Crnoglavac o dolasku u Partizan: "Nijednog trenutka se nisam pokajao"

S obzirom na to da je već bio dogovoren transfer tadašnjeg levorukog beka i najboljeg strelca tima Uroša Kojadinovića u francuski Tuluz, u crno-belom taboru tragalo se za novim liderom, a vrlo brzo ispostavilo se da su stručni štab i uprava napravili odličan izbor.

Na pet odigranih utakmica u Super rukometnoj ligi Crnoglavac je postigao 43 gola, uz procenat šuta 67% i prosek od 8,6 pogodaka po meču.

Ovaj učinak stavlja ga na vrh liste strelaca domaćeg prvenstva, a čak 14 puta zatresao je mrežu Vojvodine u Novom Sadu, u trijumfu našeg tima 28:30.

Odluka da se vrati u domovinu i iz rumunskog Fokšanija pređe u Partizan AdmiralBet došla je posle dugog razmišljanja i oporavka od teške povrede.

Pedja Milosavljevic/Starsport ©

"Tokom moje poslednje sezone u Rumuniji desila se, nažalost, ta povreda. Bio sam preopterećen i shvatio sam da više ne mogu da izdržim taj ritam. Operisan sam u Srbiji i tu sam odradio kompletan proces oporavka. Kontaktirao me je najpre trener Marko Isaković i rekao da se Partizan interesuje za mene, a ubrzo sam dobio poziv i od Đorđa Ćirkovića, sa kojim sam započeo pregovore. Preneo mi je ambicije kluba i meni se svidela ideja da zaigram za tim koji naviijam", istakao je Crnoglavac na početku razgovora.

Za 32-godišnjeg Kraljevčanina bilo je važno da pronađe kompromis između profesionalne karijere i želje da ćerkica Jana odrasta u Srbiji, a to je oblačenjem crno-belog dresa i ostvario.

"Nijednog trenutka se nisam pokajao što sam se vratio u svoju zemlju. Uživam ovde sa porodicom i imamo sve što nam je potrebno da budemo srećni. Želeo sam da se vratimo kući, da mi dete odrasta sa mojim narodom, a supruga me je, naravno, podržala u tome".

Desni bek Partizan AdmiralBet-a priznaje da u Rumuniji nije bilo lako uskladiti porodičan život sa klupskim obavezama.

"U momentu kada sam se povredio u Fokšaniju, imao sam na stolu ponudu kluba da produžimo saradnju na bar još jednu sezonu. Nisam hteo da žurim, u fokusu mi je bio oporavak i da vidim kako će moje koleno podneti operaciju i sve ono što dolazi posle. Međutim, moram da priznam da je razmišljanje o porodici u velikoj meri uticalo na moju odluku. U Rumuniji se dešavalo da zbog rasporeda prvenstva i kupa po deset dana budemo na putu, a supruga je za to vreme bila sama sa ćerkom. Najvažnije mi je bilo da ona ima srećno detinjstvo, a tamo joj je zbog jezika bilo teško da se igra sa drugom decom. To je svakako bio jedan od bitnijih razloga da se vratimo u Srbiju".

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

Sada kada su konačno među svojima, porodica Crnoglavac trudi se da slobodno vreme provodi u igri i šetnji parkovima.

"Usled klupskih obaveza, nemam zaista vremena za neki hobi, već slobodno vreme provodim sa suprugom i ćerkom. Kada je lepo vreme, napolju smo, u nekoj šetnji ili na igralištu, a kada je loše, onda odemo u igraonicu. Svakako, sve slobodno vreme je posvećeno Jani".

Nikola se trudi i da svom saigraču Saidu Heidariradu, koji je takođe prethodnih sedam godina igrao u Rumuniji, bude dobar domaćin i da mu se nađe u pomoći kad god je to potrebno.

"Said mi je komšija, živimo zgrada do zgrade. Za sada komuniciramo na rumunskom, ali učim ga srpski jezik. Razumem sve kroz šta prolazi kao strani igrač i trudim se da mu se nađem u svakoj situaciji. Supruge nam se takođe druže, a pored njega, koji mi je bio rival u Rumuniji, poznajem od ranije i Marka Vasića, Nemanju Ratkovića i Luku Arsenića. Bili smo saigrači u Jugoviću, dok se sa Nemanjom Obradovićem poznajem iz reprezentacije. Imamo sjajan tim i odlične momke, ne bih nikoga posebno izdvajao".

A kada se svetla u hali upale i dođe trenutak da se istrči na teren, Nikola Crnoglavac je igrač koji odiše mirnoćom i sigurnošću, dok istovremeno ima želju za dokazivanjem kao prvog dana.

"Uvek težim ka tome da utakmicu odigram na maksimalnom nivou i da posle mogu mirne glave da kažem da sam uradio sve što sam mogao. Tako igram, poštujem svakog protivnika i uvek sam maksimalno fokusiran za sebe i svoju ekipu. Sa godinama dolaze mirnoća i hladnokrvnost u trenucima kada je to potrebno, ali sam uvek na teren izlazio sa velikom željom. Ta želja se, naravno, povećala posle duge pauze zbog povrede, ali to sam ja, takvog sam karaktera. Trudiću se da i u nastavku opravdam svoju ulogu u timu i nadam se da ćemo Partizanu vratiti šampionski pehar".

Posle pet odigranih kola u Super rukometnoj ligi crno-beli imaju maksimalan učinak. Najpre je savladana Vojvodina, potom se slavilo u večitom derbiju, a onda su nadigrani Vranje, Dinamo i Metaloplastika. Težak raspored, ali mnogo motiva da se pokažu kvalitet i zrelost i zadrži prvo mesto na tabeli. Na redu je evropska odiseja, koju naš tim započinje protiv Beršema iz Luksemburga.

"Samim tim što smo napravili brejk u Novom Sadu, stavili smo i pritisak na svoja leđa. Nemamo pravo na kiks, ali ne dozvoljavamo da nas to poremeti. Već u decembru se ponovo sastajemo sa Vojvodinom i moramo biti još bolji i spremniji za taj duel. Imali smo oscilacije u pojedinim mečevima, ali još uvek nismo izgubili poluvreme u domaćem prvenstvu. U subotu započinjemo takmičenje u Evrokupu i nadam se da ćemo, kao i do sada, imati veliku podršku navijača. Želim da im se zahvalim što su nas bodrili i bili naš osmi igrač u dosadašnjim utakmicama, a želja svih nas je da, kao i pre nekoliko godina protiv istog rivala, Partizan ima podršku u Luksemburgu", poručio je Crnoglavac.