Francuski "Getsbi"

Ipak, &scaron;panskom teniser trebalo je punih deset godina takmičenja na turniru da bi uspeo da obori rekord jednog Francuza po broju trofeja na turniru u Parizu.U pitanju je legenda francuskog tenisa sa početka 20. veka, Maks Dekuži.U arhivama turnira u Bulonjskoj &scaron;umi stoji da je ovaj teniser kako su ga savremenici opisivali &ldquo;getsbijevskog izgleda&rdquo;, rodom iz Pariza, uspeo osam puta da podigne pobednički pehar.Maks Dekuži, koji je izgledao veoma otmeno i koji je bio jedan od prvih predstavnika izuzetno ofanzivnog stila igre, igrao je u vreme kada se po pravilima, nije dozvoljavalo teniserima koji nisu iz Francuske da se takmiče za ovaj trofej.Bila je to neka vrsta državnog &scaron;ampionata i ona je okončana tek 1925. godine, par godina po&scaron;to je Maks okačio svoj reket o klin.Ipak, Dekuži nije kriv &scaron;to su tada bila takva pravila i mnogi postavljaju pitanja da li bi tako ne&scaron;to uspeo da uradi u međunarodnoj konkurenciji, ali istorija je istorija, a osam pariskih titula ipak dovoljno govore o kvalitetu njegove igre tih godina.Dekuži je uspeo da pobedi na čuvenom turniru 1903, 1904, 1907, 1908, 1909, 1912, 1913. i 1914. Dakle, sve se zavr&scaron;ilo godinom početka Prvog Svetskog rata i ko zna kako bi dalje i&scaron;lo da se takmičenje nije prekinulo četiri godine.Kada je ono nastavljeno posel rata, Dekuži nije uspeo da dostigne prethodnu slavu, stigao je do dva finala, 1920. i 1923. godine, ali nikada vi&scaron;e nije pobedio.Na tenisku pozornicu stupio je krajem 19. veka kada je postao prvi francuski junior, &scaron;ampion Vimbldona. Po&scaron;lo mu je to za rukom dva puta, 1896. i 1897. godine.Prvu olimpijsku medalju, srebrnu, osvojio je u dublu sa Bazilom od Garmandije, 1900. godine, bronzu je uzeo 1920. u Antverpenu sa Pjerom Albarnom, a do zlata u miksu stigao je te godine sa čuvenom sunarodnicom Suzan Lenglen.ProfimediaVodi se da je Dekuži u svojoj karijeri osvojio ukupno 29 trofeja u svim konkurencijama, &scaron;to se možda ne čini kao neki naročit broj, naročito u poređenju sa nekim kasnijim velikim &scaron;ampionima, ali tak &ldquo;pari&scaron;ki oktet&rdquo; trofeja, izdvaja ga kao ne&scaron;to posebno.Među anegdotama iz njegove karijere izdvaja se meč iz Brisela 1910. godine protiv svežeg vimbldonskog &scaron;ampioina, Entonija Vajldinga.Legenda kaže da je Dekuži tada gubio 6:3, 6:0, 5:0 (po nekim izvorima i 5:4), ali je na kraju čudesno uspeo da okrene meč u svoju korist i slavi sa 3:6, 0:6, 7:5, 6:0, 6:0!Dekuži je bio igrač koji se odlikovao veoma ofanzivnom i agresivnom igrom. Od udaraca, posebno ističu da je imao jak servis i odličan smeč, kao i dobre voleje, a protivnika je uvek terao na udarac vi&scaron;e, sve dok ne napravi gre&scaron;ku. Taktički veoma jak, lako je pobeđivao svoje tada&scaron;nje rivale u finalima na Rolan Garosu.Druga legenda kaže da je finale 1907. godine dobio sa neverovatnih 6:0, 6:0, 6:0 protiv izvesnog Gotijea.Kada je počinjao, tenis nije bio tako gledan sport, &scaron;ampionate nije posećivalo mnogo ljudi, ali se pojavom Suzan Lenglen, koja mu je često bila partnerka u miksu, sve promenilo. Tenis je veoma brzo postao jedan od najpopularnijih sportova u Francuskoj. Prvi veliki uspeh imali su kada je Suzan imala svega 15 godina, slavili su na prvenstvu Francuske.Van terena, Maks je imao interesantan ljubavni život, a 1905. godine venčao se sa slikarkom Mari Flameng, ćerkom poznatog francuskog slikara Fransoe Flamenga.ProfimediaIako je do srži bio zaljubljen u tenis, Dekuži u to vreme nije mogao da živi baveći se samo ovim sportom.Često je radio kao teniski sudija, kao trener i savetnik igračima, a bavio se i sportskim novinarstvom.Maks je 1910. godine osnovao novinu pod imenom &ldquo;Tenis&rdquo; u kojoj je imao funkciju glavnog urednika. Kasnije je list preimenovao u &ldquo;Tenis i Golf&rdquo;, ali je sve to trajalo samo tri godine. Potom je bio učesnik u Prvom svetskom ratu, a u rovovima je stekao čin potporučnika.Takođe, ostalo je zapisano da je po zavr&scaron;etku karijere, odigrav&scaron;i poslednji Vimbldon 1926. godine, bio uspe&scaron;an trgovac, bavio se cvećarstvom, a imao je i veliku farmu svinja. Uporedo sa tim sa Žanom Borotrom je otvorio 1931. Francuski internacionalni klub, po uzoru na onaj u Velikoj Britaniji.Ovaj interesantan čovek bio je jedan od prvih boraca za to da teniseri mogu dostojno da žive od svoga rada i bavljenja ovim sportom. Pisao je kritičke članke i žalio kako je sport veoma skup i težak za one koji se njime bave, a kojima se za sve &scaron;to ulažu u opremu i tada posebno naporna putovanja, gotovo ni&scaron;ta ne vraća u vidu nagrada.Bio je prinuđen da se snalazi na svoj način, pa je često svoje trofeje, koje je osvajao na raznim turnirima, prodavao i nudio u zamenu za novčanu nadoknadu.Filip Dekuži, jedan od njegovih porodičnih naslednika, kasnije je pričao kako je jedva ostao poneki trofej slavnog pretka u porodičnoj kolekciji, jer ih je gotovo sve prodao, a od čekova koje je dobijao, sakupio je novac da sebi kupi automobil.Kako god bilo, ostao je zapisan u istoriji kao drugi po broju osvojenih pehara koji se vode pod takmičenjima na Rolan Garosu. Biti iza Nadala, u moru svih velikih &scaron;ampiona, nije malo dostignuće, bez obzira na drugačija vremena i drugačija pravila.Uostalom, nekoga je i Rafa morao da prestigne. Max Decugis, 29 titres &agrave; @rolandgarros (8 en simple)Via @MyHeritage #DeepNostalgia pic.twitter.com/qwoss3dXqS&mdash; 4️⃣0️⃣➖🅰️ (@40A_FR) February 28, 2021

Francuski "Getsbi"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Francuski "Getsbi"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest