Njihova borba je inspiracija: Hendikep nije granica

Prvi rve za Proleter, drugi u Mladenovcu i to je, ako njih pitate, najbolje &scaron;to im se u životu dogodilo.Od drugara ih kažu, odvaja jedino činjenica da imaju invaliditet. Damian je slep, a Petar nema deo ruke. Ali, to ih ni na koji način ne sprečava da se uspe&scaron;no bore na strunjači, ali i kroz život.Jedanaestogodi&scaron;nji Petar Radojković član je rvačkog kluba &quot;Ljubomir Ivanović Gedža&rdquo; iz Mladenovca, a njegov trener Milo&scaron; Pitulić, koji uz Slobodana Sretenovića radi sa njim, sa ponosom i osmehom ističe da mu nedostatak &scaron;ake ne predstavlja smetnju na putu ka dobrim rezultatima.&quot;Petar je u klubu dve godine i mogu da kažem da je nedavno, na Prvenstvu Beograda, osvojio bronzanu medalju. To treće mesto je nagrada za posvećenost i odlučnost koju pokazuje na treninzima, tokom kojih se ni po čemu ne razlikuje od drugara&quot;, kaže Radojkovićev trener Milo&scaron; Pitulić.Na pitanje za&scaron;to je odabrao rvanje, Petar u dahu odgovara:&quot;Trenirao sam karate, zatim oti&scaron;ao na fudbal, potom se vratio na karate... Želeo sam da se oprobam u džudou, ali je izbor pao na rvanje i ba&scaron; sam zadovoljan. Mnogo treniramo i ekipa je dobra. Nekad pobedim, nekada izgubim od &scaron;kolskog druga Mihajla, a bez obzira na nedostatak sa &scaron;akom, veliki broj hvatova i bacanja mogu da izvedem. Veoma je zabavno, osim kada mene bace na strunjaču. Pad zna i da boli (smeh), ali sve je to deo borbe i sporta u kojem sam se apsolutno prona&scaron;ao&quot;, priča jedanaestogodi&scaron;nji Petar Radojković, dodajući da mu je rvanje zanimljivije od &scaron;kole.&quot;Nastava zna da bude dosadna, ali sam svestan da je važna. Roditelji i trener Milo&scaron; ne daju da u &scaron;koli posustanem, često govore da i tu mora biti uspeha kao &scaron;to ih ima na strunjači&rdquo;, kaže Radojković.Sa druge strane, Damian Olđe, slepi dvanaestogodi&scaron;nji rvač zrenjaninskog Proletera, kako tvrdi njegov trener Du&scaron;an Popetru, velika je inspiracija svima u klubu.&quot;Pričamo o vaspitanom i svestranom dečaku, koji se pored rvanja bavi i muzikom. Po&scaron;to je potpuno slep, ja kao njegov trener nisam jo&scaron; dozvolio da se takmiči, iako na treningu sve radi kao i ostali, često i bolje. Motivisan je i odgovoran, &scaron;to je važno, ne samo zbog sporta već i života koji će voditi u godinama koje dolaze. Mislim da ima načina da njegov boravak u sportu bude dug i uspe&scaron;an i siguran sam da ćemo se svi potruditi da pronađemo najbolji put&quot;, kaže Popetru i dodaje:Rvački savez Srbije/Privatna arhiva&quot;Veliko po&scaron;tovanje imam za Petra i Damiana, ali i njihove roditelje, jer se nisu predali i odlučili su da se bore. Za mene su oni istinski heroji, jer pre svega imaju hrabrost. Oni su zaista svetao primer koji bi svi trebalo da slede, jer pokazuju da prepreke ne postoje i ne treba da postoje. Takođe, izuzetno sam ponosan i na ovaj na&scaron; sport koji svi mnogo volimo, i ljude koji sa toliko pažnje i posvećenosti rade u rvanju, jer ovim primerima pobeđujemo sve predrasude i ru&scaron;imo berijere kojih ponekad nismo svesni. Rvanje je najstariji sport koji predstavlja iskonsku borbu, a Petar i Damian su za sve nas primeri ko su i &scaron;ta su pravi borci&quot;.Damian, koji je rođen u Francuskoj, napominje da se u rvanju najbolje oseća, ali da ono nije bilo prvi izbor.&quot;U Francuskoj sam trenirao džudo, kratko se bavio plivanjem, ali rvanje je najbolji sport koji sam do sad sreo. Zahvalan sam očevom prijatelju Dragutin Dukiću, biv&scaron;em uspe&scaron;nom rvaču Radničkog, koji me je upoznao sa Vojislavom Trajkovićem, prvim trenerom na&scaron;e reprezentacije. Voja me je uveo u ovaj sport i upoznao sa trenerom Du&scaron;anom. Treniram vi&scaron;e od godinu dana i san mi je da postanem svetski &scaron;ampion&quot;.Damian nema samo sportske ciljeve.&quot;Zanima me muzika. Sviram frulu i pomalo klavir, koji bi voleo da usavr&scaron;im. Za vreme boravka u Francuskoj naučio sam jezik zemlje u kojoj sam rođen, sada učim i engleski. Saglasan sam sa Petrom da &scaron;kola ume biti dosadna, ali ima mnogo toga &scaron;to treba da naučimo i može da nam koristi&quot; zaključio je Damian Olđe.

Njihova borba je inspiracija: Hendikep nije granica

0 Komentari