Najluđa priča u istoriji OI VIDEO

Da bismo vam ispričali zbog čega je Erik Musambani poznat, odnosno zbog čega je dobio nadimak Erik Jegulja, moramo da se vratimo u 2000. godinu.

Do Igara u Sidneju Erik nikada u životu nije video olimpijski bazen (od 50 metara). Uprkos tome, on je došao na Olimpijske igre – i ne samo to, već je bio najbolji u svojoj kvalifikacionom grupi.

On je krenuo da trenira plivanje osam meseci pred odlazak u Sidnej, a spremao se i na jezeru i jednom bazenu dugačkom svega 12 metara u hotelu. Još nije mogao ni da dođe kad je hteo, već samo u pet ujutru.

Uprkos ovako intenzivnom treningu, Musambani nije ni imao vreme dovoljno da učestvuje na OI, ali je dobio specijalnu pozivnicu od organizatora namenjenu zemljama u razvoju koje nemaju adekvatne uslove za trening.

Došao je Erik Jegulja u Sidnej, ali je naravno bio lošiji od konkurencije. Daleko, daleko lošiji.

Poređenja radi, Piter van den Hugenband je bio najbolji plivač u Erikovoj konkurenciji, 100 metara sobodnim stilom, sa vremenom od 48.30. Musambaniju je bilo potrebno skoro duplo više da završi trku (1.52.72).

"Poslednjih 15 metara je bilo baš teško", rekao je Musambani, koji je postavio najgore vreme u istoriji Olimpijskih igara.

Međutim, sudbina takva kakva je, donela je Eriku Jegulji pobedu u svojoj kvalifikacionoj grupi, jer su preostala dva takmičara diskvalifikovana, pa je pobedo bez borbe – iako je bio najgori u istoriji!

Nakon ovog (ne)uspeha u Sidneju, Erik je nastavio da pliva. Uspeo je da lični rekord svede ispod jednog minuta, ali zbog problema sa vizom nije učestvovao na Igrama u Atini 2004. godine.

U međuvremenu je učestvovao na Svetskom prvenstvu u plivanju 2001. kada je u trci na 50 metara završio 88. od 92 takmičara, postavivši novi rekord Ekvatorilajne Gvineje. Ujedno je bio prvi čovek koji je učestvovao na tom takmičenj u istoriji te zemlje.

Nije ga bilo ni na OI 2008, a u martu 2012. je postavljen za glavnog trenera plivačkog tima svoje zemlje.