Vaskrsenje u Atini

Centralna arena bio je stadionu Panatinaiko, prvi veliki stadion modernog sveta kapaciteta 80.000 gledalaca, a takmičenja su se održavala na još šest lokacija, uključujući čuveni Maraton.

Od ukupnog broja sportista 65% su bili Grci, a od neevropskih sportista nastupili su Amerikanci, te po jedan Australijanac (u okviru tima VB) i jedan Čileanac, čije je učešće tek naknadno dokazano.

Tokom deset aprilskih dana učestvovalo je 241 sportist (bez žena) iz 14 zemalja (Australija, Austrija, Bugarska, Čile, Danska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Grčka, Mađarska, Italija, Švedska, Švajcarska i SAD) koji su se takmičili u devet sportova (43 discipline): atletika, biciklizam, mačevanje, gimnastika, streljaštvo, plivanje, tenis, dizanje tegova i rvanje.

Profimedia//Albert Meyer

Šampionu je dodeljivana srebrna medalja, dok je drugoplasirani dobijao bakarnu.

Retroaktivno MOK ih je zamenio zlatnim i srebrnim, te nagradio i trećeplasirane bronzanim medaljama.

Najviše medalja osvojili su Amerikanci, 11 zlatnih i ukupno 20, dok je najuspešniji pojedinac bio Nemac Karl Šuman koji je osvojio četiri titule u rvanju i gimnastici.

Vrhunac Igara za Grke bila je maratonska pobeda njihovog zemljaka Spirodona Luisa.

Profimedia

Igre je obeležio i Amerikanac Tomas Burk, šampion na 100 i 400 metara koji je jedini trke počinjao u niskom startu (sa kolenom na tlu), što je zbunilo sudije koje su mu ipak dopustile da kreće iz te “neudobne pozicije”.

Sa prvih Igara pamti se i događaj koji je definicija “olimpijskog duha”. Francuski biciklista Leon Flameng je pobedio u trci na 100 kilometara, iako je u jednom trenutku stao da sačeka da njegov grčki rival Jorgos Koletis reši mehanički problema.

Jedini profesionalni takmičari na prvim Igrama su bili mačevaoci, Nemci su dominirali u gimnastici, dok su plivačka takmičenja održana na otvorenom moru, jer su Grci odbili da troše ograničeni novčani budžet na poseban stadion.

Profimedia//Albert Meyer

Na neobičan način proglašen je šampion u dizanju tegova.

Istu težinu su podigli Škot Lonseston Eliot i Vigo Jensen iz Danske, a zlato je pripalo Dancu odlukom predsedavajućeg princa Jorgosa koji je procenio da je Jensen to uradio "u boljem stilu".

Uprkos ogromnim organizacionim problemima, pre svega finansijskim, Igre u Atini su bile izuetno uspešne kao najveći i najposećeniji sportski događaj u istoriji.

Stoga je pokrenuta inicijativa da se svake naredne Igre održavaju u Atini, kao u antičko doba, ali su se vratile u svoju postojbinu tek 2004, čak 108 godina kasnije.