio mi je vrata da zavr&scaron;im taj fakultet. Upisao sam i master, ostala su mi dva ispita, očekujem da to zavr&scaron;im ove akademske godine. Nema izgovora&quot;.Kako se stvorila ljubav prema boksu?Balkan Boxing&quot;Prvi put kada sam u&scaron;ao u salu nisam bio fasciniran sportom, ali kada sam si&scaron;ao dole, svi su vodili svoj razgovor normalno, pre treninga svako svoje ne&scaron;to prepričava i pojavljuje se trener i svi kao u vojsci, kao u stavu mirno na komandu. Nastala je ti&scaron;ina, sačekali su četiri minuta koliko je ostalo do treninga i tada je trening počeo. Video sam da vlada po&scaron;tovanje trenera, da nije u klasičnom smislu za trening, već da je u pitanju vojna disciplina. Ja sam ostao zatečen kada sam to video i hteo sam da budem i ja to &scaron;to je on tada svojim autoritetom pokazao. Korak po korak, prvo sam trenirao kik-boks i tu smo ostvarivali zapažene rezultate na međunarodnoj sceni, pa smo pre&scaron;li na olimpijski boks, pa smo stekli dobru bazu za prelazak na profesionalni boks, to smo uradili 2022. godine&quot;.Koliko je te&scaron;ko bilo finansirati sve?&quot;Ja sam počeo sa 11 godina da treniram. Prvi put kada sam do&scaron;ao i kada je trebalo platiti članarinu. Ja sam do&scaron;ao kod trenera i rekao &quot;Treneru, mogu da vas pitam ne&scaron;to?&quot; Kaži, sine, &scaron;ta je bilo? Kažem &quot;Ja sam iz doma, da li će se moji vaspitači ljutiti, ja im nisam rekao&quot;. On je tada odmah ukinuo meni bilo kakvo plaćanje, to je period od 15 godina kako je on preuzeo na sebe tu stopostotnu finansijsku brigu&quot;.&Scaron;ta za Tomislava Vukomanovića predstavlja trener Du&scaron;ko Zorić?&quot;On je za mene očinska figura. To je ne&scaron;to &scaron;to ja želim da budem, da pratim to, da poku&scaron;avam da budem on u bilo kom segmentu. On je po zanimanju policajac, ali taj autoritet koji ima, koji ne folira, mnogi su to stekli na račun nečega drugog. On je takav, ljubazan, jeste agresivan kada zaslužim i pogre&scaron;im i reaguje nekada burno, ali je sve sa ljubavlju, u cilju da ne napravim gre&scaron;ke koje se ponavljaju. Zna se desiti da ponovim hiljadu puta istu gre&scaron;ku. Za mene je prvo otac, pa onda sve ostalo&quot;.Tomislav je otkrio i kada je prvi put Du&scaron;ka Zorića nazvao tata.&quot;To je bilo na prelazu kad sam već odradio jedno&ndash;dva takmičenja, kada sam već zagazio u takmičarske vode. I pitao sam ga, naravno, da li smem tako da mu se obratim. Ja ga zovem &quot;tajo&quot;. &quot;Naravno, sine, svi smo tu kao porodica&quot;. On mene faktički ne odvaja od svoje dece, vi&scaron;e sam ja sa njim nego njegova vlastita deca, to je posebna i neraskidiva veza između nas &quot;, ispričao je Tomislav Vukomanović za Bokscast.

Filmska priča Tomislava Vukomanovića: "Roditelji su me ostavili kao bebu u dom, nikad se više nisu javili"

0 Komentari