"Izdajica" ili inspiracija? Kako je olimpijka podelila Ameriku

U njenom središtu su fristajl skijašica Ajlin Gu i umetnička klizačica Alisa Liju. 

Imaju mnogo toga zajedničkog: obe su mlade žene kinesko-američkog porekla, rođene i odrasle u SAD, i obe su šampionke u svojim disciplinama.

Ipak, dok je jedna slavljenja kao pionirka, druga je u očima dela američke javnosti proglašena izdajnicom.

Na kineskim društvenim mrežama situacija je obrnuta.

Razlog? Liju, ćerka političkog aktiviste koji je pobegao iz Kine nakon krvavog gušenja protesta 1989. godine, takmiči se pod zastavom SAD.

Gu, čija je majka otišla u Ameriku na studije, a detinjstva provodila između Kalifornije i Pekinga, predstavlja Kinu u Milanu.

To je izazvalo negodovanje kod pojedinih Amerikanaca.

"U svetu Ajlin Gu, budi Alisa Liju", napisao je neko na mrežu "Iks" uz tenkove i poruku da Gu zarađuje milione takmičeći se za Kinu, dok je Liju ćerka učesnika protesta na Tjenanmenu.

Veći deo kritika dolazi od političkih komentatora i glasne manjine na društvenim mrežama, u kontekstu šireg rivalstva između SAD i Kine – dve najveće svetske ekonomije koje se nadmeću u trgovini, tehnologiji i geopolitici.

Tako su dve sportistkinje postale simbol šire političke borbe, uz preispitivanje njihovog identiteta i lojalnosti.

"Snežna princeza" i "patriotkinja"

ABACAPRESS, Abaca Press / Alamy / Profimedia

Poznata u Kini kao "Snežna princeza", Gu je rođena u Kaliforniji, od kineske majke i američkog oca.

Odrastala je uz majku Jan Gu, uspešnu investitorku, školovanu na Pekinškom univerzitetu i Stanfordu.

Leta je provodila u Pekingu, a školsku godinu u privatnoj školi u San Francisku.

Skijanjem je počela da se bavi sa tri godine u regionu Lejk Tahoe i sa osam godina pridružila se lokalnom timu.

Prvo je nastupala za SAD, ali je 2019. prešla u kineski tim uoči Igara u Pekingu 2022. godine, navodeći da želi da "inspiriše milione mladih u Pekingu – rodnom gradu svoje majke".

U pozadini priče je i navodnih 7.000.000 dolara koliko je dobila od Kine za promenu sportskog državljanstva.

Koliko je bila bitna zvaničnom Pekingu pokazuje i činjenica da su joj dozvolili da zadrži i američko državljanstvo, iako Kina ne dozvoljava svojim državljanima da imaju dvojne pasoše.

Na Igrama 2022. osvojila je dve zlatne i jednu srebrnu medalju i postala sportska ikona u Kini.

Državni medij Global Times nazvao ju je "idolom celog sveta", a procenjuje se da godišnje zarađuje oko 23 miliona dolara.

Iako od samog sporta prihoduje tek oko 100.000 dolara godišnje.

Njena odluka izazvala je kritike zbog rivalstva sa SAD, ali i zbog optužbi Zapada na račun kineskih vlasti za kršenje ljudskih prava u Sinđijangu i Tibetu, kao i gušenje protesta.

Peking te optužbe negira.

Kontroverza je ponovo planula kada je američki olimpijac Hanter Hes izjavio da ima "pomešana osećanja" oko predstavljanja SAD usred političkih tenzija.

Predsednik Donald Trump nazvao ga je "gubitnikom".

Gu je stala u njegovu odbranu rekavši da joj je žao sportista koji se nađu "u unakrsnoj vatri", što su kritičari iskoristili da je optuže da kritikuje Trampa, ali ne i kinesko rukovodstvo.

Bivši NBA igrač Enes Kanter Fridom nazvao ju je "izdajnicom", optužujući je da koristi američke slobode dok promoviše Kinu.

Šampionka uzvratila kritičarima

Ali Gu više nije 18-godišnjakinja iz Pekinga.

Danas je starija, finansijski moćnija i – što je ključno – spremnija da javno govori o napadima koje trpi.

"Prošla sam mnogo toga u poslednje četiri godine, pa i ranije", rekla je 9. februara nakon osvajanja srebra u disciplini slopestyle.

"Sa 22 godine prošla sam stvari kroz koje niko ne bi trebalo da prolazi – pretnje, govor mržnje, onlajn napade, fizičke napade… spisak je dug".

Dodala je: "Ali postajem jača. To je lepota mladosti – prilagođavaš se, učiš i postaješ bolja".

Gu tvrdi da su pritisci prevazišli internet.

Na Stanfordu, gde studira od 2022, kaže da je fizički napadnuta na ulici, dobijala pretnje smrću i da joj je opljačkana studentska soba.

"Ponekad imam osećaj kao da nosim težinu dve zemlje na ramenima", priznala je Kineskinja.

U razgovoru za kineske medije, Gu je otvoreno rekla da želi da inspiriše kineske devojke, ali i da ih zaštiti od napada kakve je ona doživela.

"Nije postalo lakše – ja sam samo postala jača i mogu više da izdržim", rekla je uz osmeh.

"Želim da zaštitim druge i da niko ne bude napadan i maltretiran na internetu kao ja".

Dok Igre u Milanu traju, jasno je da se oko Gu vodi mnogo više od sportske borbe.

Ona je postala simbol složenog pitanja identiteta, lojalnosti i geopolitike – u vremenu kada se sport i politika sve teže razdvajaju.

"Anti-kineska porodica"

Mickael Chavet / Zuma Press / Profimedia

S druge strane, Liju je ćerka Artura Lijua, koji je pobegao iz Kine nakon protesta na Tjenanmenu 1989. godine – teme koja je i dalje tabu u Kini.

Odrasla je u Kaliforniji i sa 13 godina postala najmlađa šampionka SAD u umetničkom klizanju.

Njen otac je 2019. tvrdio da je bio meta špijunske operacije koju je, prema navodima američkog Ministarstva pravde, naručila kineska vlada.

FBI je 2022. obavestio porodicu da se veruje da su pod nadzorom.

Zbog te pozadine, Liju uživa simpatije u SAD, ali je u Kini često predmet kritika – retki postovi o njoj na kineskim mrežama dobijaju komentare da je "cela porodica anti-kineska".

Između identiteta i geopolitike

Prema profesorki Jinan He sa Univerziteta Lehaj, "klima novog Hladnog rata" između SAD i Kine promenila je percepciju sportista.

Lični identitet sve više se posmatra kroz prizmu nacionalne lojalnosti, uz manju toleranciju prema "dvostrukom identitetu".

Profesor Ričard King sa Kolumbija koledža u Čikagu kaže da su Liju i Gu predstavljene kao "dobra i loša imigrantkinja" u narativu koji same nisu pisale.

Kinesko-australijski disident i umetnik Badiukao objavio je ilustracije koje dodatno podgrevaju polemiku, dok je desničarski portal "The Daily Caller" Gu nazvao "pravim negativcem Zimskih igara".

Čak je i glumac Simu Liju, poznat po ulozi u Marvelu, doživeo napade nakon što je javno podržao Gu.

Profesor Stenli Tangaradž sa Stounhil koledža ističe da ova epizoda pokazuje "koliko je krhak društveni i politički prostor kroz koji se kreću azijsko-američke zajednice", koje se često priznaju samo u ograničenim okvirima, a svaka politička izjava može ih udaljiti od šireg prihvatanja.

Dok Igre u Milanu traju, čini se da je sport pao u drugi plan.

Kako zaključuje profesorka He, uprkos sličnom poreklu i iskustvu prve generacije imigranata, dve sportistkinje su pretvorene u suprotstavljene arhetipove u priči koju nisu same napisale.