Srbi "beže" u Ameriku – šta se dešava sa košarkom?

Sve če&scaron;će se ovih dana može čuti da neko od mladih srpskih ko&scaron;arka&scaron;a odlazi u NCAA i da će igrati koledž ko&scaron;arku, pa se veliki broj ljudi pita zbog čega je to postalo toliko popularno.Ukratko rečeno, zbog novca. Niko u Evropi neće mladom ko&scaron;arka&scaron;u dati toliku količinu novca, odgovornosti i prostora za igru koliko će imati u NCAA.Ni tamo nije ba&scaron; sve &quot;med i mleko&quot;, ali otkako se pojavio NIL, ko&scaron;arka, kao sport, se prilično promenila.Veliki broj srpskih igrača je na koledžu, imamo ljude poput Stefana Todorovića na Peperdinu, Filipa Skobalja na Ilinois-Čikagu, Milo&scaron;a Ilića na Lojoli, Matiju Belića na Vajomingu, Viktora Mikića u &scaron;ampionskoj Floridi, Savu Drezgića na Džordžiji, Filipa Borovićanina na Nju Meksiku, Lazara Stefanovića na UCLA... Spisak je dugačak.I od naredne sezone će ih biti jo&scaron; vi&scaron;e: Aleksa Dimitrijević (Partizan) ide na Krejton kako stvari stoje, a tamo će mu saigrač biti i Fedor Žugić (Budućnost).Ilinois će imati &quot;Ex-Yu&quot; imperiju dogodine. Tomislavu i Zvonimiru Ivi&scaron;iću će se pridružiti David Mirković i Mihailo Petrović, a čini se da bi i Andrej Stojaković mogao tamo.Timotej Malovec će otići na Univerzitet Majami, dok je Andrija Jelavić odabrao Kentaki, dok se čini da je Andrej Kostić (Crvena zvezda) odabrao Kanzas Stejt za narednu destinaciju. ABA/SC derbi/Filip Roganović &quot;Para vrti gde burgija neće&quot; &ndash; &scaron;ta je to NIL?Pitanje koje se jako često sreće je &scaron;ta to zapravo znači &quot;NIL&quot;.&quot;NIL&quot; je skraćenica za &quot;name, image and likeness&quot;, odnosno ime, lik i imidž. Ovaj pojam se odnosi na zakonsko pravo pojedinca da kontroli&scaron;e kako se koristi njegov identitet &ndash; posebno u komercijalne svrhe.Dugo su američki univerzitetski sportisti bili zabranjeni da zarađuju na svojoj popularnosti potpisivanjem za univerzitetske timove i automatski su se odricali svojih NIL prava. Međutim, pre tri godine do&scaron;lo je do velikih promena: kombinacija novih pravila NCAA i zakona u vi&scaron;e saveznih država omogućila je studentima sportistima da povrate ta prava.Od tada, oni mogu potpisivati sponzorske ugovore, reklamirati proizvode, pojavljivati se u promotivnim kampanjama i zarađivati na dru&scaron;tvenim mrežama &ndash; sve zahvaljujući svojim NIL pravima. BlueSkyImage/ShutterstockKo nadgleda NIL ugovore?Nadgledanje NIL ugovora je kombinacija &scaron;kolskih pravila i državnih zakona. U državama koje nemaju konkretne propise, NCAA prepu&scaron;ta univerzitetima da sami defini&scaron;u pravila za svoje sportiste.Uobičajeni zahtevi koje &scaron;kole postavljaju uključuju:- Da sportisti moraju da dobiju poslovnu obuku ili savet pre nego &scaron;to sklope ugovor- Zabranu promovisanja određenih proizvoda (npr. alkohola, duvana, kladionica)Cilj državnih zakona uglavnom je da spreče kori&scaron;ćenje NIL ugovora kao mamca za regrutaciju novih igrača.&Scaron;kole ne smeju direktno plaćati sportistima, ali pravna siva zona se javlja kada se u priču ume&scaron;aju donatorski klubovi (booster clubs).U nekim državama je nejasno koliko daleko ti klubovi smeju da idu u podr&scaron;ci igračima, &scaron;to otvara prostor za potencijalne zloupotrebe.&Scaron;ta je, sad, pa, &quot;booster club&quot;?Ne brinite, sve ćemo objasniti.Booster klubovi (ili donatorski klubovi) su organizacije povezane sa univerzitetima, koje okupljaju bogate pojedince, biv&scaron;e studente i druge sponzore koji finansijski pomažu sportske programe &scaron;kole.Zvanično, booster (donatorski) klubovi doniraju novac univerzitetu ili atletskom odeljenju &ndash; za opremu, infrastrukturu, stipendije itd.U praksi, naročito sada u eri NIL-a, mnogi booster klubovi formiraju tzv. &quot;collectives&quot; &ndash; nezvanične organizacije koje prikupljaju novac i sklapaju NIL ugovore direktno sa sportistima, za promociju, reklame, nastupe na događajima i slično.Iako &scaron;kole ne smeju direktno plaćati sportistima, neki booster klubovi u su&scaron;tini to rade &quot;umesto &scaron;kole&quot;.U državama sa slabim regulacijama, collectives postaju alat za regrutaciju &ndash; obećavaju NIL ugovore već tokom procesa dovođenja igrača, &scaron;to je u suprotnosti sa osnovnom idejom NIL-a.Ukratko: Donatorski klubovi su posrednici između novca i sportista i u teoriji rade za podr&scaron;ku &scaron;kolama, ali u praksi često guraju granice legalnog i etičkog u college sportu. phanurak rubpol/ShutterstockEvo primera kako funkcioni&scaron;e jedan NIL &quot;collective&quot; &ndash; koristićemo primer sa Misisipija i čuvenog &quot;Ole Miss&quot; univerziteta.The Grove Collective je zvanični NIL collective Univerziteta Mississippi (poznatog kao Ole Miss), koji podržava sve atletske timove, ali je posebno fokusiran na američki fudbal i ko&scaron;arku.&quot;Ako hoćemo da osvojimo SEC diviziju, prvo moramo da osvojimo NIL&quot;, rekao je izvr&scaron;ni direktor Ol Mis,Voker Džons.The Grove Collective, NIL kolektiv Univerziteta Mississippi (poznatog kao Ole Miss), osnovan je 2022. godine.Iako funkcioni&scaron;e kao nezavisna kompanija, kolektiv blisko sarađuje sa sportskim odeljenjem univerziteta. U prvoj godini rada uspeo je da prikupi vi&scaron;e od deset miliona dolara kroz donacije navijača i korporativne ugovore.Poznat je po atraktivnim NIL paketima, a pojedini fudbaleri su potpisali individualne ugovore vredne i preko 100.000 dolara godi&scaron;nje. Model rada The Grove Collective-a zasniva se na podr&scaron;ci donatora i sponzora, uglavnom biv&scaron;ih studenata i vatrenih navijača, koji svojom finansijskom pomoći dobijaju razne privilegije, kao &scaron;to su ekskluzivni događaji, direktan pristup sportistima i VIP pogodnosti.Sportisti zauzvrat potpisuju ugovore sa kolektivom i koriste se u marketin&scaron;ke svrhe, od promocija i prisustva na događajima, do nastupa na dru&scaron;tvenim mrežama i u reklamnim kampanjama.Iako formalno ne učestvuju u procesu regrutacije, The Grove Collective otvoreno poručuje da vrhunski talenti koji izaberu Ole Miss mogu da računaju na značajne NIL pogodnosti. Shutterstock/gopixaOtkako su studenti-sportisti u SAD-u dobili pravo da zarađuju na osnovu svog imena, slike i lika (NIL &ndash; Name, Image, Likeness), otvorena je potpuno nova era u univerzitetskom sportu. Danas sportisti sklapaju raznovrsne ugovore &ndash; od lokalnih biznisa do globalnih brendova.Sve to čeka i srpske sportiste. Setimo se samo da je Savo Drezgić dobio 500.000 dolara da ode na Džordžiju, da je UCLA prvi istupio i platio 1.000.000 dolara &scaron;panskom super-talentu Adaju Mari.Andrija Jelavić u Kentakiju ima milionski ugovor, a trener Dejvid Sisk je objavio spisak svih primanja u Kentakiju i Jelavić će biti osmi na listi najplaćenijih.Dvojica ispred njega će imati čak 3.500.000 dolara, a jedan će imati pola miliona manje. Kentaki Vajldketsi će naredne sezone imati najveći budžet u istoriji koledž ko&scaron;arke sa ukupnim platama od 20.600.000 dolara.Andreja Kostića na Kanzas Stejtu čeka čak 2,5 miliona dolara prema nekim izvorima. Srđan Stevanović/Starsport&Scaron;ta to znači za srpsku ko&scaron;arku?To, trenutno, niko ne zna. Ono &scaron;to se sa sigurno&scaron;ću može reći je da niko neće mladom igraču dati 500,600, 700.000 dolara i vi&scaron;e, pa je kristalno jasno zbog čega se koledž bira.Nekada je jedina motivacija odlaska u NCAA bila fakultetska diploma sa svetski priznatih univerziteta, mogućnost studiranja i rada u Americi kao i &scaron;ansa da kroz sport mladi ljudi obezbede bolju budućnost, ako ne i ugovor u nekom velikom klubu.Sada su finansije glavna stavka i to vi&scaron;e niko ne krije.Iako su to mladi ljudi i oni gledaju da finansijski obezbede sebe, svoju porodicu i bliske ljude i samim tim je logično da će odabrati ovakav put.Kada pogledamo stanje u srpskoj ko&scaron;arci, treba biti surovo iskren pa reći da stvari nikako nisu dobre. Mlađe kategorije su nekada i potpuno zapostavljene i ne vodi se računa o tome kako bi trebalo.Kada igrač napuni 18 godina i postane senior prepu&scaron;ten je sam sebi. U Srbiji ne postoji sredina za razvijanje mladih igrača i o tome sam već pisao. Peđa Milosavljević/Starsport Mega je nekako prihvatila taj francuski sistem, privukli su pažnju raznih NBA skauta, ali toj deci nije lak&scaron;e da ostave dublji trag samo su če&scaron;će na radaru i nekako zafali taj iskorak.Francuzi, za razliku od Srbije, imaju mnogo &scaron;iru bazu talentovanih igrača i realnije je da se neko talentovan tamo pojavi i iskoči iz mora ostale dece nego u situaciji u kojoj je Srbija.&Scaron;panci imaju sličan problem, čak su odlučili i da naturalizuju Lorenza Brauna kako bi igrao za reprezentaciju &Scaron;panije iako nema nikakvih dodirnih tačaka sa &Scaron;panijom.Litvanci, poput Srbije, odolevaju ovom trendu naturalizacije i bore se koliko mogu sa onim &scaron;to imaju. Klupska ko&scaron;arka je drugačija, nije kao reprezentacija, tu je manje-vi&scaron;e isto da li ste doveli domaćeg ili inostranog ko&scaron;arka&scaron;a ukoliko nije ponikao u va&scaron;oj &scaron;koli ko&scaron;arke.Izraelci su u mlađim kategorijama znali da naprave rezultat, viđali smo ih i na juniorskim turnirima Evrolige i na kampovima u Trevizu, ali retko kada u seniorskoj ko&scaron;arci naprave iskorak.Sve je ređe i ređe da neko ponikne u jednom klubu i da se kroz godine i selekcije izbori za prvi tim. Godinama je Huan Nunjes važio za najvećeg &scaron;panskog talenta, bio dominantan na &scaron;ampionatima Evrope i Sveta, a prve seniorske korake nije napravio u Realu već u nemačkom Ulmu. Vatroslav Hladny/StarsportVideli smo ga i ove sezone u Barseloni i koliko je &scaron;ansi dobijao, a isto je i sa mladim igračima Real Madrida poput Huga Gonzalesa koga čeka odlazak u NBA ovog leta.Ako mladi i talentovani igrači koji su projektovani za prvu rundu NBA drafta ne dobijaju &scaron;ansu, ko će je dobiti?Da se vratimo na Srbiju. KLS je, recimo, krovna ko&scaron;arka&scaron;ka liga na&scaron;e zemlje i uz svo dužno po&scaron;tovanje ne liči na ne&scaron;to ozbiljno.Sada je već javna tajna da igrači &quot;slu&scaron;aju kladionice&quot; i da neki od toga i žive znajući da finansijska situacija u klubu nije dobra, videli smo i kako je tužila&scaron;tvo reagovalo i koliko je igrača uhvaćeno i suspendovano i to nikako nije dobro.ABA liga je trenutno najbolja ko&scaron;arka&scaron;ka sredina u regionu. Ni Srbija ni niko drugi ne bi mogao da oformi kvalitetno i kompetitivno ko&scaron;arka&scaron;ko takmičenje u ovom trenutku jer jednostavno nema s čim.Kako sam gore i naveo, talentovani ko&scaron;arka&scaron; nije kru&scaron;ka da se može ubrati sa drveta. Domaćih igrača je na trži&scaron;tu sve manje i konkurencija u Evroligi ih je prirodnom selekcijom odstranila. Peđa Milosavljević/StarsportProsek godina ekipa u svim ligama redovno skače, a pogledajmo samo da je Olimpijakos najstarija ekipa Evrolige sa prosekom 30,13 godina, da je prosek godina u Crvenoj zvezdi 30,6 godina i da je Partizan treća najmlađa ekipa Evrolige sa prosekom 26,7 godina gde najstariji igrač ima 33 godine i zove se Brendon Dejvis.Videli smo koliku su &scaron;ansu dobili Mitar Bo&scaron;njaković, Aleksa Dimitrijević i ostali, ali kako sam već naveo ni u drugim sredinama situacija nije drugačija jer su ovi momci isuvi&scaron;e neiskusni za zahteve Evrolige, a sistem nije postavljen tako da je prijateljski nastrojen prema njima.Onaj koji dobije &scaron;ansu da se progura do NBA može se smatrati srećnikom, pa se zbog toga mahom prihvata odlazak u NCAA.Glavna stavka, definitivno, jeste novac. Ipak, ima tu i do stanja stvari da je mladim momcima važno da igraju, a da im tamo uglavnom obećavaju glavne uloge i dosta minuta.Imamo tu i drugu stranu medalje i situaciju koja je zadesila Filipa Borovićanina. Trenutno je na Nju Meksiku, ali, kada je oti&scaron;ao u Ameriku bio je član Arizone.Za gotovo nekoliko meseci je Borovićanin pre&scaron;ao put od najtalentovanijeg srpskog igrača i momka kome predviđaju veliku karijeru do samo jo&scaron; jednog istro&scaron;enog talenta koji sedi na tribinama i čeka transfer portal da promeni sredinu. ProfimediaI nije tu samo do igrača. Videli smo da je Džon Kalipari posle decenijskog staža u Kentakiju brzo napustio Vajldketse po dolasku NIL pravilnika, da je živa legenda Toni Benet oti&scaron;ao u penziju i da nije jedini koji tako razmi&scaron;lja.Transfer portal i NIL imaju dosta pozitivnih, ali i negativnih strana. Timovi se menjaju na godinu dana, niko ne zadržava sredinu i rad sa velikim brojem trenera i saigrača može lako biti mač sa dve o&scaron;trice.Svima je samo uspeh na umu. Gleda se da se zaradi &scaron;to je pre moguće i da se onda iz drugog ugla posmatra razvoj situacije, pa se igrač i ne krivi jer je stavljen u takav položaj. Nateran je da bude sebičan.Ući u finansijski rat sa NCAA je glupo i neodrživo. Niko u Evropi ne bi mogao da plati to &scaron;to bi neko od Amerikanaca mogao da plati, tako da se ta opcija ni ne uzima u obzir.Dolazak NBA u Evropu bi dodatno pogor&scaron;ao stvari. Čini se da je njima potrebna nova razvojna liga jer od G lige ne mogu da dobiju ono &scaron;to traže, a ekspanzija evropskih igrača na najjačoj sceni otvorila im je horizonte.Veliki broj ovda&scaron;njih igrača već godinama ide u NCAA, ali to su uglavnom oni koji nisu mogli da pronađu mesto u nekom timu ili oni koji su veoma talentovani pa žele da budu bliži NBA.NIL i transfer portal će ih dodatno približiti jer se očekuje da s godinama koje dolaze sve vi&scaron;e igrača ode u Ameriku. Ma kako vam zvučalo, evropski igrači su jeftiniji od Amerikanaca.Produkcija bilo kog spomenutog mladog igrača u ovom tekstu će prevazići dobijeni novac i američka deca u istom ko&scaron;u dobiće znatno veće sume novca od univeriteta.I to je problem koji je prisutan u dru&scaron;tvu &ndash; efekat jeftinije radne snage. Svako želi vi&scaron;e sa manje novca i tu nema ni&scaron;ta čudno ni ni&scaron;ta novo.Ruke su nam vezane. Novac diktira sve.Stefan Nikolić

Srbi "beže" u Ameriku – šta se dešava sa košarkom?

13 Komentari