B92.sport intervju – Stefan Terzić: "Odbijao sam ponude zbog svojih principa, sa 21 godinom sam svašta prošao"

Momak iz Arilja je važio za čudo od deteta i evropski klubovi su se otimali za njegov potpis jo&scaron; pre nego &scaron;to je postao punoletan. Sve je i&scaron;lo ka tome da će Orlovi imati jo&scaron; jednog &quot;bombardera&quot; na desnom beku...Ali, život ti nekad jednostavno nacrta drugačiji put. Umesto da se pričalo o njegovom topu u levoj ruci, s obzirom na to da je osvojio Ligu &scaron;ampiona sa 19 godina, tri te&scaron;ke povrede kolena su sru&scaron;ile sve projekcije koje su se predviđale Terziću.Kada je video da to vi&scaron;e nije to, okačio je patike o klin sa 31 godinom. Složiće se svi - prerano, ako znamo koliki su mu zapravo dometi bili, i kakav je početak imao od banjalučkog Borca, pa Hamburga, Vardara, Benfike...U velikom intervjuu za B92.sport, Stefan Terzić je govorio o svojoj karijeri, reprezentaciji Srbije, planovima za budućnost...&quot;Sve je izgledalo nesigurno i ludo. Odrastao sam bez oca, pa majka nije htela da me pusti. Imao sam ponude da odem za Beograd u Partizan ili Zvezdu, zvala je i Kolubara, ali majka nije htela ni da čuje. Molio sam da odem, i da nije bilo tada&scaron;njeg selektora omladinske selekcije Aleksandra Savića, koji je porazgovarao sa njom, pa je na kraju u&scaron;ao banjalučki Borac u priču koji je dao najbolju ponudu. Imao sam Marka Panića za cimera, koji mi je bio kao stariji brat. Ipak, bila su tada te&scaron;ka vremena u Borcu, gde smo primili prvu platu, pa deset meseci ni&scaron;ta. Tu sazri&scaron; kao ličnost. Imao sam tri treninga svaki dan, gde munjevito napreduje&scaron;. I&scaron;ao sam i u &scaron;kolu, pa prve ljubavi, problemi... Danas je sve labavije i lak&scaron;e nego tada. Bio je jako lep period, učio sam od Marija Blaževića, Igora Karačića, Fahrudina Melića...&quot;, počeo je rođeni Ariljac razgovor i nastavio:&quot;Pozajmili su me poslednju sezonu u Prijedor da bih igrao Prvu ligu 60 minuta. Bačen si u vatru sa 17 godina, igra&scaron; protiv duplo starijih momaka, nema maženja. Klub se borio za opstanak. Te&scaron;ko je bilo tada upasti u Borac, pa su nas nekoliko mladih poslali u Prijedor. Uspeo sam da se snađem, pa su krenule da dolaze veće ponude iz jačih evropskih zemalja.&quot; Usledio je odlazak u Hamburg, sa kojim je uspeo da osvoji Ligu &scaron;ampiona. Ipak, svi znamo &scaron;ta je najvi&scaron;e potrebno mladom igraču - minutaža za razvoj.&quot;Videli su da posedujem potencijal, pa sam oti&scaron;ao na probu u Hamburg sa 18 godina i pro&scaron;ao je. Dočekali su me Domagoj Duvnjak, Blaženko Lacković, Igor Vori... Lacković mi je bio kao drugi otac, a Marćin Lijevski kao rođeni brat. Osvojili smo Ligu &scaron;ampiona, indirektno sam učestvovao u svemu tome. Nisam imao neku ogromnu minutažu, kasnije sam shvatio da je bila gre&scaron;ka biti u toliko ambicioznoj ekipi gde trener nema mnogo vremena za tebe. To treba mladi da znaju, da na primer pre neke Barselone izaberu prvo Osasunu gde će imati punu slobodu. Primer vam je Marko Grgić, koji je u Ajzenahu mogao da radi &scaron;ta hoće i do&scaron;ao je do Flenzburga.&quot;PATRIK STOLLARZ / AFP / Profimedia Pojasnio je i za&scaron;to je izostala veća &scaron;ansa u nemačkom klubu.&quot;Neverovatno iskustvo je bilo u Hamburgu. Trener nikada nije iskomunicirao sa mnom &scaron;ta se očekuje od mene. Očekivao sam da ću dobijati &scaron;ansu kada imamo osetnu prednost, ali toga maltene nije bilo. Ipak, ti si stranac, nisi nemački reprezentativac. Vi&scaron;e je bilo da se priča kako imaju najvećeg talenta u Evropi, &scaron;to sam u tom trenutku verovatno i bio. &quot; Usledio je odlazak u Vardar. Stepenica ispod, ali i ono &scaron;to mu je trebalo, kako bi nastavio svoj razvoj i iskazao potencijal.&quot;U Vardaru je bio akcenat da igram, pravila se ambiciozna ekipa i trebalo je da rastem uz taj Vardar i krenem ka gore. Početak je bio težak, menjali su se treneri, tada&scaron;nji predsednik Samsonenko je umeo da vodi ekipu u prelaznom periodu, iako nikakve veze sa rukometom nije imao. Srećom, do&scaron;ao je Raul Gonzales, sada&scaron;nji selektor Srbije. On me je vratio sa pozajmice iz Zomimarka, čovek nije mogao da veruje da su me poslali tamo. Stalno razmi&scaron;lja o rukometu, prizeman, uvek da te saslu&scaron;a i popriča, &scaron;ta god treba. Svaki dan smo gledali video analize kod njega. Perfekcionista je bio, bukvalno je gledao položaj stopala kada proma&scaron;i&scaron; gol. Osvajali smo dva puta jaku SEHA ligu, bili smo i državni prvaci, dizali smo trofej i u Kupu, i dva puta bili u četvrtfinalu Lige &scaron;ampiona, &scaron;to je sa tim budžetom bio neverovatan uspeh.&quot; Tada je na njegovoj poziciji u Vardaru bio i Aleks Duj&scaron;ebajev.&quot;Otac mu je biv&scaron;i najbolji rukometa&scaron; sveta, i ambicija kluba je bila tada da se dovede Talant Duj&scaron;ebajev za trenera. Raul je bio pomoćnik Talantu i po meni je Raul puno kvalitetniji od njega. Aleks je bio zdrava konkurencija, bila je fer minutaža, iskori&scaron;ćavali smo minutažu na najbolji način. Nije bilo ogromnih razlika u kvalitetu. Poprilično je eksplozivan, finter, ali nije bio igrač za odbranu, s obzirom na njegovu visinu.&quot; Kako su rasle ambicije u makedonskom velikanu, ulazio je sve veći novac, &scaron;to je rezultiralo dovođenjem igrača sa ozbiljnim renomeom. I vi&scaron;e nije bilo mesta za Terzića.&quot;Pokidao sam ligamente na Svetskom prvenstvu, a imao sam već potpisan ugovor sa La Riohom. Vardar je tada imao ogromne ambicije, do&scaron;li su Horhe Makeda, Kri&scaron;topans... Dobili su ogroman novac i bilo mi je jasno da moram da tražim novu sredinu. Mogao sam da iznesem to &scaron;to se tražilo, ali niko nije hteo da rizikuje. Kada mi je menadžer najvi&scaron;e trebao, da se i on bori za moje minute, imao je smrtni slučaj i pao je u totalni kanal. Raul me je poslao kod svog najboljeg prijatelja Hote Gonzalesa. Rekao mi je da ću eksplodirati, tada se La Rioha borila za titulu u &Scaron;paniji.&quot; Ipak, usledila je prva te&scaron;ka povreda u karijeri za tada izuzetno perspektivnog desnog beka.&quot;Oporavljao sam se od povrede kolena, pitali su me u januaru da li sam spreman, ali sam video da nisam. Nisu mogli da me čekaju i raskinuli smo ugovor. Ostaje mi velika žal. Svakom mladom igraču sada preporučujem da ide u &Scaron;paniju. Najbolji treneri, najbolji rad... To mi je tačno tada trebalo i hvala Raulu na tome. U to vreme sam doživeo prvu te&scaron;ku povredu, drugo dete na putu da se rodi, pa i razvod... Sve sa 21 godinom, &scaron;to neki igrač tada ne bi trebalo da prolazi.&quot;Alexandre Sousa / Alamy / Profimedia Kada je počeo da pokazuje svoj talenat i kvalitet u dresu Benfike, kolena su opet napravila problem. I to je bila najava u kom smeru će ići karijera levorukog bombardera iz Arilja.&quot;Benfika se tada javila kao amibiozan projekat i od juna sam se priključio njima. Želeli su da se ume&scaron;aju u Top 3 ekipe, bio je tu Nikola Mitrevski sa mnom. Niko ne zna na kraju &scaron;ta nam je falilo za titulu. Njima Evropa nije prioritet već domaća titula. Kao i kod Nemaca. Dva puta sam u Benfici kidao ligamente. Igrao sam vrhunski posle druge povrede, i na utakmici protiv Porta ponovo povreda kolena. Benfika je maksimalno uložila u mene i obezbedili su mi da idem u Kuću fudbala, ne&scaron;to slično kao kod nas u Staroj Pazovi, samo &scaron;to su tu igrači Benfike. Ono je kao u NASA da sam bio, nisam video u životu. Tada su Ljubomir Fejsa i Andrija Živković igrali za Benfiku, sa Fejsom sam bio ba&scaron; dobar. Mnogo mi je bio gotivan Adel Tarabt, i ja sam na jednom terenu sa peskom radio oporavak, a on je uvek bio sa strane jer ga Rui Vitorija nije stavljao u tim. Ba&scaron; smo se sprijateljili tada, a posle ga je preporodio Bruno Laž, ba&scaron; je doktor fudbala.&quot; Podelio je Terzić i jednu zanimljivu anegdotu iz perioda dok je bio u Lisabonu, u koju je upleten Žoao Feliks, tada&scaron;nji omladinac Benfike.&quot;Bili su u tom centru i fudbaleri do 21 godinu, tada su igrali Žoao Feliks, Ruben Dija&scaron;, pa Ivan &Scaron;aponjić i Filip Krovinović. I ja sam sa njima često bio u teretani, uvek smo se &scaron;alili jedni sa drugima, međutim, jedan dan mi dolazi fizioterapeut i kaže mi da ne zezam vi&scaron;e te klince, jer se Žoao Feliks naljutio, on mnogo vredi, pa možemo svi da imamo problem. Nisam mogao da verujem &scaron;ta čujem. I naredne sezone je prodat za vi&scaron;e od 100 miliona evra.&quot; Kada se pogleda Terzićeva karijera, vidi se da posle Benfike kreće pad u njegovoj karijeri koja je mnogo obećavala. I&scaron;ao je potom u rumunsku Turdu, pa če&scaron;ki Plzenj, izraelski Ramat, onda Celje...&quot;Nije to bilo to vi&scaron;e posle. Celje je bilo klasa jedino za sve, gde mi je trener bio Alem Toskić. Zvao sam ga da ga pitam da li mu treba desni bek. Tada sam se vraćao iz Izraela i jako je bilo te&scaron;ko da nađe&scaron; klub posle toga. Dobar je samo bio u finansijskom smislu. Česi su bili ambiciozni, bili smo lagano prvaci. Posle La Riohe vi&scaron;e nisam igrao Ligu &scaron;ampiona.&quot; Kada se sve podvuče, povrede su ko&scaron;tale Terzića karijere koja se najavljivala kada se pojavio na velikoj sceni.&quot;Ako je neko razmi&scaron;ljao &scaron;to se to desilo, onda sam to ja. Život sportiste je ishrana, odmor, trening. Kvalitetan odmor je važniji od dobrog treninga, pogotovo kod mladog igrača. U Nemačkoj i Portugalu ako ima&scaron; kijavicu ili temperaturu ne sme&scaron; da trenira&scaron;. Od 15. godine otkako sam u profesionalnom rukometu, prva pauza koja je bila duža od pet radnih dana bila je kada sam pokidao ligamente. Može&scaron; da zamisli&scaron; koliko je to sve bilo naporno, posle ti dođe sve na naplatu. Jako je nezgodno sve to.&quot; Dao je i svoj rezime cele karijere.&quot;Ne bih ni&scaron;ta menjao. Mislim da sam fenomenalno pro&scaron;ao zbog nekih poteza van terena. Ostvario sam se kao otac, imam sjajne kontakte, pričam strane jezike... Ali, bilo je te&scaron;ko posle treće povrede, kada sam morao da vraćam samopouzdanje u Rumuniji, a tamo me dočekaju ljudi koji znaju manje od mene i poku&scaron;avaju da me uče ne&scaron;to. To nikada nisam mogao da prećutim, takav sam uvek bio. Imao sam sreće da novac plasiram na pravo mesto i da ne moram da se lomim sa 38 godina da igram. Odbio sam mnoge ponude jer nisam hteo da ru&scaron;im svoje principe.&quot; Vratimo se na generaciju &#39;94 u rukometu koja je mnogo obećavala. Predvodnik je bio Terzić, tu su bili jo&scaron; Lazar Kukić, Vladimir Cupara, Mladen &Scaron;otić, Dejan Milosavljev... Izostao je ozbiljniji rezultat u mlađim kategorijama, a smene selektora su bile redovna pojava. Od Aleksandra Savića, Aleksandra Brkovića i na kraju Dejana Perića.&quot;Oti&scaron;ao sam na Svetsko prvenstvo u Brazil sa reprezentacijom, gde se od nas očekivalo mnogo, ali smo u periodu od 16. godine do 21. promenili tri selektora. Tako smo doživeli debakl u Brazilu. Da je bio samo jedan od početka do kraja napravio bi bolju priču. Ovako je gurao svako svoju teoriju. Imali smo generaciju za medalju, ali falio nam je kontinuitet sa jednim selektorom. Da smo bili naviknuti na jednog, bilo bi med i mleko. Očigledno neko nije imao strpljenja.&quot; Osvrnuo se Terzić i na pisanja pre deset godina da je izbegavao da igra za tada juniorsku reprezentaciju. Sa dosta emocija je pričao o tom periodu.&quot;Nije to bilo zbog selektora Perića, već zbog Saveza. Igram 60 minuta, lomim se, daje&scaron; 200 odsto. Ako ti se desi ne&scaron;to, tvoj klub to ne interesuje. Jedne godine sam imao potres mozga, pa druge povredim rame kada sam dolazio u Vardar... Moj kvalitet nikada nije bio upitan, ali nikada nisam hteo da me prave ludim. Jedino je Perić mogao da me vrati u reprezentaciju. Zvao me je i rekao mi da će mi biti žao ako ne idem, jer je ovo poslednje takmičenje za moju generaciju. I povredim se na poslednjoj utakmici, a ispali smo već u grupi. Ali, kada je trebala da se preuzme odgovornost, onda je Perić svalio krivicu na nas, a pričao nam je pre toga da nam on čuva leđa. Pa, gde si sad, majstore, da preuzme&scaron; odgovornost?&quot; Srbiju čeka Evropsko prvenstvo u januaru sledeće godine, gde je u &quot;grupi smrti&quot; sa Austrijom, Nemačkom i &Scaron;panijom.&quot;Ja bih sada odmah napravio smenu generacija i pustio decu od 18, 19, 20 godina da igraju. Mi moramo da se pomirimo sa činjenicama. Imamo pravo da se nadamo uspehu, ali je realnost sasvim drugačija. Krenuli smo ispočetka, i stvarno mislim da je dobro &scaron;to je tu Raul postavljen za selektora. Osim toga, moramo da se pozabavimo klubovima. Eto, Nemanja Pribak je počeo novu priču u Železničaru iz Ni&scaron;a, ali ne može sve da dođe preko noći.&quot; Ako je neko upoznat sa kvalitetima novog selektora Raula Gonzalesa, onda je to Terzić, koji je sa njim imao odličnu saradnju u Vardaru.&quot;Raul je prva liga. Nama treba neko ko je nepristrasan, a to je upravo on. Čujem komentare da pričaju kako on ne poznaje na&scaron; mentalitet. On zna da mi imamo inat, ego... On sve to zna da izvuče. Đerona je postavio sistem. &Scaron;panci su takvi, nisu najbolji u svemu, ali su u toku. Raul je nama znao mozak da ispira video analizama i vežbama da smo mi hteli da povraćamo kada vidimo loptu. Ali, onda te situacije kada shvati&scaron;, to je med i mleko. Ipak, za to treba vreme. Mi &scaron;est meseci nismo mogli da se pohvatamo, ali kada smo se pohvatali, igrali smo bolje od &Scaron;panaca taj sistem.&quot; Mnogo se priča o generaciji koja je bila treća u Evropi, pa četvrta na svetu. Tu su blistali Stefan Dodić, Milo&scaron; Kos, Nikola Zečević, Marko Tasić, igrao je i Aljo&scaron;a Damjanović... I nekolicina njih je sada na spisku za Evropsko prvenstvo.&quot;Stefan Dodić sa 22 godine treba da ima već četiri godine staža u A selekciji ako je toliki talenat. Mene su zvali na jedne seniorske kvalifikacije, tada sa 18 godina i sna&scaron;ao sam se protiv mnogo iskusnijih igrača. Mi moramo da rizikujemo. Ako hoćemo da budemo najbolji, moramo da rizikujemo. Uspostavljaj sistem i podmlađuj kad može&scaron;. Lako će&scaron; na mladom igraču korigovati ne&scaron;to, nego na nekom starijem. Ko nije neka zvezda sa 30 godina, zahvali&scaron; mu se i da&scaron; &scaron;ansu nekom detetu, koje ćemo istrpeti, a onaj koji dođe posle njega će biti pravi, znaće &scaron;ta ga čeka. Evo koliko je Petar Đorđić morao da sačeka &scaron;ansu u reprezentaciji, a ima bombu u ruci. Dajte &scaron;ansu mladim igračima!&quot; Terzić je bio projektovan da jednog dana nasledi Marka Vujina na mestu desnog beka. Ali nije... Sada ima svog favorita u dresu reprezentacije Srbije.&quot;Sviđa mi se Uro&scaron; Mitrović iz Vardara. Ba&scaron; me podseća na mene. Treba mu zrelosti jo&scaron; malo, ali ozbiljan potencijal. Kojadinović mi je okej, ali nisam ba&scaron; fan takvog tipa igrača. Nizak je, &scaron;to ti je laka meta u odbrani. Igra trenutno dobro, po&scaron;to takva selekcija igrača prolazi na krupnu i gabaritnu odbranu. Gidsel je najbolji primer za to. Ali, on je solista, neće da ti doda loptu iako si u boljoj &scaron;ansi. Ima i ozbiljan kredit kod sudija. Pravi bek ima oko 2 metra i skoro 100 kila. Brzi igrači neka budu srednji bekovi, kao Ivano Balić. Ja sam ekstrem kada je mi&scaron;ljenje u pitanju, ako mi se ne&scaron;to ne sviđa, pričaću na sav glas o tome.&quot; Nije mogao da se zaobiđe ni sjajni golman Dejan Milosavljev. Jedan od najboljih čuvara mreže na svetu je u mlađim selekcijama Srbije delio svlačionicu sa Terzićem.&quot;Banda je bio pozivan za na&scaron;u generaciju, iako je dve godine mlađi. Nikada neću zaboraviti jedne pripreme u mlađim selekcijama. Imao je problema sa težinom i vidi ga na&scaron; tada&scaron;nji selektor Aleksandar Savić krajem marta u Kaću. Pohvalio ga je &scaron;to je smr&scaron;ao i nagovestio da će ga zvati na pripreme sa nama. Mi dolazimo u junu, prva baza na Goču, dolazi Banda sa 20 kilograma vi&scaron;e. Selektor kada ga je video, iako nam je prethodno dao slobodno, momentalno je sazvao sastanak. I optuži ga da se Banda namerno ugojio njemu u inat. Bilo nam je svima sme&scaron;no tada, mada Milosavljevu nije bilo do smeha. Savić je ba&scaron; bio rigorozan oko svega, umeo je da proverava u kafiću da li pijemo hladnu vodu. Banda Milosavljev je izmislio rukomet, mogu slobodno da kažem. Stra&scaron;an je momak.&quot;Srdjan Stevanovic/Starsport.rs Tokom razgovora je u par navrata naglasio da je za mladog igrača najbolje da ide u &Scaron;paniju kada odluči da mu je vreme za inostranstvo.&quot;Mlad igrač Srbin mora da igra u Srbiji i da bude cenjen tu. Sve te talente mora&scaron; da zadrži&scaron;, ulaže&scaron; i radi&scaron; sa njima. U oporavak, suplemente, trenere... I da ga plati&scaron;. Lepo je iskustvo da ode&scaron; u inostranstvo. Ja sam to sve doživljavao kao avanturu, previ&scaron;e sam menjao. Neki ljudi nisu mentalno jaki, ne mogu da se uklope. Mora&scaron; uvek da uči&scaron; strane jezike.&quot; Primer za na&scaron;u reprezentaciju ima u na&scaron;im susedima. Recept koji ne bi bio lo&scaron; da se prepi&scaron;e.&quot;Makedonija je napravila klub-reprezentaciju - Alkaloid. Farmaceutska firma je sponzor, a trener je selektor Kiril Lazarov. On je tu i vidi sve igrače. Ovi koji igraju u inostranstvu, lako će za njih. Kako Makedonija ima to, a mi ne? Hrvatska ima Sesvete, koje vodi Igor Vori. Bosna i Hercegovina i Crna Gora se polako gase. Stra&scaron;ni momci se rađaju u Bosni i Crnoj Gori, &scaron;to ne može nijedna Danska da proizvede. To bi trebalo mi da iskoristimo i te momke koji mogu da igraju za Srbiju, privolimo da to urade.&quot; Nastavio je Terzić u istom tonu...&quot;Braća Karabatići, pa Luka Maro&scaron;, golmani Martinović, Pilipović i Nikola Portner, koji je sin čuvenog Zlatka Portnera. Ali on je odabrao &Scaron;vajcarsku jer tamo ima sigurniju budućnost. To ne možemo da promenimo jednim intervjuom. Moramo da zauzmemo jedan standard kojim ćemo ići ka budućnosti. Mađari ulažu veliki novac, ali neće imati nikada to &scaron;to imaju mi. Moramo da gledamo tu decu koja mogu da igraju za na&scaron;u reprezentaciju i da ih ne ispu&scaron;tamo.&quot; Rukomet u Srbiji poku&scaron;ava da stane na noge. Sada su u Savezu imena poput Andree Lekić, Sanje Damjanović, Katarine Toma&scaron;ević za žensku selekciju, dok su u mu&scaron;koj Mladen Bojinović, Rastko Stojković, Dalibor Čutura... I povratak Petra Đorđića pre par sezona je imao pozitivan odjek po srpski rukomet, ali je to bilo sve kratkog daha.&quot;Super! Andrea je super za žene. Koliko se ne ulaže u mu&scaron;ki rukomet, a duplo manje se ulaže u ženski. Ne može&scaron; bez para, a da ti neko svira. Mora neko da gurne novac u klubove, a ne u samo jedan klub. Ima li lep&scaron;e promocije za neku državu nego sport? Mi sve imamo, deca smo od roditelja koji su bukvalno sva&scaron;ta preživeli. Ne može da bude bitnije da neko sa 35 godina igra, a da dečko od 17 godina sedi na klupi. I da on mora da ide iz kluba da bi neki &scaron;to je na zalasku karijere igrao. Daj tom da ti bude pomoćni trener i igrač, i da prenosi iskustvo, i da kada je frka uđe na parket. Super je dolazak Đorđića, ali kome mi to promovi&scaron;emo kada je rukomet poslednji sport u Srbiji?&quot; Terzić na kraju nikada nije zaigrao u domaćoj Superligi.&quot;Veoma mi je žao. Ali, bilo je ba&scaron; malo priče oko toga. Pominjala se Crvena zvezda, ali sam odmah znao da je neozbiljna priča. Tražio sam garancije iz banke da će mi isplatiti pare koje su mi ponudili. Ali Zvezda nije mogla to ni&scaron;ta da ispo&scaron;tuje. Obećavali su da će praviti akademije rukometa po Srbiji... Nisam pao sa Marsa. Sačekao sam &scaron;est meseci, ali su tada krenuli da odlaze ljudi iz kluba zbog neisplaćenih plata. Sada igraju sve klinci u Zvezdi. Moram da istaknem Andreja Petrića. On leti po terenu, Partizanu je u derbiju dao 10 golova. Dete od 17 godina. Neka svaki klub ima jedno takvo dete. Kada ne gura&scaron; strance i starije, iskoči ti jedan Andrej Petrić.&quot; Kada je stavio tačku na karijeru, ima hobi u vidu krosfita, u teretani Ground na Bežanijskoj Kosi. Ali, i sebe i dalje vidi u rukometu, u nekoj drugoj ulozi.&quot;Radi sebe idem na krosfit, divna je atmosfera, Marko i Anica Radosavljević to drže, ba&scaron; je lepa priča sa tim klubom. Zdravo je i osećam napredak sam po sebi. &Scaron;to se tiče rukometa, imam potrebu da želim da mu vratim ne&scaron;to, i poku&scaron;aću da radim drugačije stvari od onih kako se inače radi. Da mogu tim momcima da donesem benefita, pa onda i meni neku korist kroz nekih pet, &scaron;est, sedam godina. To je neka inicijalna ideja, koju tek treba da razradim u nardenom periodu&quot;, zaključio je Terzić u intervjuu za na&scaron; portal.

B92.sport intervju – Stefan Terzić: "Odbijao sam ponude zbog svojih principa, sa 21 godinom sam svašta prošao"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

B92.sport intervju – Stefan Terzić: "Odbijao sam ponude zbog svojih principa, sa 21 godinom sam svašta prošao"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest