Crnac ponizio naciste

Otvorene od strane Adolfa Hitlera, Igre u Berlinu služile su za promociju nacističke ideologije i arijevske rase.

S obzirom na to, antifašističa zajednica izrazila je strogo protivljenje održavanju ovih Igara.

Oni su imali u planu da održe "Narodnu Olimpijadu” u Barseloni, kao alternativu i iz protesta prema olimpijadama u Berlinu. Zbog izbijanja građanskog rata u Španiji ta ideja nikada nije sprovedena u delo.

Nekako pored toga skrajnuta u stranu je činjenica da su Igre te 1936. po prvi put prenošene na televiziji.

Uz to, prvi put olimpijski plamen je zapaljen u drevnoj Olimpiji i prenet štafetnim trčanjem bakljom do Olimpijskog stadiona gde je prvi put goreo od svečanog otvaranja Igara do njihovog zatvaranja.

Na predlog domaćina Nemačke u program je uvršten rukomet. Igrao se rukomet na terenu veličine fudbalskog sa po 11 igrača u svakom timu.

Profimedia

Od sportova, novina je bila i košarka koja se igrala na zemljanim teniskim terenim.

Kada tražimo sportistu koji je obeležio Igre u Berlinu, ne treba ići dalje od Džesija Ovensa,

Afroamerički atletičar iz SAD osvojio je četiri zlatne medalje (u trci na 100 m i 200 m, u skoku u dalj i štafeti 4x100 m).

Ovens je zadao najači udarac nameri Nemaca kada je trijumfovao u skoku udalj i to ispred Nemca i glavnog favorita Luca Longa.

Dvojica atletičara su uprkos svemu bili prijatelji, a Long je savetom pomogao Ovensu u kvalifikacijama skoka udalj.

Zbog toga je posmrtno nagrađen Kubertenovom medaljom, a život je okončao kada je poginuo u Drugom svetskom ratu.

Verovatno da Hitleru nije bilo drago što je Afroamerikanac odneo pobedu, ali nikada do kraja nije proverena priča o njegovom revoltiranom odlasku bez da mu je čestitao.

Sam Ovens je kasnije izjavio da je priča o Hitleru preuveličana, kao i da je bio iznenađen kako rasistički režim može iskazivati poštovanje koje nije iskusio u nekim delovima vlastite zemlje.

Profimedia

Igre je obeležila i jedna od najvećih kontroverzi u istoriji fudbala. Peruanci su pošteno pobedili Austrijance u okviru drugog kola, ali im je pobeda oduzeta.

Peruanci su slavili rezultatom 4:2, uprkos činjenici da su gubili na poluvremenu 0:2 kao i uprkos tri gola koja su im poništena. Međutim, FIFA je odlučila da se utakmica ponovi zbog toga što su peruanski navijači navodno uleteli na teren minut pre kraja meča.

Navodilo se da je uletelo nekoliko hiljada navijača, pa i da su bili naoružani. Tog dana, na stadionu u Herti bilo je oko 5.000 gledalaca.

Peruanci su odbili da igraju ponovljeni meč, te je pobeda pripisana Austriji. Peruanski reprezentativci u otadžbini su ostali upamćeni kao "heroji Berlina".

Uslovno rečeno, Italijani su u finalu "osvetili" Peru pobedom nad Austrijom.

Nije samo to kada je fudbal u pitanju obeležilo Igre u Berlinu.

Britanci su imali tu "čast" da se rukuju sa Hitlerom, a njihov tadašnji igrač izjavio je jednom prilikom da "od tog trenutka stalno pere ruke".

Ostrvljani su doživeli neuspeh, s obzirom na to da ih je eliminisala Poljska. Sličnu sudbinu je doživela Nemačka protiv Norveške.

Profimedia

Pojedini izvori navode da je to bila jedina fudbalska utakmica kojoj je prisustvovao Hitler, te da je izdržao samo jedno poluvreme.

Zapravo, on je navodno tog dana hteo da prisustvuje veslačkom takmičenju, ali je Gebels u ovom meču video propagandni potencijal te je savetovao firera da prisustvuje.

Od ostalih takmičara Mardžori Gestring iz SAD je u disciplini skokovi u vodi postala najmlađa pobednica u istoriji Letnjih igara sa svega trinaest godina.

Hendrika Mastenbruk je osvojika tri zlatne i jednu srebrnu medalju u plivanju. Kristijan Pajsalu je dominirao je u rvanju, osvojivši zlato u teškoj kategoriji u oba stila - slobodnom i grčko-rimskom. Džek Birsford osvojio je zlato u dubl-skulu, što je njegova peta medalja na petim uzastopnim igrama.

Bizaran je podatak da je Dora Ratjen, muškarac odgajan kao devojka, na Olimpijskim igrama u Berlinu nastupio u disciplini skok u vis u ženskoj kategoriji.

Lekarskim pregledom utvrđeno je činjenično stanje, te je usledila disvkalifikacija.

Put Berlina Jugoslavija je poslala 86 sportista u 11 (od mogućih 19) disciplina. Sa većim brojem učesnika očekivao se i veći broj medalja.

Baš naprotiv, osvojena je samo jedna. Ponovo je taličan bio Štukelj u vežbi na krugovima. Ujedno, Slovenac je u Berlinu završio olimpijsku karijeru sa ukupno šest medalja (tri zlatne, jednom srebrnom i dve bronzane).

Time se ustalio kao najuspešniji jugoslovenski olimpijac svih vremena.