"Da smo izgubili od Hrvata, ne bi nas oprali ni Dunav ni Sava" VIDEO

Bilo je to 2012. na Evropskom prventvu organizovanom upravo u Beogradu, kada su srpski rukometaši stigli do poslednjeg odličja.

Tada je zlato u finalu "ukrala" nezaustavljiva Danska sa Mikelom Hansenom u najboljim godinama, ali se i dan danas priča o pobedi u polufinalu protiv Hrvatske.

Čutura je bio nosilac te reprezentacije i "iks-faktor", ali tek sa 37 godina, pošto je svoj vrhunac u karijeri doživeo vrlo kasno.

"Bio sam u Španiji, išli smo negde van Leona na meč. Tu noć pred utakmicu bio je vikend i poziv se desio negde u 12 noću ili 1 ujutru. Poruka je bila: 'Pozdrav, ovde Veselin Vuković, možemo li da se čujemo?' Ja sam pretpostavio, ali to je bila nedelja, a u ponedeljak do osam ujutru je morao da pošalje konačan spisak. Pozvao je, pitao je, a ja sam rekao: 'Vuče, nema potrebe da me pitaš uopšte. Pakujem se i dolazim!'", rekao je Čutura za "Mondo" i nastavio:

"Nisam očekivao poziv jer sam ga uvek očekivao i uvek sam otpadao na kraju. Svaki trener ima neku viziju, tako je i Vuković. Nikada ja konkretno nisam pitao zašto ja, bllo mi je bitno da sam tu. Biti između Vujina i Moše Ilića koji su znaš kakvi igrači nije lako. Sad staviti tu nekog neiskusnog... Tu je trebao više neki karakter koji će nekako oni da čuju, respektuju. Neko ko će biti tu da poveže redove. Ja sam, iako sam imao 37 godina, bio u punoj snazi, jako sam se dobro osećao i mogao sam to da iznesem. Ispostaviće se da je to stvarno bio pun pogodak".

Čutura ističe da je igranje pred domaćom publikom bio dodatan teret i pritisak za igrače.

"Ma kako nije! Ogroman pritisak, pogotovo što smo igrali protiv Hrvatske u polufinalu. Za naš narod za državu je to bitno, mada mi to tako nismo gledali. To su bili naši saigrači, sa trojicom sam igrao u Leonu. Mi smo tako i vaspitani, to uopšte nema veze, ali pritisak čitave nacije, ljudi, prijatelja... To da smo izgubili ne bi nas oprali ni Sava ni Dunav! Mada takav je bio naboj, da se igralo tri dana mi tu utakmicu ne bi izgubili. Bez obzira što prvo poluvreme nismo bili to mi. Malo nas je stegao pritisak, nismo dobro ušli u utakmicu, golman Stanke nije bio na nivou... Drugo poluvreme smo se resetovali, rekli: 'Ljudi igramo polufinale, igramo pred punom Arenom, to ne može ovako!'"

Tada se desila i jedna krajnje bizarna scena, kada je neko sa tribina bacio predmet u teren i pogodio Žarka Šešuma.

"Na poluvremenu protiv Hrvata! Kada smo išli u onaj tunel neko je bacio mali, oštar predmet i pogodio ga direkt u oko. I to je odigralo ulogu. Kolega, bitan šraf, koji je uvek pravio razliku kad uđe... Da ostaneš bez njega... Ne kažem da je dobro što se to desilo, ali je bio dodatni motiv da uđemo u drugo poluvreme i da drugačije to odigramo."

Seća se jednog od odlučujućih pogodaka koji je dao u toj utakmici.

"Tako je, sa drugog pivota. Loše sam je primio, sećam se da sam je samo bacio u gol. Tu se malo publika i digla, adrenalin se podigao, tu smo se odlepili na više od dva i održavali smo to do kraja", poručio je Čutura.