Brejkdens na Olimpijskim igrama – kako je došlo do toga?

Brejking, ime pod kojim se vodi na predstojećim Olimpijskim igrama, i kako se zove i na nekim mestima gde je nastao, prvo je 1970-ih postao popularan u SAD.

Pojavio se na uličnim žurkama u Bronksu u Njujorku: plesači su improvizovali stilizovane pokrete i okrete uz "brejkbitove" di-džejeva.

Akrobatski stil uličnog plesa ubrzo je postao jedan od četiri stuba hip hop kulture, pored DJinga (disk džokeji), MCinga (majstori ceremonije ili repovanje) i grafitija.

Plesači su bili poznati kao bi-dečaci i bi-devojke, a to što su radili je bilo više od sporta – doprinosilo je i izgradnji zajednice.

Ali kako je popularna zabava sa njujorških ulica došla na Olimpijske igre?

Od ulica u predgrađu do nastupa za predsednika

Iako je popularnost brejkdensa rasla kasnih 1970-ih i ranih 1980-ih, stručnjaci su bili kritični. Prema članku Njujork tajmsa iz 1984. "određeni broj lekara" je upozoravao da je ovaj "hir" opasan, jer bi mogao da "uzrokuje pokidane ligamente, slomljene kosti i čak i teže povrede".

"Ako plesači nisu u formi ili im nedostaje fleksibilnost mladih brejkera, rekli su lekari, mogli bi da završe sa teškim povredama", pisao je tada i Ju-Es Dejli.

Ali takvi argumenti nisu bili prepreka za uvrštavanje na listu olimpijskih disciplina, jer Olimpijada uključuje niz sportova koji su povezani sa visokim rizikom od povreda, od boksa do BMX trka.

Iste te 1984. godine kada se pojavio članak u Njujork tajmsu, Njujork siti brejkers koji su formirani u Bronksu, nastupili su za predsednika SAD Ronalda Regana u Kenedi centru, na svečnosti koja je bila prenošena uživo na televiziji.

Kako je rasla popularnost brejkdensa, tako je rastao i njegov takmičarski element. Bitke između rivalskih ekipa ili pojedinačnih plesača postale su centralni deo ove kulture. Plesne bitke su se pokazale kao odlična alternativa drugim iskušenjima ili provokacijama u zabačenim ulicama Njujorka.

Naravno, ples je bio vezan za popularnu kulturu i muzičke top liste. Značajni hitovi uključuju debitantski singl Run-DMC-a iz 1983. "It's Like That", koji je 1997. remiksovao haus DJ Džejson Nevins i koji je postao međunarodni hit. Njegov video, koji prikazuje muške i ženske ekipe za brejkdens kako se bore jedni protiv drugih,  inspirisao je ljude širom sveta da pokupe te specifične pokrete.

Od prvih međunarodnih takmičenja, do Olimpijskih igara

Međunarodna takmičenja su prvi put održana 1990-ih. A u to vreme su postajali sve glasniji i oni koji su tražili da se brejkdens uključi u sportske događaje.

Tokom 2000-ih, počele su rasprave oko uključivanja na Olimpijske igre.

A onda je brejking 2018. uključen u Letnje olimpijske igre mladih u Buenos Ajresu.

Godinu dana kasnije, organizacioni komitet Olimpijade u Parizu 2024. predložio je da se brejkdens prvi put uključi u olimpijski program.

Krajem 2020. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) najavio je da će brejking biti uključen na Letnje igre 2024.

A šta kažu brejkdenseri?

Brejkersi su se zalagali da takmičarski plesni stil bude uključen u Olimpijske igre, navodeći kvalitete poput sportske zabave koji ga čine atraktivnim dodatkom Olimpijskim igrama.

"Biće to sjajno za brejking jer nam daje više priznanja kao sportu", rekao je britanski brejkdenser Karam Sing za Bi-Bi-Si nakon saopštenja MOK-a, "A za Olimpijadu će privući mlade ljude koji možda ne prate tradicionalne sportove".

Iako je uključivanje brejkinga na Olimpijske igre uglavnom pozitivno prihvaćeno u zajednici brejkdensera, neki se brinu da to sada postaje previše mejnstrim.

Delovi zajednice veruju da uključivanje na Olimpijadu može da dovede do gubitka autentičnosti ili da će obezvrediti aspekte koji su subjektivni, poput originalnosti i strasti.

"Bilo je dosta kontroverze unutar scene", rekla je bi-devojka Logan "Logistx" Edra za USA tudej.

"To je u suštini briga da sačuvamo suštinu i kulturu i da se to ne izgubi u takmičarskoj mašini dok nastavljamo da napredujemo i približavamo se Olimpijskim igrama", dodala je olimpijska nada.