Ledeni čovek

Odluka Bjorna Borga da se penzioniše sa samo 26 godina šokirala je sve – i ostala enigma sve do danas, 40 godina kasnije.

Zašto je to učinio? Zašto se nije borio, poput recimo Rodžera Federera? Zašto se nije vratio jači? Koji "demoni" su besneli u njemu? – pitali su se i pitaju teniski zaljubljenici širom sveta.

Kraj je bio neočekivan, ako se pogleda momenat prekida karijere.

Borg je sedamdesetih godina dominirao kao niko nikada do tada u muškom tenisu. Osvojio je šest titula na Rolan Garosu i pet na Vimbldonu.

Njegova univerzalnost je opčinjavala. Prilagođavao se tako da prvo razbije sve na šljaci, koja je bila sporija nego danas, a potom koju nedelju kasnije, uništi rivale u Londonu, na podlozi koja je znatno brža od ove sada.

Australijan i US open nikada nije osvojio, dok je u Dejvis kupu, kada je ovo takmičenje nešto značilo, u periodu od 1973. do 1980, ostvario 33 uzastopne pobede.

Borg je imao vrhunsku, beskompromisnu igru, a u sport je uneo do tada neviđeni profesionalizam.

Trenirao je po pet sati dnevno, što mu je pomoglo da se nikada ne oseća umorno na mečevima.

Bio je smiren, hladnokrvan, preteča Federera. Ne čudi što mu je nadimak "Ledeni čovek" ili "Ledeni Borg".

Legenda kaže da mu je puls u fazi mirovanja bio 29 sekundi, poput kita. Ali, Bjorn nije oduvek bio takav.

Kao mali je imao opasnu naravan, a sa 12 godina bio je suspendovan na šest meseci u Švedskoj zbog ispada na terenu.

Toga je promenilo i od tada je odlučio da svoje emocije drži pod kontrolom.

Postao je pomalo opsesivno-kompulsivan, nešto poput Nadala danas. Bio je sujeveran u pogledu rutina: uvek isti ormarić, broj peškira, nema brijanja tokom turnira, ma koliko on trajao itd.

🌱 Evergreen Moments at the US Open

In 1973, a 17-year-old 🇸🇪 named @bjornborg upset No. 3 Arthur Ashe in his first US Open main draw. pic.twitter.com/WkTFJnR3d0

— US Open Tennis (@usopen) July 13, 2020

Teško je reći gde je Borg veća legenda, u Bulonjskoj šumi ili na Ol-Ingland klabu.

Čini se u Parizu, gde je drugi najtrofejniji teniser u istoriji sa šest trofeja. Tu je postao i najmlađi osvajač Grend slema ikada, sa nepunih 18 godina.

Borg je sa samo 15 godina postao član Dejvis kup reprezentacije Švedske. Sa 17 je već igrao na profesionalnim turnima, a prvi koji je osvojio bio je u Oklendu. Pored ovog, podigao je trofej u Londonu, Sao Paulu i Rimu.

Na Rolan Garos je te 1974. stigao kao treći nosilac i ol-raund igrač, kojeg su krasili ubitačan forhend i sjajan dvoručni bekhend.

Do finala je preživeo čak tri meča u pet setova, da bi u samom meču za trofej imao zaostatak od 2-0 u setovima. To ga nije sprečilo da preokrene na fenomenalan način – dopustivši rivalu Manuelu Orantesu samo dva gema do kraja susreta.

Treba reći da tadašnji prvi reket sveta Džimi Konors nije igrao te, kao ni tri naredne godine na Rolan Garosu.

Organizatori su mu 1974. zabranili učešće zbog potpisanog ugovora sa "World Team Tennis", da bi potom Amerikanac sam bojkotovao Pariz.

#OTD in 1980: "The greatest tennis match of all time"

Mats Wilander reflects on Bjorn Borg v John McEnroe in the 1980 Wimbledon final 🎾🇬🇧 pic.twitter.com/Ivx29Is6mf

— Eurosport UK (@Eurosport_UK) July 5, 2020

Iz istog razloga, nakon odbranjene titule, Borg nije učestvovao u Parizu 1976. i 1977. Jednostavno, "World Team Tennis" turneja je bila isplativija u finansijskom pogledu.

Vratio se 1978. godine i ponovo osvojio Otvoreno prvenstvo Francuske. To isto je učinio u naredna četiri navrata.

Uz to, pridodao je i pet uzastopnih Vimbldona u periodu od 1976. do 1980. godine. Na Australijan openu najdalje je dogurao do trećeg kola 1974, dok je u Njujorku igrao četiri finala, ali nije mu se dalo…

Naročito zanimljivo je bilo u poslednjem pokušaju 1981, kada je Borg poražen od velikog rivala Džona Mekinroa.

Pre duela za titulu, ali i u polufinalu, Borgu je anonimni muškarac pretio smrću zbog čega je imao konstantnu pratnju policije.

Tu je i širi kontekst ovog meča na US openu. To je bio poslednji veliki turnir igran sa standardnim drvenim reketima.

Pojavili su se i novi, veći reketi, od drugačije materijala, koji su zahtevali i velike promene u igri, načinu udaraca, kretanju.

Izgleda da Borg nije imao volje za promene – i godinu dana kasnije, izgubivši želju za tenisom, odlučio je da ga napusti, na zaprepašćenje svih.

Borg je tokom 11-godišnje karijere imao dvojicu glavnih rivala, Amerikanaca, Džimija Konorsa i Džona Mekinroa.

Sa prvim, koji je četiri godine stariji, ima pozitivan skor (15-8), od čega na Grend slemovima ima 5-3, a u finalima 8-5.

Konors je slavio u šest od prvih sedam međusobnih duela, a uspeo je i da okonča niz od 43 uzastopne pobede I to u finalu US opena 1978. Ipak, poslednji njihov duel, u polufinalu Njujorka, pripao je Šveđaninu.

Čini se da je, ipak, mnogo veće rivalstvo bilo između Borga i Mekinroa, jedno od najvećih u istoriji ovog sporta.

Sastali su se 14 puta, a učinak je polovičan, 7-7. Igrali su od Stokholma 1978. do US opena 1981. Borg je vodio 7-4 u pobedama, ali ga je Mekinro u poslednja tri susreta savladao.

Bjornu se najviše zamera prerana penzija i činjenica da nikada nije osvojio titulu u Melburnu i Njujorku.

Ali, kada se pogleda šta je sve postigao tokom tako kratke karijere, svakako ga možemo svrstati uz najveće igrače ikada – Đokovića, Federera, Samprasa, Konorsa, Lendla, Agasija, Bekera, Edberga, Nadala.

Upravo su se sporenja oko toga ko je "kralj šljake" vodila između Borga i Nadala, međutim, izgleda da je tu sada stvar jasna.

Neverovatnih 13 titula Španca u Parizu, uz samo dva poraza, ipak, jasno pokazuje ko je "bolji" u ovom duelu.

Uostalom, Borg je to i sam priznao u jednom od intervjua, kada je Nadal označio kao najboljeg.

"Nikada nisam video da neko tako dobro igra finala u Parizu. On je najbolji igrač na šljaci ikada", rekao je Borg.

Interesantno, samo reči hvale za Nadala ima i Borgov sin, 18-godišnji Leo.

"Upoznao sam Nadala na Lejver kupu, gde je moj otac bio kapiten tima Evrope. Uvek mi je bio idol. Živim i treniram u Stokholmu, a s vremena na vreme odem na Maljorku", rekao je Leo Borg.

Borg očigledno ima naslednika, a njegovo nasleđe i legat su prisutni.

Kada govorimo o njemu, prisećamo se tog takmičara, Terminatora, ratnika i bez sumnje najmodernijeg čoveka koji je ikada kročio na teniski teren.

Autor: Milan Tomić