Letnje igre usred zime – tada Sovjete nisu suspendovali zbog invazije

Počevši od toga da Melburn dobije domaćinstvo od 22. novembra do 8. decembra 1956. godine, ali uz izuzetak konjičkih događaja koji su se održali u junu u Stokholmu.

Prvi put su održane na "zimu" za većinu i to pobedom za jedan glas na Buenoj Ajresu, što je izazvalo nezadovoljstvo, pre svega Evropljana.

Na sve to usledio je velikih bojkot mnogih zemalja iz političkih razloga za Igre koje su održane prvi put van Evrope i Južne Amerike.

Zbog odbijanja MOK-a da suspenduje SSSR nakon invazije na Mađarsku, Holandija, Španija i Švajcarska nisu učestvovale, kao ni Egipat, Irak, Kambodža i Iran zbog napada Francuske, Velike Britanije i Izraela na Egipat.

Takođe, ni Kine nije bilo zato što je mesto na OI dobio Kineski Tajpeh, iliti Tajvan, čiju nezavisnost u Pekingu ne priznaju.

Najviše bure izazvao je vaterpolo meč baš SSSR-a i Mađarske dok je trajala invazija na Mađarsku, prekinut pri vođstvu naših komšija.

Bilo je 4:0 za Mađare kada je jedan igrač zadobio ranu koja krvari iznad oka, u jako gruboj igri. Na kraju su Mađari došli do zlata...

I to kasnijom pobedom nad Jugoslavijom u finalu.

Upravo je SSSR osvojio najviše medalja, kako zlatnih (37), tako i zbirno (98), dok je Jugoslavija došla samo do tri srebra.

Pored vaterpolista srebro su uzeli fudbaleri i atletičar Franjo Mihalić.