Tri decenije od Atine – Paspaljev trofej, Saletove trojke, Sašin "poster" i Hrvati VIDEO

Pre tačno tri decenije reprezentacija na&scaron;e biv&scaron;e države, SR Jugoslavije, osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 1995. godine u Grčkoj, a sajt KSS nas podseća na taj istorijski trenutak.Podvig koji je doneo neopisivu radost i satisfakciju ne samo domaćim ljubiteljima ko&scaron;arke i sporta uop&scaron;te, nego i celom na&scaron;em narodu.Svi dobro pamtimo gde i kako smo proveli magičnu noć 2. jula 1995. godine, jer taj veličanstven događaj je bio prekretnica za nacionalnu reprezentativnu ko&scaron;arku, ali je obeležio na&scaron;e živote na poseban način.Kako tek zaboraviti čarobno veče 3. jula i prvi, legendarni doček &scaron;ampiona u Beogradu ispred balkona Skup&scaron;tine Grada.Svemu navedenom prethodio je početak ukidanja sankcija UN prema SR Jugoslaviji, posle tri godine op&scaron;te izolacije, a ublažavanje je krenulo od sporta.Posle tri godine, nesvrgnuti ko&scaron;arka&scaron;ki vladar sveta (1990) i Evrope (1991) vratio se na najveću scenu. On this day in 1995 we won the European ChampionshipThe most brilliant gold medal ever wonNajsjanija medalja ikad osvojena 💪💪💪 pic.twitter.com/wSVLzn9UWc&mdash; Sa&scaron;a Obradovic (@sasaobradovic69) July 2, 2025 Čović o Atini i zlatu iz 1995: &quot;Duda mi je rekao &ndash; Prezidente, dobiće&scaron; najlep&scaron;i poklon za rođendan&quot; VIDEOZahvaljujući, pre svega, ugledu na&scaron;e kraljice igara i diplomatskom daru i agilno&scaron;ću na&scaron;ih ko&scaron;arka&scaron;kih funkcionera.Pro&scaron;iren je broj učesnika EP 1995. godine, organizovane su posebne kvalifikacije u Sofiji, koje su moćnu selekciju Jugoslavije, starog-novog &scaron;ampiona, lansirale ponovo u orbitu.U fantastičnom, trijumfalnom pohodu na samom EP izabranici selektora Du&scaron;ana Ivkovića su ostali neporaženi.Devet mečeva i toliko pobeda zabeležio je jugoslovenski tim posle trogodi&scaron;nje prinudne pauze i izop&scaron;tavanja sa svih planetarnih takmičenja.Bljesnuo je kada je bilo najpotrebnije, zauzeo pripadajuće mesto na evropskom tronu, a tri godine kasnije i na svetskom, takođe u Atini.Posle pune tri decenije, sećanja na prvi atinski podvig ne blede, vrte se i prepričavaju detalji iz igre, kao i oni pored terena. Za početak, spomenućemo dva sportska momenta za anale.U neverovatnom finalu sa Litvanijom, devet trojki Aleksandra Đorđevića, kao i nebeski let Predraga Danilovića preko Arvidasa Sabonisa i zakucavanje lopte u ko&scaron;. Sećamo se i da je jugoslovenska reprezentacija u tom trenutku, kao i narednih godina, imala najjaču spoljnu &quot;belu&quot; liniju na svetu &ndash; Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga.U sećanju za sva vremena je ostao impresivan niz na&scaron;e selekcije na tom istorijskom kontinentalnom nadmetanju, koji je rezultatski izgledao ovako:Grupna faza:Grčka &ndash; Jugoslavija 80:84Jugoslavija &ndash; Litvanija 70:61Italija &ndash; Jugoslavija 74:87Jugoslavija &ndash; &Scaron;vedska 85:58Izrael &ndash; Jugoslavija 59:72Jugoslavija &ndash; Nemačka 92:79Četvrtfinale:Francuska &ndash; Jugoslavija 84:106Polufinale:Jugoslavija &ndash; Grčka 60:52Finale:Jugoslavija &ndash; Litvanija 96:90 Ustvari, ni&scaron;ta nije iznenađujuće, ako se baci pogled na &scaron;ampionski sastav, naročito sa ove vremenske distance, a činili su ga: Žarko Paspalj (kapiten), Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević, Dejan Bodiroga, Vlade Divac, Sa&scaron;a Obradović, Zoran Sretenović, Miroslav Berić, Željko Rebrača, Zoran Savić, Dejan Toma&scaron;ević, Dejan Koturović.Selektor je bio Du&scaron;an Ivković, a asistenti Željko Obradović i Rajko Toroman.Sjajni Đorđević je u finalu postigao 41 poen, od toga devet trojki iz 12 poku&scaron;aja, (3-2 &scaron;ut za dva, 12-9 &scaron;ut za tri, 12-10 slobodna bacanja), a pratio ga je sa 23 poena Danilović, koji je bio najbolji strelac tima sa 17,4 poena u proseku.Ipak, ni činjenica da smo imali najmoćniju spoljnu liniju, uz osvojeno zlato, nije bila dovoljna da novinarski žiri uvrsti nekog od na&scaron;ih asova u najbolju petorku takmičenja.U idealnu postavu su odabrani: Arijan Komazec, Toni Kukoč (Hrvatska), Alberto Ereros (&Scaron;panija), Arvidas Sabonis i &Scaron;arunas Marčuljonis (Litvanija), kome je pripala i MVP titula.Upamtili smo, svakako i druge nepravde, poku&scaron;aj nemoćnih Litvanaca da napuste parket pre kraja finalnog susreta, neprikladno pona&scaron;anje grčke publike na tribinama Olimpijske dvorane u Atini, a i silazak bronzane Hrvatske sa pobedničkog postolja u sred ceremonije dodele medalja&hellip; Međutim, najslađa sećanja dolaze na kraju, kao &scaron;lag na tortu. Najpre, slavlje na&scaron;e ekspedicije na Glifadi, u restoranu i na ulici, zatvorenoj specijalno za tu priliku.Zatim i ono najlep&scaron;e i najvažnije. Ako su 2. jula 1995. godine krunisani evropski prvaci, dan kasnije je &quot;rođeno&quot; kultno mesto za proslavu najvećih uspeha na&scaron;ih sportista. Naravno, čuveni beogradski balkon Skup&scaron;tine grada.Kulminacija se dogodila 3. jula uveče kada su zlatni momci stigli u glavni grad. Beograd i Jugoslavija nisu spavali dve noći, slavilo se do 4. jula ujutru.U svojstvu gradonačelnika Neboj&scaron;a Čović je sa Milenkom Ka&scaron;aninom, gradskim sekretarom za kulturu i saradnicima, ekspresnom brzinom realizovao ideju da ko&scaron;arka&scaron;ki čarobnjaci po dolasku iz Atine pozdrave Beograđane upravo sa balkona Skup&scaron;tine Grada.Snimci veličanstvenog događaja su vrtoglavom brzinom obi&scaron;li planetu, a ostalo je istorija.Tako je počela slavna tradicija proslave srpskih sportskih podviga, koja se ponosno neguje i čuva.San svih na&scaron;ih sportista.

Tri decenije od Atine – Paspaljev trofej, Saletove trojke, Sašin "poster" i Hrvati VIDEO

1 Komentari