Natho: "Milošević mi je govorio da sam lud" VIDEO

U razgovoru za klupski sajt crno-belih, sumirao je utiske za ovih sedam godina koliko je proveo u Humskoj.&quot;Opro&scaron;taj je bio savr&scaron;en. Da je bio običan radni dan u gradu, siguran sam da bi stadion bio gotovo krcat, ali i ovako &ndash; sedam godina su mi pokazale pravu sliku. Mi u Partizanu uvek patimo, ali uvek pokažemo koliko je ovaj klub veliki. Navijači su uradili sve, do&scaron;li su da mi odaju po&scaron;tovanje, klub se potrudio da sve organizuje na najvi&scaron;em nivou i zaista je bilo autentično, uz ogromne emocije od prve do poslednje sekunde. Nisam mogao da poželim bolji opro&scaron;taj&ldquo;, istakao je biv&scaron;i reprezentativac Izraela.Suočen sa velikim prilivom poruka i izliva emocija od strane pristalica beogradskog kluba, iskusni vezista je objasnio sopstvenu životnu filozofiju i odgovornost koju nosi od najranijeg detinjstva.&quot;Tokom cele karijere sam se vodio mi&scaron;lju &scaron;ta ću ostaviti iza sebe i po čemu će me ljudi pamtiti kada prestanem da igram fudbal. Dolazim iz malog sela u Izraelu, pripadam narodu Čerkezi koji tada nije bio toliko poznat u mojoj zemlji. Kada sam kretao, rekli su mi: &lsquo;Ti mora&scaron; da nas predstavlja&scaron;&rsquo;. Otac mi je uvek govorio da ne predstavljam samo sebe, već i svoju porodicu i svoj narod. Tu odgovornost nosim od desete godine. Zato mi je po&scaron;tovanje najbitnije. Verujem da kada daje&scaron; po&scaron;tovanje ljudima, oni ti ga vrate. Neko manje, neko vi&scaron;e, ali na kraju ostaje ljudski trag. Srećan sam &scaron;to sam i&scaron;ao tim putem&ldquo;.Natho je naglasio da istinska vrednost boravka u nekoj sredini ne leži isključivo u statističkim parametrima, već u odnosima koje pojedinac izgradi sa ljudima oko sebe.&quot;Nije stvar samo u golovima i asistencijama na terenu. Bitno je &scaron;ta ljudi misle o tebi kada karijera prođe. U skoro 90% slučajeva sam ostajao dugo u klubovima i sa svima imam sjajnu vezu. Videti ljude koji su doputovali iz Kazanja, Moskve ili Izraela samo zbog mene&hellip; To je čisto prijateljstvo, bez ikakvih interesa. Kada vidite Rikarda koji preleti pola sveta da bi bio tu makar jedan minut to vredi vi&scaron;e od bilo čega. Rikardo je neverovatan. Bez obzira &scaron;to su mu letovi kasnili ili su pomerani, pokazao mi je koliko mu je stalo. Neko drugi bi rekao: &lsquo;Žao mi je, otkazali su mi let, ne mogu da stignem&rsquo;. Riki je jurio sa jednog leta na drugi bez ikakve pauze samo da bi pokazao po&scaron;tovanje. Ostao sam bez teksta, ne znam &scaron;ta bih mu rekao osim &ndash; hvala. Nadam se da ćemo ga videti u Partizanu bar jo&scaron; jednom&ldquo;.Izlazak na teren u dru&scaron;tvu sinova i pred očima supruge i majke predstavljao je najemotivniji trenutak večeri za dugogodi&scaron;njeg organizatora igre crno-belih.&quot;Kada sam iza&scaron;ao sa decom, rekao sam sebi: &lsquo;Uživaj u trenutku&rsquo;. A kad sam pogledao u oči svojim sinovima i video taj sjaj, tu je sve počelo. Trudio sam se da igram i uživam, znajući da su svi oni tu, da vri&scaron;te i skaču. Na kraju, kada sam video majku i suprugu, dve osobe koje su verovatno najvi&scaron;e propatile sa mnom kroz sve ove godine, osetio sam da je to to &ndash; krug je zatvoren.&ldquo;Uspesi na terenu pratili su ga do poslednjeg minuta, po&scaron;to je u opro&scaron;tajnom meču uspeo da se upi&scaron;e i u listu strelaca, precizno reagujući u kaznenom prostoru protivnika.&quot;Video sam da lopta ide u stranu i bio sam siguran da će levi bek poku&scaron;ati da je vrati unazad. Trava nije bila previ&scaron;e mokra, znao sam da lopta neće ubrzati i re&scaron;io sam da isprobam sreću. Hvala Bogu, stigao sam do nje. Postići gol na poslednjoj utakmici u karijeri&hellip; Ne može bolje od toga.&ldquo;Karakteristična proslava pogotka na reklamama iza gola evocirala je uspomene na ranije pobede u večitim derbijima, a Natho obja&scaron;njava da je u tom trenutku poslu&scaron;ao savet mlađeg saigrača.&quot;Nisam razmi&scaron;ljao o tome, nisam čak ni sanjao da ću dati gol. Do&scaron;ao sam samo da uživam. Kada sam pogodio i potrčao, Nemanja Trifunović je trčao pored mene i vikao: &lsquo;Gore, idi gore!&rsquo;. Od silnih emocija nisam odmah razumeo &scaron;ta želi, ali kad sam se popeo, shvato sam &ndash; to je to mesto. Prijatelj mi je posle rekao da sam tokom cele karijere imao tu sposobnost da se nađem na pravom mestu u pravom trenutku. Zaista, nisam mogao da tražim ni&scaron;ta vi&scaron;e.&ldquo;Posebno priznanje klub mu je odao organizacijom ostavljanja otiska stopala u betonu, &scaron;to je ceremonija koja je prethodno priređena samo za najveće legende kluba poput Sa&scaron;e Ilića.&quot;To je neverovatno po&scaron;tovanje kluba. Nedavno sam video Sa&scaron;u, on je najveća legenda Partizana. Biti u istoj ravni sa njim u bilo čemu, za mene je ogromna stvar i velika čast.&ldquo;Tokom počasnog kruga i direktnog kontakta sa navijačima na tribinama, iskusni vezista nije skrivao suze, podsećajući na težak period kroz koji je klub prolazio tokom njegovog mandata.&quot;Uvek kažem &ndash; u te&scaron;kim vremenima vidi&scaron; ko su jaki ljudi, ko će ostati i boriti se za ono u &scaron;ta veruje i &scaron;to voli. Lako je skočiti u voz kada ide dobro i kada je uspeh tu, ali da bi istinski cenio uspeh, mora&scaron; da pati&scaron;. Mi smo patili sedam godina, neću da lažem, ali uspeh će doći uskoro. I tada će svi ovi ljudi koji su ostali uz klub biti najsrećniji na svetu. Navijači su pevali &lsquo;Dobro pamtim sve&rsquo;, a ja zaista verujem da oni pamte sve &scaron;to smo pro&scaron;li zajedno.&ldquo;Iako je takmičarski bilans u pogledu osvojenih trofeja ostao ispod očekivanja, pobednički mentalitet i maksimalan angažman na svakom treningu ostali su njegov za&scaron;titni znak.&quot;U svlačionici, pre nego &scaron;to smo iza&scaron;li na moju poslednju utakmicu, rekao sam igračima: &lsquo;Momci, hvala vam na svemu, ali znate me &ndash; ja najvi&scaron;e na svetu volim da pobeđujem. Molim vas da danas pobedimo jer želim da odem kao pobednik&rsquo;. Od prvog trenutka kada sam do&scaron;ao u Partizan, jo&scaron; kod Sava Milo&scaron;evića na prvom treningu, on mi je govorio: &lsquo;Ti si lud, koliko želi&scaron; da pobedi&scaron; u svakoj sitnici na treningu&rsquo;. Mislim da me je upravo taj mentalitet doveo do toga da u 38. godini i dalje igram u velikom klubu i budem dominantan.&ldquo;Nedostatak timskih priznanja u domaćim okvirima bio je izvor velike sportske frustracije, ali i motiv da se borba nikada ne prekine pre vremena.&quot;Nekada je bilo nemoguće uraditi ne&scaron;to vi&scaron;e, ali uvek smo bili tu. Nekada dominantniji, nekada manje, ali uvek uzdignute glave, poku&scaron;avajući da pokažemo &scaron;ta je Partizan. Nije bilo lako, ponekad uđe&scaron; u borbu za koju zna&scaron; da će&scaron; je verovatno izgubiti, ali ipak izađe&scaron; i bori&scaron; se. To je mnogo bolje nego da samo otaljava&scaron; vreme na terenu. Mi smo se borili, gubili, a čovek mora da zna i kako se gubi. Ipak, vratićemo se jači i taj pehar će uskoro biti u na&scaron;im rukama.&ldquo;Govoreći o smeni generacija i promenama u modernom fudbalu, Natho je ukazao na važnost mentalnog sklopa i profesionalnog vaspitanja mlađih igrača.&quot;Dana&scaron;nje generacije su drugačije. Oni ne pate da bi ne&scaron;to dobili, stvari im ponekad dolaze previ&scaron;e lako i to je problem. Tokom svih ovih godina, bilo mi je veoma važno da svakome od njih ostavim neku uspomenu, reč ili postupak. Da sutra kažu: &lsquo;Ovo sam naučio od Natha&rsquo;. Ta strast da pobedi&scaron;, da bude&scaron; najbolji, da svakim danom bude&scaron; bolji &ndash; to poku&scaron;avam da usadim i svojoj deci. Može&scaron; biti tehnički potkovaniji ili fizički jači, ali na kraju ti mentalitet donosi rezultat. Talenat te može dovesti do vrha, ali te tamo neće zadržati. Isto je i sa fizikom. Kada poseduje&scaron; mentalitet da ponavlja&scaron; stvari, da gura&scaron; sebe i ljude oko sebe, to je ono &scaron;to te drži na visokom nivou dugi niz godina. Sećam se prvih treninga sa Rikardom, nismo se jo&scaron; dobro ni poznavali. Vežbali smo zavr&scaron;nicu i počeo sam da se &lsquo;zakačim&rsquo; s njim, vikao sam: &lsquo;Pobediću te!&rsquo;. Posle treninga mi je rekao: &lsquo;Ako budem trenirao sa tobom, postizaću 40 golova po sezoni jer me tera&scaron; napred&rsquo;. To je su&scaron;tina. Čak i kroz &scaron;alu, taj dodatni napor ti pomaže u budućnosti.&ldquo;Identifikacija sa klubom i sredinom u kojoj je proveo značajan deo karijere postala je potpuna, a Beograd je izabrao za mesto daljeg boravka svoje porodice.&quot;Imao sam tu situaciju u PAOK-u, a potom i ovde u Partizanu &ndash; osetio sam povezanost od prve sekunde. Možda je to zbog mentaliteta navijača, ali zaista sam se od starta osećao kao deo kluba. Osećam se kao da sam rođen ovde. Iako sam u klubu bio &lsquo;samo&rsquo; sedam godina, kada uđem u kuću i čujem svoje sinove kako na srpskom pevaju Partizanove pesme, shvatim ko smo mi zapravo. Za mene nije ni&scaron;ta posebno to &scaron;to sam ostajao na događajima sa decom ili navijačima &ndash; to se podrazumeva. Kada si igrač velikog kluba koji ima navijače &scaron;irom Balkana, mora&scaron; da bude&scaron; vi&scaron;e od fudbalera. Mora&scaron; da predstavlja&scaron; tradiciju i istoriju, a deci, koja su budućnost, uvek mora&scaron; da pruži&scaron; vi&scaron;e. Često sam bio u &lsquo;Zemunelu&rsquo; i gledao treninge crno-belih beba. Nekada je dovoljno samo da im pruži&scaron; ruku, vidi&scaron; im osmeh na licu i kako trče kod očeva da im kažu koga su sreli. To su najlep&scaron;i momenti u toku dana i to je na&scaron; posao &ndash; da pokažemo najlep&scaron;e lice Partizana.&ldquo;Kroz godine profesionalizma menjali su se i njegovi modaliteti suočavanja sa porazima, a veliku ulogu u tome imalo je iskustvo igranja sa prekaljenim ruskim internacionalcima.&quot;Ranije, dok sam igrao u Izraelu, kada izgubim &ndash; bio sam &lsquo;mrtav&rsquo; dva dana. Niko nije smeo da mi priđe. Ali u CSKA sam video braću Berezucki, Akinfejeva, Igna&scaron;eviča&hellip; Ljude koji su legende. Oni izgube, daju maksimum, ali čim se utakmica zavr&scaron;i &ndash; okreću list. Već u avionu se &scaron;alite, pijete piće, uživate&hellip; Ali na treningu niko ne daje ni jedan posto manje od maksimuma. To mi je promenilo mentalitet. Kad se zavr&scaron;i, razmislim &scaron;ta sam mogao bolje, kao da mi se film vrti u glavi, a onda gledam &scaron;ta je sledeći korak.&ldquo;Na samom kraju, dosada&scaron;nji zamenik kapitena crno-belih potvrdio je nameru da ostane u strukturama kluba, pod uslovom da njegova nova uloga bude operativna i operativno korisna za dalji razvoj Partizana.&quot;Plan mi je da sa porodicom ostanem u Beogradu. Volimo ovaj grad i ostaćemo ovde bar jo&scaron; godinu dana. &Scaron;to se kluba tiče, siguran sam da ćemo sesti i razgovarati kada se malo slegnu emocije. Verujem da jo&scaron; uvek mogu mnogo da pružim ovom timu i klubu. Želim da radim ne&scaron;to ozbiljno. Ne želim da sedim u nekoj kancelariji samo da bih rekao da sam deo Partizana. Želim da zaista pomažem, da doprinosim na drugoj strani, po&scaron;to na terenu vi&scaron;e ne mogu. Verujem da ćemo naći najbolje re&scaron;enje za sve&ldquo;, zaključio je rezime svoje crno-bele priče Bibars Natho.Srdjan Stevanovic/Starsport

Natho: "Milošević mi je govorio da sam lud" VIDEO

2 Komentari