Blogovi i kišni bogovi

Početak se odlaže za 30 minuta. I tako na svakih pola sata. Kiša u Rolan Garosu, šta da se radi. Protiv neba se ne može.

Ako se ono ne smiluje, tenisa neće ni biti. A u sredu, 5. juna nije ga bilo. Nije odigran ni poen. Do sada sam mogao samo da slušam kako je to kada se spusti kiša u Parizu, ali sad sam se uverio i kako izgleda ceo dan bez tenisa. U hramu tenisa. Užas.

Jutro nije delovalo tako strašno. Da, bilo je oblačno kao što je bio slučaj i nekih ranijih dana na turniru, pronicala je sitna kiša, ali se ona oko 10.30 pojačala, pa je počela jače da pada.

Na koktelu u hotelu „Braseri Molitor“ organizovano je kraće druženje sa bivšom velikom šampionkom, Amerikankom Bili Džin King, predsednikom i potpredsenikom ITF Dejvidom Hagertijem i Katarinom Adams i izvšnim opetarotom Keli Ferveder.

Kingova je, poput mnogih drugih ovde, rekla za ženski turnir kako je sasvim otvoren i da nije saglasna sa ocenama da imamo izrazitog favorita.

„Mnogi su proglasili Simonu Halep za favoritkinju, drugi su istakli veliki napredak kod Konte, ali ja i dalje mislim da nema jasnih favorita za osvajanje titule u ženskom singlu“, decidno tvrdi Bili Džin King.

Razmišljam, ovi kišni dani idealni su za takva, salonska druženja, koje čelnici svetskog tenisa prosto obožavaju. Šta i oni drugo da rade?

Popije se koji šampanjac, nabode nešto na viljušku i usput priča o tenisu.

A u medija centru, žamor, tresu se kišobrani onih koji su tek utekli unutra sa kiše, čitaju novina sa pulta, od „Zidojče cajtunga“ i „Njujork tajmsa“, preko palete domaćih izdanja „L’Ekipa“, „Le Parizjena“, „Kvotidijena“, kome šta odgovara. Kapućino, neodoljivi kroasani, standardno uz to.

Raspisali su se mnogi o transferu našeg fudbalera Luke Jovića u Real, Francuzi strahuju da će Karim Benzema imati jaku konkurenciji, a Španci konstatuju („El Pais“) kako je „napad Reala dobio jaku dozu vitamina“. Lepo rečeno, nema šta.

U međuvremenu, otkuca se poneki tekst, lakše je kad ste na jednom mestu i kad ne morate da trčite sa terena na pres i obrnuto, kao onih prvih nekoliko dana, naročito u „manični ponedeljak“, kad sva ta teniska groznica krene.

S stignemo i da se nasmejemo našalimo. Prosto morate, ne bi bilo inače zanimljivo izlaziti svakih 20 minuta napolje da proverite da li se nebo smilovalo.

Tako smo počeli da se prisećamo svih pesama koje imaju u naslovu reč „kiša“ ili da se kiša negde jasno pominje u njoj. I nabrojali smo ih poprilično, da ih sad sve ne navodim, znate ih i samo dobro. Zavisi od muzike koju volite da slušate.

Elem, bili smo spremni na sve. Kolega i ja smo išli sa ručka kada je on konstatovao da ima mnogo devojaka koje su za ovako kišno, prohladno vreme, obučene kao da će na plažu svaki čas, u sandalicama i znate već..

„Da nisu one dodole, ali za prizivanje sunca?“, rekao sam mu na šta smo se oba nasmejali.

Ne vrede ni francuske dodole, bilo je i onih suprotnih, sa čizmama do kolena, kao da slute ne daj bože kakvu poplavu, a ovo je tek bila jedna obična, junska kiša, dovoljno dosadna da prkosi svima kojima je tenis posao i onima drugim, koji vole da gledaju.

Izađem tako iz centra, gledam navijače kako su se okupili u grupicama ispod tribine velikog stadiona. Neki trio muzičara svira nešto podno „Šatrijea“, muzika za koju ne možemo tačno da odradimo kog je pravca, ali nije ni važno. Dok navijači čekaju na tenis, đuska se, drži se ritam, dobro dođe da se potroši vreme.

Unutra, po ko zna koji put sa razglasa ide ono „dame i gospodo... mečevi“, samo sad konačno na nešto što liči na engleski i što je u utorak, kada se neko iz organizacije osmelio da progovori na engleskom, dobilo aplauze i ovacije novinara u medija centru.

U prolazu pričam sa kolegom sa „Kanala +“, Maksimom.

„Ovako je bilo i pre dve godine, čoveče, baš dosadno. I isto tako su pomerali da po pola sata, sve do 19 sati kada su rekli da nema mečeva tog dana. Moguće da će biti tako i danas“, kaže mi Maksim.

Mogu zamisliti kako je Novaku Đokoviću kad gleda u nebo, čeka da ga pozovu da izađe na teren. Kako je stvarno tek igračima? Dobro, navikao je Nole na to, kako nam je i sam rekao pre meča sa Zverevom, priroda je priroda, tu smo svi nemoćni.

Nemoćan je i direktor turnira Gi Forže koji je izašao pred novinare u medija centru da otkrije kakvi su danji planovi. Što je najgore, i oni zavise od prognoze vremena i nisu još načisto kako će sve to izgledati.

Prvo što je rekao obardolaće sve one koji su kupili karte za današnji program, jer će im sav novac biti refundiran. Da se igralo ukupono do dva sata, novac bi bio zadržan, ali kako nije bilo ništa, kupcima ulaznica vraća se sve.

Ima i opcija da karte zadrže i gledaju program u četvrtak, ali to je sve u zavisnosti od toga šta želite. Novac ili tenis? Mislim da će malo ko tražiti novac.

I tako, Gi je otkrio da se razmatraju sve opcije, da se čak pomeri i muško i žensko finale sa subote za nedelju, i nedelje na ponedeljak, ali generalno da se nada da će sve biti ipak gotovo do nedelje.

Gi, kišni čovek. I pre dve godine kada je bilo još gore, bio je u istoj poziciji. Nije mu lako, zaista.

A vi ljudi, gledajte u nebo. I još malo čekajte na Godoa, krov koji je konačno najavljen za 2020. I bio je krajnji čas.